Evrozona na putu oporavka, ali se jaz između članica i dalje produbljuje

Evrozona je na putanji oporavka, ali će uprkos pozitivnim znacima privredni rast biti spor ocenjuju stručnjaci EY u najnovijem izdanju publikacije Prognoze kretanja u Evrozoni - EY Eurozone Forecast (EEF). Popuštanje mera štednje i jačanje svetske trgovine osnažiće tempo oporavka pred kraj tekuće godine, ali će on biti otežan zbog i dalje rastuće stope nezaposlenosti i sve izraženijeg jaza između nacionalnih ekonomija na kontinentu.

Najnovijom Prognozom, predviđa se pad BDP Evrozone od 0,5% ove godine, što je nešto povoljnije u odnosu na prognozu iz prethodnog kvartala, i rast BDP od 0, 9% u 2014. godini. Očekuje se da će rast u periodu od 2015. do 2017. biti oko 1,5 odsto godišnje. Međutim, rastuće razlike između zemalja koje predstavljaju jezgro Evrozone i onih koje se nalaze na periferiji, i dalje će biti prisutne. Nemačka sa rastom od 0,6% u tekućoj godini, i dalje je pokretačka sila Evrozone. Sa druge strane, zemlje na periferiji Evrozone nastavljaju da beleže pad u 2013. godini, iako je on sve usporeniji. Prognoza predviđa da će se ekonomije u Italiji i Portugaliji stabilizovati u 2014. godini, a u Grčkoj u 2015. godini.

Stopa nezaposlenosti u Evropi će nastaviti da raste, dostižući maksimum od 12,6% sredinom 2014. godine. Značajne varijacije u stopama nezaposlenosti širom kontinenta i dalje će biti izražene, pa će tako u Španiji stopa nezaposlenosti porasti na 27,6%, u Grčkoj na 29 procenata, dok će u Nemačkoj ona biti samo 5,4%.

U Prognozi se takođe ističe da će oporavak Evrozone biti limitiran usled procesa razduživanja, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, kao i zbog nedostatka pristupačnog finansiranja. Oba ova faktora imaće veći efekat u zemljama na periferiji Evrozone što će doprineti još većem jazu između njih i zemalja u jezgru Evrozone.

Marie Diron, viši ekonomski savetnik u EY za Prognoze kretanja u Evrozoni kaže: - Po prvi put u osam prognoza predviđamo skroman rast Evrozone u narednom kvartalu i idućoj godini. Ali, kreatori ekonomskih politika ne smeju biti uljuljkani i samozadovoljni. Trenutno zatišje na finansijskim tržištima trebalo bi iskoristi da se ubrza restrukturiranje, naročito u bankarskom sektoru.

Mark Otty, EY rukovodeći partner za Evropu, Bliski Istok, Indiju i Afriku (EMEIA) kaže: - U drugom kvartalu tekuće godine je završena najduža recesija u istoriji Evrozone, i ono što sledi jeste period sporog oporavka. Poslovno poverenje je poraslo, ali biznis sektor mora biti fleksibilan i prigrliti promene koje donosi novo ekonomsko okruženje. Nema povratka na ranije modele poslovanja.

Da bi se učvrstio oporavak, fokus mora biti na rastu domicilnih privreda

U drugoj polovini godine očekuje se snažniji oporavak pre svega zahvaljujući spoljnim faktorima, uključujući tu oporavak ekonomije SAD, i ohrabrujuće znake u Velikoj Britaniji, dva ključna trgovinska partnera. To ukazuje na snažan oporavak izvozne tražnje za robama i uslugama iz Evrozone. Očekuje se da će se izvozna tražnja Evrozone povećati sa 3,8# u 2013. godini na 5,9% u 2014. godini, i 6,6% u 2015. godini.

Povećanom izvozu iz zemalja Evrozone dodatno bi doprineo značajan pad vrednosti evra, za koji se smatra da je trenutno precenjen za 8%.

Imajući u vidu značaj izvoza za oporavak, Prognozom se predviđa pozitivan preokret kako u proizvodnji tako i u sektoru poslovnih usluga. Međutim, izgledi za druge sektore, posebno one koji su zavisni od tražnje iz sektora široke potrošnje i javnog sektora nisu tako dobri. Takođe, očekuje se da će građevinarstvo slabo poslovati.

