Izvor: AG Magazin (pretplata www.agmagazin.co.yu/porudzbenica.htm) | Petak, 06.05.2005.| 10:34

(AG magazin) B2 - pametna zgrada na Terazijskoj terasi

Pametna zgrada na Terazijama

B2 u Balkanskoj 2

U utorak 8. februara zvanično je objavljen početak izgradnje projekta „B2“. Još od letos u pojedinim štampanim medijima, najavljivan je početak realizacije ovog, može se slobodno reći, poduhvata. Puno tekstova se uglaunom bavilo hronologijom i genezom razvoja same lokacije i objekta, sa detaljima oko tadašnjih usvajanja aktuelnih regulacionih i urbanističkih planova za ovu lokaciju, pa sve do komentara pobedničkog rešenja na konkursu iz 1991. godine. Obično su se tekstovi završavali sa komentarima oko sadašnjih vlasnika ovog projekta!


Ovoga puta naš prvenstveni cilj je prikaz poduhvata čiji će sadržaji apsolutno dopuniti postojeći ambijent i njegovu prepoznatljivost i vrednost na Terazijskoj terasi, na glavnoj vizuri pogleda ka savskom amfiteatru. Mnoge "neverne Tome" su već krenule sa licitacijom uspešnosti ovog projekta. Za sada su jasni sledeći podaci: projekat je pokrenut i imaće oko 24.000 m2 prostora raznih namena i sadržaja, budžet je oko 25 miliona evra a „useljenje“ je zakazano za početak avgusta 2007. Izvodač radova je CD Uno lnvest iz Beograda.
Za sve ostalo, AG magazin će se potruditi da u svojim sadržajima jedan ovakav poduhvat otprati prema aktuelnoj dinamici događanja i odvijanja određenih kijučnih aktivnosti i procesa.

Svojevremeno je, tridesetih godina prošlog veka, znameniti arhitekta Nikola Dobrović osmislio izgradnju po obodu postojećeg parka, dve stepenaste zgrade u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Svaka od njih je trebala da ima po devet spratova dok je rešenje postojećeg parka bila posebna priča. Od tada pa do 1991. godine, sa manje ili više intenziteta prema dnevnim ili nekim drugim potrebama, traje priča oko uređenja Terazijskog parka. Te 1991. godine konačno je raspisan Međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs sa ciljem da se reguliše "Terazijska terasa", tj. blok zgrada izmedu Balkanske, Prizrenske i ulice Narodnog fronta. I tadašnjim konkursom je predvideno da se po obodu Terazijskog parka, izgrade dve zgrade. Jedna u Prizrenskoj ulici broj 1 i druga u Balkanskoj broj 2. I tada je bilo puno diskusije na temu iskorišćenosti postojećeg parka, mada je po nagrađenom rešenju stepen korišćenja bio mnogo veći nego u idejama Nikole Dobrovića.

Prema tadašnjim planovima, grad bi zajedno sa vlasnicima te dve zgrade, uložio sredstva da se između njih osmišljeno napravi novi park primeren samom centru jednog glavnog grada. Kako stoji u izvodu iz Regulacionog plana (Službeni list grada Beograda, br. 10 od 02. jula 1998. godine), rešenje gradskog parka bi trebalo uskladiti sa rešenjem trga, uz maksimalno očuvanje postojećeg kvalitetnog rastinja, a prostor parka formirati kao reprezentativni gradski prostor. Po tom idejnom rešenju i uz punu saglasnost autora konkursa, park bi konačno trebalo da dobije vrlo kompleksnu i dugo iščekivanu funkciju - bio bi povezan sa ulazom u podzemni prolaz na Terazijama i sa ulazom na stanicu metroa (kada metro, naravno, dotle stigne). To je sve u saglasnosti sa konceptom idejnog rešenja za uređenje savske padine, koje pretpostavlja i podrazumeva izmeštanje železničke i autobuske stanice i "izlazak" Beograda na reku. Zbog svega toga početak realizacije investicije ETB Holdinga na Terazijskom platou će možda ubrzati očekivana rešenja na potezu Terazije - Sava i Dunav. I zbog toga ovaj poduhvat dodatno zavređuje našu pažnju.



