Izvor: Tanjug | Četvrtak, 02.01.2014.| 10:18
Izdvojite članak Odštampajte vest

Praćenje emisije štetnih gasova u Srbiji od 2015. - Ulaganje u zelenu ekonomiju biće pokretač razvoja

Srbija će morati da prati i kontroliše emisiju gasova sa efektom staklene bašte i da od 2015. pod lupu stavi 130 industrijskih postrojenja, ukoliko želi da postane deo evropske porodice.

Najobimniji deo evropske regulative, posle poljoprivrede, odnosi se na ekologiju i zaštitu životne sredine, tako da Srbiju čeka veliki posao u procesu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa evropskim.

Osim toga, dugotrajne pripreme još se više usložnjavaju činjenicom da evropski zakonodavci ažuriraju planove za smanjenje emisije štetnih gasova i ubrzavaju njihovo sprovođenje usled klimatskih promena koje izazivaju suše, olujne kiše, visok nivo mora, pa i uragane i tajfune velike razorne moći.

Kako navodi časopis Privredne komore Srbije "Novi korak", predstavnici vlada EU sastali su se krajem novembra u Varšavi na godišnjem skupu o klimatskim promenama da bi pronašli način da ograniče globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa iznad nivoa od pre industrijske revolucije.

Da bi se ovo ostvarilo, učesnici skupa u Varšavi pripremaju novi međunarodni sporazum o klimi za 2015, koji bi trebalo da stupi na snagu 2020. godine.

Srbija bi do dana ulaska u EU morala da ispuni sve obaveze iz oblasti zaštite životne sredine, a za to će, kako se predviđa, morati da utroši oko 10 mlrd EUR.

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović je rekla da je Srbija već donela set propisa koji regulišu ovu oblast, a sad se radi na izmenama pet sistemskih zakona.

Sledeće godine za pregovaranje se otvara poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

- Novac za realizaciju projekata ne dolazi samo iz budžeta, već i iz donacija - rekla je ministarka i naglasila da ulaganje ne znači samo trošenje, već i otvaranje novih radnih mesta kroz zelenu ekonomiju.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je kazao da će EU biti partner i nastaviti da pomaže Srbiju u toj oblasti, dodajući da ulaganja u zelenu ekonomiju mogu da budu pokretač ekonomskog razvoja.



Zamenik šefa Delegacije EU Oskar Benedikt kaže da se EU obavezala da smanji nivo emisije gasova za 20% i da udeo energije iz obnovljivih izvora poveća za 20% do 2020. godine.

Prema njegovim rečima, tim aktivnostima otvoriće se 700.000 novih radnih mesta u Evropi.

Jedna od obaveza koju će Srbija morati da ispuni još u pretpristupnim procesima, a koja stupa na snagu 2015. godine odnosi se na kontrolu i praćenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih postrojenja.

Sredinom novembra počeo je tvining projekat za uspešno sprovođenje Sistema trgovine emisijama EU, koji je jedan od najvažnijih delova politike EU u borbi protiv klimatskih promena, a odnosi se na sektor industrije.

Srbiji će u osposobljavanju za sprovođenje ove direktive pomagati stručnjaci iz Francuske, Nemačke i Austrije u okviru projekta koji se sa milion evra finansira iz IPA fondova i traje dve godine.

U okviru ovog projekta, svi emiteri u Srbiji kao što su termoelektrane, ciglane, cementare, postrojenja daljinskog grejanja i drugi industrijski objekti imaće obavezu merenja i izveštavanja o emisiji gasova.

Takođe, nova Strategija o razvoju energetike Srbije do 2015, koja je na javnoj raspravi, predviđa dostizanje učešća obnovljivih izvora energije od 27%, dok je EU sebi postavila lestvicu na 20%.

Tanja Stojanović iz Ministarstva energetike kaže da je za Srbiju to ostvarivo jer su naši potencijali 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte, od čega se koristi samo 35%. Najveći potencijali Srbije su u hidroenergiji i biomasi.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.