Društvena (ne)odgovornost kompanija je trend

Kompanije u Srbiji i njihovi vodeći menadžeri uglavnom žele sebe da vide kao društveno veoma odgovorne. Ovo će za koji dan, uoči zimskih praznika, u vreme koje PR službe shvataju kao neku berbu, postati sasvim uočljivo. Paketići za decu, novogodišnji prilozi, priredbe, donacije namenjene sugrađanima koji imaju manje sreće u životu i druge filantropske akcije - dokazuje li to da su kompanije dobre i odgovorne? Ne. O tome odlučuju neka druga merila.

- Društvena odgovornost se obično brka sa pojmom korporativne filantropije, odnosno dobročinstva, gde se smatra da ukoliko kompanija donira određena sredstva, pomaže lokalnu zajednicu ili pojedince da je društveno odgovorna. Međutim, to je samo jedan segment društvene odgovornosti, jako važan segment koji treba stimulisati, ali jako je bitan odnos prema zaposlenima, ulaganje u fer i tretman zaposlenih na zakonski način -objašnjava Milica Stefanović iz NALED-a, organizacije koja je uvela zvaničnu CSR sertifikaciju preduzeća.

Da bi dobila ovaj CSR sertifikat, kompanija mora da zadovolji čak 119 indikatora svrstanih u pet složenih oblasti. Prema rečima Milice Stefanović ovako složene kriterijume treba koristiti "da se ne bismo našli u situaciji da kompanija s jedne strane zagađuje neku reku, a sa druge strane donira sredstva za neku akciju, pa onda dobije nagradu za društveno odgovorno poslovanje."

Neke od oblasti u kojima kompanija, prema NALED-ovoj CSR sertifikacije, mora da pokaže društvenu odgovornost su na prvi pogled vrlo složene. Transparentne procedure o izboru i radu odbora direktora, javnost i dostupnost podataka o strukturi vlasništva, definisana politika o sukobu interesa u skladu s kojom se posluje, anti-monopolsko ponašanje i zaštita konkurencije, definisana anti-korupcijska politika u skladu s kojom se posluje, interna revizija, objavljivanje podataka o neusaglašenosti sa zakonom, strategija upravljanja rizikom. To je samo nekoliko indikatora iz grupe "korporativno upravljanje." Indikatori su naravno normalni, iako zahtevni, jer uspostavljeni su u zemlji u kojoj siva ekonomija odnosi trećinu ukupnog bruto društvenog proizvoda.

U oblasti CSR sertifikacije ima i onih indikatora koji traže da radnik bude zadovoljan na poslu i da je većina stvari na relaciji posao - društvo fer: jednake mogućnosti pri zapošljavanju i napredovanju, ravnopravnost polova u najvišem menadžmentu, zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili pripadnika drugih osetljivih grupa, praćenje razvoja zaposlenih, ulaganje u razvoj zaposlenih. Ideali, pokazuju podaci su opet u oštroj opoziciji sa stvarnim stanjem. Na primer, u Srbiji tek svaka sedma osoba sa invaliditetom ili tek 13% od ukupnog broja osoba sa invaliditetom radi. Na prvi pogled u poređenju sa realnim stanjem ovi kriterijumi kao da su došli iz nekog boljeg sveta, kao i sama skraćenica CSR koja se izvorno odnosi na "Corporative Social Responsability."

Ana Brnabić, iz Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA) koje i samo ima filantropske akcije i u kom većinu čine strani investitori kaže da je "društvena odgovornost u Srbiji prvenstveno da ne poslujete u sivoj zoni, da ne izbegavate poreze, da konkurentno plaćate svoje zaposlene, da im plaćate socijalno i zdravstveno osiguranje."

Siva ekonomija odnosi trećinu bruto domaćeg proizvoda. Od preko 2 miliona zaposlenih u Srbiji, gotovo 700 hiljada ljudi ne prima platu redovno, ili uopšte ne zna kada će je primiti. Čak jedna trećina ljudi u Srbiji radi bez ugovora, ili bez plate, ili ako je dobija, dobija je "na ruke." Novogodišnji paketići i donacije, koliko god da ih bude, ovu sliku neće promeniti.

(Napomena: Preuzeto od produkcijske kuće "KC Media")

NALED

SEWEA Srpsko udruženje za energiju vetra

društveno odgovorno poslovanje

CSR

korporativna filantropija

Milica Stefanović

CSR sertifikacija preduzeća

Ana Brnabić

Srpsko udruženje za energiju vetra

siva ekonomija