Detalji, funkcije, brojke
Struktura budućeg objekta zaokružena je na garaže, poslovni prostor i stambeno-kancelarijski prostor, što u jednom velikom krugu oko ove lokacije u Beogradu ne postoji. Mora da se pređe reka Sava da bi se sličan sadržaj pronašao i eventualno uporedio. Na samoj lokaciji postojeći pad terena je omogućio da jedna kompaktna kaskadna kompozicija bude preporučena za izvođenje, pa će posebno u smislu vizure pogleda ka rekama ponuditi nesvakidašnje mogućnasti. Tako će se u četiri podzemne i šest nadzemnih etaža rasporediti ukupno 24.000 m2 prostora različite namene. Imajući u vidu topografiju terena može se slobodno reći da će ovaj objekat dodatno učvrstiti terazijski greben, što je uostalom, i dokazao tim stručnjaka sa Građevinskog fakulteta u Beogradu na čelu sa prof. dr Milošem Lazovićem i saradnikom Gradevinskog fakulteta Draganom Ostojićem.

Dakle, u predviđenih oko 24.000 m2 bruto prostora, garaže zauzimaju 10.916 m2 što predstavlja 245 mesta za parkiranje. Zatim sledi 4.400 m2 poslovnog prostora u kojem su predvidene luksuzne prodavnice u celinama od po 120 m2, gde je predvidena fleksibilnost da se one po potrebi mogu spajati u veće celine. Kompletiranje sadržaja je izvršeno sa 9.000 m2 stambeno-kancelarijskog prostora u definisanih 49 jedinica u dijapazonu od 60 do 240 m2. Predvideno je da svaki potencijalni klijent-korisnik ovog prostora može da koncipira i uredi ove prostore po svojoj želji.

Navedeni sadržaji uobličavaju ovaj objekat u jedan od najlepših multifunkcionalnih poslovnih objekata u Beogradu. Inače projektovanje ove zgrade razvili su stručnjaci Mašinoprojekt-KOPRING-a po idejnom, pobedničkom, rešenju naših poznatih arhitekata i profesora sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Slobodana-Miće Rajevića i Zorana Nikezića. Razrada idejnog rešenja i izrada glavnog projekta poverena je arhitekti prof. Vasiliju Milunoviću.



Dijapazon usluga koje će zgrada "B2" pružati svojim korisnicima prilično je kompleksan: od obezbeđenog parking mesta za svakog stanara, preko direktne internet veze velike brzine, servisnog centra, dvadesetčetvoročasovnog obezbeđenja, protivpožarne i protivprovalne zaštite poslednje generacije, konstantnog održavanja prostora, potpuno kompjuterizovanog upravljanja tehničkim sistemima u zgradi, najsavremenijeg sistema klimatizacije, do centralne recepcije za stanare. Ukratko - potpun komfor. Zbog svega toga nije pretenciozno ovaj objekat nazvati "pametna zgrada". Sveobuhvatna definicija ovog naziva je jako teška i komplikovana, ali treba imati u vidu da će se ovde ponuditi i kroz realizaciju tehničkih rešenja omogućiti da se "B2" sadržaji i oprema apsolutno preporučuju da zadovolje navedeno ime jer će i po pomenutim rešenjima biti ispred sličnih u našem okruženju - nekoliko godina unapred. Telekomunikacije će u ovom objektu biti ključna stvar.

Po pitanju telekomunikacija, zgrada će biti vrhunski opremljena - u lokalu će praktično postojati neograničen broj telefonskih brojeva, s tim što će centrala moći da prima pozive umesto korisnika linije. Na isti način biće rešeno i pitanje veze sa internetom, pri čemu će deo lobija i javnih lokala biti opremljeni bežičnim "vajrles" internetom. To praktično znači da svako ko ima karticu za priključenje na vajrles na noteboook-računaru može preko servera zgrade "B2" da se priključi na mrežu. Korisnici zgrade koji budu iznajmili više od jednog prostora u zgradi "B2", na primer poslovni prostor u jednom delu zgrade i apartmanski u drugom, imaće mogućnost da ta dva prostora povežu u jednu informatičku celinu (LAN mreža).

