Lančani sudar na carini - Ko koči uvoz IT opreme u Srbiju?

Nekoliko stotina zaposlenih u distribuciji računara i računarske opreme dobiće otkaz do proleća ukoliko Srbija i dalje bude primenjivala sve dosadašnje naknade u IT sektoru.

To je ocena koju je juče iznela Jelena Jovanović, sekretarka Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije, na panelu o uvozu IT opreme i zakonskim propisima u našoj zemlji. Na dnevnom redu našle su se vruće teme – da li Srbija blokira uvoz IT opreme kroz zahtev za tzv. "potvrdom o usaglašenosti" i za one uređaje koji imaju evropski CE sertifikat, koliko su štete uvoznici do sada pretrpeli, koliko novca i koliko vremena sve ovo košta, koliko na kraju plati krajnji korisnik i hoće li, zbog dodatnih komplikacija, kompanije jednostavno odustajati od poslova u našoj zemlji?

Panel organizovan u Beogradu, na kojem su, uz Jovanović, govorili predstavnici ministarstava telekomunikacija i privrede, sertifikacione kuće "Kvalitet" iz Niša i bivši čelnik RATEL-a Milenko Ostojić, protekao je prilično burno.

Kada je prošlog leta Vlada donela pravilnik o uvozu tzv. RiTT opreme (poznat kao "RiTT pravilnik"), ona je iznenadila uvoznike i zarobila na granici robu u vrednosti od nekoliko miliona evra, koja je mesecima čekala da se pribavi dokumentacija. Proceduru je dodatno usporilo to što je u tom momentu RATEL bio jedino sertifikaciono telo koje je moglo da daje saglasnosti, pa je kod njih došlo do "zagušenja". Problem je manjim delom rešen kada je ubrzo za iste poslove akreditovan i "Kvalitet Niš", druga sertifikaciona kuća. Ipak, sve to i dalje košta i i dalje – traje, kažu uvoznici.

Rok trajanja – istekao

Kako je juče ocenjeno, dok čekaju ocenu usaglašenosti od domaćih sertifikacionih kuća, uvoznicima roba stoji na carini, pri čemu gube ogroman novac - što zbog neučestvovanja na tenderima, što zbog plaćanja ležarina. I ne samo to. Situacija je posebno problematična jer ovu robu vreme brzo pregazi. IT uređaj koji nekoliko meseci "odsedi" u carinskom skladištu, na tržište stigne kao jučerašnja vest.

Uz to, rast stope PDV-a na tehničku robu, čuveni "muzički dinar" i drugi nameti koji opterećuju IT industriju, nikako ne idu u prilog tezi da razvoj ovog sektora treba da bude jedan od prioriteta naše države.

Srpskom IT tržištu, koje je od 2008. do 2013. doživelo ogroman pad (sa 560 mil EUR na, prema procenama, 410 mil EUR), za vratom dišu sve veće dažbine. Više od 5% njegove celokupne vrednosti, odlazi upravo na mnogobrojne nadoknade, kaže Jelena Jovanović.

- Carina na IT opremu kreće se od jedan do 15%, potom je potrebna potvrda o usaglašenosti koja košta od 15.000 do 30.000 dinara (po modelu uređaja), a da bi uređaj stigao na tržište potreban je i LVD i EMC sertifikat, što je desetak hiljada dinara. Nadalje, tu je ekološka taksa, koja je vezana za procenat od PDV-a, pa muzički dinar koji opterećuje uređaj od 1,05 do 3% - kaže Jovanović.

- Samo od povećanja PDV-a država bi, ukoliko prodaja ostane na istom nivou, u 2014. inkasirala 9 mil EUR više nego u 2013. A gde je sve ostalo? Sa eko taksom, muzičkim dinarom i ostalim nametima, dažbine se zaista penju na 5% vrednosti ukupnog IT tržišta!

Pa ipak, čini se da situaciju ne gledaju svi iz istog ugla. Predstavnici države, iako tvrde da IT-evcima treba pomoći, ne smatraju da trenutno za uvoznike postoji neki specijalan problem. Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra telekomunikacija, kaže da je ideja bila da se dosadašnja regulativa uskladi da evropskom, ali da je problem to što mi nismo članica EU. On je potvrdio da je u trenutku donošenja "RiTT pravilnika" prošlog juna, na carini došlo do zastoja, kada je velika količina robe ostala "zarobljena", ali i kazao da se sada novi režim uhodao.

- Uređaj koji koristi elektromagnetno zračenje, a ulazi u našu zemlju, mora da se kontroliše. Trudili smo se da premostimo problem iz juna, kad je samo RATEL davao sertifikate, pa se na njih dugo čekalo. Sada to rade i RATEL i "Kvalitet" iz Niša. Tehnički pravilnik, koji će pojednostaviti uvoz IT opreme, biće donet kada bude formirana nova Vlada – kazao je Vasiljević.

Na istoj strani je i Dušan Vučković, načelnik Odeljenja za tehničke propise i ocenjivanje usaglašenosti Ministarstva privrede. On tvrdi da kontrola mora da postoji kada su u pitanju bezbednost i zaštita zdravlja, ali naglašava da potvrda o usaglašenosti predstavlja samo jedan papir. Nikada nisu bila potrebna dodatna ispitivanja opreme, kao što su to neki uvoznici predstavljali, navodi on.

Sa druge strane, i pored obrazloženja predstavnika ministarstava i "Kvaliteta" da procedura dobijanja dokumenata nije komplikovana, da vreme čekanja na potvrdu o usaglašenosti nije dugo, burna reagovanja uvoznika u sali pokazala su u praksi to izgleda drugačije. U mnogo slučajeva, kompanijama nije lako da pribave sve papire. Često se, kako tvrde, dešava da im traže dokumenta koji predstavljaju poslovnu tajnu, a bude i situacija da neko nedeljama ne može da sazna - šta mu sve tačno treba. Takođe, potvrda se plaća, pa dodatno opterećuje kompaniju, a i krajnjeg korisnika.

Na kraju razgovora, postavljeno je još jedno pitanje - zašto mi zapravo kontrolišemo Evropu? Zašto proveramo sertifikat koji su oni izdali, pod parolom da je on - možda lažan? Zar ne bilo bolje da se uspostavi monitoring, te da inspektori kažnjavaju one koji prodaju robu sa, recimo, falsifikovanim "CE"? I to će jednog dana doći na red, kažu iz ministarstva, ali nejaka mreža inspektora zasad za ovo nema kapaciteta.

Čekanje

Šta je zaključak? Ako je sudeći po jučerašnjoj atmosferi, do usaglašavanja stavova teško da će doći. Nadležno ministarstva, sertifikaciona tela i uvoznici ni posle burne razmene mišljenja nisu predložili moguća konkretna rešenja. Osim toga, u vreme tehničke vlade sigurno neće doći do promene propisa koji regulišu uvoz IT opreme, složio se i Vasiljević. A šta će dalje biti, i od čega će zavisiti volja onih koji budu na vlasti, znaće se na proleće.

Ćutanje?

Organizatori konferencije nisu propustili da naglase da su predstavnici RATEL-a odbili da učestvuje na panelu, iako im je ponuđeno. Za stolom se nisu našli ni predstavnici Uprave carina.

M.S.