- Iako će snažan rast svetske trgovine i oslabljeni evro podstaći izvoz Evrozone, to neće biti dovoljno da se održi trend oporavka. Skori razočaravajući pokazatelji zemalja u razvoju još više naglašavaju rizike od oslanjanja na izvoz kao faktor oporavka nacionalnih privreda. Zbog toga je veoma važno da domaća privreda dobije na zamahu - dodaje Marie Diron.

Šanse za snažniji oporavak nacionalnih privreda znatno su poboljšane od kako su vlade ublažile svoju retoriku o potrebi štednje. Sadašnji planovi podrazumevaju opadanje tempa fiskalne štednje sa 0,8% ovogodišnjeg BDP-a na 0,5% u 2014. i 2015. godini. To će značajno smanjiti opterećenje koje je štednja postavljala pred privredni rast.

Rastuća stopa nezaposlenosti, imaće na kratak rok negativan uticaj na oporavak nacionalnih privreda, naročito u perifernim delovima Evrozone. Ona će smanjiti neke od prednosti koje nosi smanjena inflacija, limitirajući porast realnih prihoda domaćinstava, što znači da će se njihova potrošnja povećati za samo 0,5% u 2014. godini i 1,1% u 2015. godini.

Oporavak limitiran procesom smanjivanja zaduženosti javnog i privatnog sektora

Marie kaže: - Proces smanjivanja zaduženosti će trajati još neko vreme. Na srednji rok ima još mnogo toga što bi trebalo uraditi da bi se zauzdali nivoi duga posebno u zemljama na periferiji Evrozone. Realno gledajući, to će osuditi Evrozonu na decenijski proces smanjivanja zaduženosti što će imati dugoročni negativan uticaj na razvoj. Potrebno je uskladiti mere ekonomske politike tako da neophodno restrukturiranje bilansa ne guši privredu.

Iako je do sada najviše pažnje poklanjano smanjenju zaduženja javnog sektora, mora se povesti računa i rešavanju visokog nivoa duga privatnog sektora jer se tek tada može očekivati snažniji privredni rast u Evrozoni. Za razliku od SAD, i u manjoj meri Velike Britanije, dugovanja privatnog sektora Evrozone jedva da su malo opala.

Slabo kapitalizovan i prezadužen bankarski sektor predstavlja ključni problem. Sve dok banke ne budu rekapitalizovane, one će biti prisiljene da ograničavaju obim kreditiranja.

Nedostak povoljnog finansiranja, naročito na periferiji Evrozone, ograničiće mogućnost oporavka poslovnog sektora i privrednog rasta u mnogim ekonomijama. Sve dok problemi u bankarskom sektoru ostanu nerešeni, jaz između zemalja koje čine jezgro i onih na periferiji Evrozone će opstajati.

Budući izgledi

Iako i dalje postoji izvestan stepen nesigurnosti i rizika, čini se da je ekonomija Evrozone na putu oporavka, ali kreatori politika moraju da nastave sa donošenjem mera koji će pogurati oporavak. Evropska centralna banka treba da bude spremna da aktivira svoj program Direktnih novčanih operacija (OMT), ukoliko Portugalija bude morala da apicira za kreditnu liniju, a takođe treba da razmotri načine da ublaži posledice pooštravanja monetarne politike u SAD.

- Evropska centralna banka bi takođe trebalo da interveniše da bi održala veoma relaksiranu monetarnu politiku, što bi mogla postići eksplicitnijim najavama budućih mera, opuštanjem pravila o koletaralima u bankarskom sektoru, ili pokušajem da smanji vrednost evra. Uz to, kreatori politika mogli bi da iskoriste trenutno zatišje da ubrzaju planove za stvaranje bakarske unije i tešnje fiskalne integracije, što bi doprinelo snažnijem oporavku - zaključuje Marie Diron.

Ernst & Young d.o.o. Beograd

Ernst and Young

EY

EY Eurozone Forecast

EEF

stopa nezaposlenosti

Marie Diron

Mark Otty

inflacija

nezaposlenost

bdp