Kada je reč o bezbednosti, "B2" će na osnovu identifikacije raspoznavati prava korisnika i omogućiti im direktno korišćenje. Praktično, to bi značilo sledeće: korisnik zgrade bi se, nakon parkiranja automobila u garaži, liftom mogao bez problema popeti do željenog sprata ili bi od zgrade mogao da zahteva i "privatnu uslugu", odnosno da se lift ne zaustavlja nigde do njegovog sprata. S obzirom na to da će garaža delom biti i javna, osoba koja je samo korisnik garaže, ali ne i apartmana ili poslovnog prostora, imaće ograničen radijus kretanja. Ukoliko poželi da ode na bilo koji sprat, to mu neće biti omogućeno i otići će najdalje do recepcije. Nepotrebno je napomenuti da će o njegovom pokušaju da uđe u prostor u koji nema pravo ulaska biti odmah obavešteno obezbeđenje, jer će svi sistemi biti integrisani. Definisanje nivoa obezbeđenja stana, odnosno privatnosti, zavisiće isključivo od volje stanara. Apartmani i lokali biće pod nadzorom onda kada njihovi zakupci to požele. Na ulazima će biti instalirane elektronske brave, ali ukoliko stanar želi da ima i ključ može dobiti i njega. Ne treba trošiti dalje prostor navodeći baš sve detalje ali u osnovi sve što je najbolje i najkvalitetnije biće ugradeno u objektu "B2". Kada je fasada u pitanju, ideja je da se primenom najboljih likovnih rešenja i upotrebom najkvalitetnijih materijala dosegnu najviše estetske vrednosti, čime bi zgrada mogla da dobije izgled reprezentativne gradske palate.

Obezbeđene okoline i marketing
Realizacija poduhvata "B2" vezana je za još nekoliko specifičnosti. Zajedno sa objektom u Balkanskoj 18 očekuje se da B2 podigne vrednosti okolnih nekretnina i to ne samo na mikroplanu. Takođe, nesvakidašnji je potez investitora da na adrese "komšija" uputi pisma u kojima je najavio početak izgradnje svog projekta i izrazio dobru volju da o svom trošku sanira eventualna oštećena na okolnim objektima.

Kako su na ovom poduhvatu već sada planirana, na našim prostorima nekorišćena tehnološka rešenja koja u osnovi prave buku i padižu veliku prašinu, investitor je u fazi razrade projekta nametnuo najsavremenija rešenja, koja će susede najmanje uznemiravati tokom procesa gradnje. Izvodač radova, uz to garantuje da će biti ispoštovani svi standardi propisani za gradnju u strogim gradskim sredinama, naglašavajući pritom da neće biti buke i prašine preko dozvoljenog nivoa.



Zanimljivo je da će na gradilištu biti instaliran i Infopult zahvaljujući kome će, kako komšije tako i prolaznici, biti do najsitnijih detalja obavešteni o objektu. U Infopultu će se nalaziti i maketa zgrade, njen sadržaj, kompletna ponuda, a biće vrlo brzo postavljena i web-kamera koja će snimati izgradnju, koju će radoznali moći da prate ne samo pred Infopultom već i kod kuće, posredstvom sajta www.malikolektiv.com.

Partneri i projektanti
Preduzeće ETB Holding osnovano je 27. jula 2000. godine od strane Euro Trejd Holdings Ltd. i preduzeća Mali kolektiv. ETB je nosilac investicije poduhvata zvanog BZ. Izvodač radova je CD Uno Invest iz Beograda. Idejno rešenje ovog poduhuata definisali su arhitekte prof. Slobodan-Mića Rajević i prof Zoran Nikezić na kokursu 1991. godine. Razrada idejnog rešenja i giavni arhitektonski projekat poveren je arhitekti prof Vasiliju Milunoviću dok je projekat temeljne jame poveren Građevinskom fakultetu na čelu sa prof dr Miodragom Sekulovićem. Glavni projekt je dodeljen Mašinoprojekt Kopring-u a odgovomi projektant je Vlasta Pjanić.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.