(Ekonomist) William J. Mills, Citibank - "Ne kupujemo ni jednu banku"

Sitibanka (Citibank N.A), članica Sitigrupe (Citigroup Inc), najveće svetske finansijske grupacije, zvanično je objavila da će u prvom tromesečju naredne godine otvoriti predstavništvo u Srbiji. Tako je Srbija, posle Rumunije i Bugarske, postala treća zemlja Zapadnog Balkana u koju je došao ovaj svetski finansijski džin. Nažalost, uprkos nekim ovdašnjim očekivanjima i priželjkivanjima (ili je, možda, najbolje reći snovima) Sitibanka za sada ne namerava da u Srbiji kupi neku domaću banku i tako odlučnije i snažnije stupi na ovo tržište. To je u razgovoru za Ekonomist potvrdio i Vilijam Dž. Mils, predsednik i izvršni direktor Sitigrupe za korporativno i investiciono bankarstvo za Evropu, Bliski istok i Afriku.
„Predstavništvo otvaramo da bi mogli da budemo bliže našim klijentima i da bi sa njima mogli dnevno da komuniciramo. Takođe, moći ćemo bolje da shvatimo kakve su potrebe naših klijenata“, kaže Mils.

Mils je, takođe, demantovao i “špekulacije” da Sitibanka planira da osvoji regionalno tržište kupovinom nekog od lidera, poput Rajfajzen banke. Po rečima Ekonomistovog sagovornika, “Sitibanka posmatra prilike u regionu”, ali u ovom trenutku “više pažnje obraća na pojedinačna tržišta nego ceo region”. Da će “obim operacija” Sitibanke biti relativno skroman govori i podatak da će beogradsko predstavništvo u početku imati dva ili tri zaposlena (u toku su završni intervjui sa budućim radnicima), kao i da još nije odlučeno ni gde će biti smešteno predstavništvo banke.

„Mi nemamo mnogo malih predstavništva. Sitibanka na svako tržište ulazi sa malim predstavništvom, a nakon toga, ukoliko se to pokaže opravdanim, širi svoje poslovanje. Vremenom ćemo odlučiti da li ćemo proširiti poslovanje i u Srbiji. Duže vreme poslujemo sa javnim sektorom i preduzećima u Srbiji i verujemo da će Srbija igrati važnu ulogu u regionu“, kaže Mils.

Među klijentima Sitibanke nalazi se i Narodna banka Srbije, koja bi ovoj američkoj finansijskoj grupi mogla da poveri deo svojih deviznih rezervi (10 milijardi dolara ni za koga nije šala), na upravljanje, tj. investiranje i “oplodnju”. Mils o tome nije želeo da govori. “Centralne banke mnogih zemalja su klijenti Sitibanke. Zbog poverljivosti podataka o našim klijentima ne možemo da kažemo koje tačno poslove radimo za centralnu banku”, rekao je samo naš sagovornik.

Državnoj administraciji je, pak, ponuđeno obavljanje poslova međunarodnog transfera novca, za čim Srbija ima potrebu, dok su lokalnoj upravi ponuđene konsultantske i druge usluge ukoliko se odluče da izdaju tzv. municipalne obveznice (čemu je, inače, trenutno najbliži Beograd).

Osim državnih institucija, klijenti Sitibanke su i neke velike srpske kompanije. Delta je nedavno objavila da je Sitibanka njen savetnik u spajanju sa hrvatskim Agrokorom. Pored toga, u javnosti se špekuliše da je najveći deo novca za kupovinu Telekoma Srpske Telekom Srbija pozajmio od američke banke. Ekonomistov sagovornik, međutim, (ni) o tome nije želeo ništa da kaže, objašnjavajući to poverljivošću odnosa klijenta i banke, ipak “otkrivajući” da su telekomunikacije oblast u koju Sitibanka posebno voli da investira. Pored toga, kao interesantne privredne oblasti, Mils navodi energetiku, naftnu i farmaceutsku industriju.

Visoki rukovodilac Sitibanke posebno navodi da će predstavništvo u Beogradu ponuditi veliki broj proizvoda i usluga u oblasti korporativnog i investicionog bankarstva kako preduzećima, tako i finansijskim i institucijama iz javnog sektora. Kao posebnu prednost svoje kuće, Mils navodi da Sitibanka “svojim klijentima nudi, pre svega, globalnu perspektivu”. „Klijentima možemo da ponudimo alternative za rešavanje njihovih problema. Ako procenimo da za neku kompaniju javna ponuda akcija nije najbolji način da dođe do kapitala, možemo da joj obezbedimo alternativne izvore finansiranja. Sitibanka je jedna od svega nekoliko finansijskih institucija na svetu koja klijentima pruža sve bankarske proizvode koji postoje“, kaže Mils.

Banka će, po rečima našeg sagovornika, u početku biti usmerena samo na velike kompanije, a “vremenom bi mogla da proširi poslovanje i na preduzeća srednje veličine”. Tek ako tu sve prođe kako treba na red bi došli poslovi sa stanovništvom.
Mils smatra da postoje kompanije u Srbiji koje bi na međunarodnim tržištima mogle da izdaju korporativne obveznice i da bi našle investitore bez obzira na relativno nizak kreditni rejting (S&P je ocenio Srbiju sa “BB” – prim. EM) zemlje. „Postoji veliko interesovanje investitora za tržišta u razvoju. Ukoliko bi kompanije u Srbiji poštovale minimum pravila o objavljivanju podataka, sigurno bi im inostrani kapital bio dostupan“, kaže Mils, ocenjujući ipak da se nivo korporativnog upravljanja u srbijanskim kompanijama popravlja.

„Srbija, zahvaljujući svom potencijalu, geopolitičkom položaju, pozitivnom smeru i brzini razvoja, za Sitigrupu predstavlja jedno od ključnih tržišta u Južnoj i Srednjoj Evropi. Verujemo da ćemo kroz finansijske proizvode i usluge koji će pomoći unapređenju poslovanja naših klijenata, dati i svoj doprinos razvoju Srbije“, kaže na kraju razgovora Vilijam Mils.

poziv na pretplatu na