Izvor: eKapija | Petak, 27.09.2013.| 12:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Saša Radulović, ministar privrede - Sigurno smanjenje nameta i izmene Zakona o radu

Saša Radulović
Ministar privrede Saša Radulović najavio je juče da će nameti na rad sigurno biti smanjeni, da se razgovara o tome koliko bi to smanjenje moglo da iznosi, i najavio izmene Zakona o radu do kraja godine.

- Ne postoji nikakvo neslaganje oko toga da namete na rad treba značajno smanjiti, a pitanje je koliko može do kraja godine, a koliko sledeće i 2015. godine, i o tome se razgovara - rekao je on na okruglom stolu "Stavovi poslodavaca o aktuelnoj privrednoj politici u Srbiji", u Press centru Tanjuga.

Samo par sati pre toga, Radulović je o konturama budućeg programa za oporavak privrede govorio i u Privrednoj komori Srbije, na predstavljanju istraživanja o najvećim kompanijama u našoj zemlji - "Top 500".

Šta će država uraditi da pomogne privrednicima? Kako će se rešiti problem "preopterećenih" zarada, sive ekonomije, "klimavih" javnih preduzeća, balasta firmi u privatizaciji? Gorući problemi i sindikata i poslodavaca čekaju na razrešenje i na program kadrova u rekonstruisanoj Vladi. Šta nam novi ministar sprema?

Kako je Radulović najavio u PKS-u, mere za oporavak privrede biće poznate već za koju nedelju - u oktobru.

- Do tada mogu da govorim samo o strateškim opredeljenjima - rekao je Radulović.

No, ono što je izvesno, prema rečima ministra, jeste da će program rešavati problem u tri pravca - promena regulatorne reforme, novi način stimulisanja privrede i borbe protiv sive ekonomije, kao i smanjenje učešća države na tržištu, uz jačanje privatnog sektora.

Kako je 600.000 radnika ostalo bez posla?

Od početka krize do danas, u Srbiji je bez posla formalno ostalo oko 300.000, a neformalno više od 600.000 radnika, kaže Radulović.


- Za državu naše veličine to je ogroman šok. Naš zadatak je da sada jasno kažemo koji su to uzorci koji su nas doveli do toga da gubimo radna mesta, i da definišemo mere kojima ćemo se boriti protiv njih, a ne da se bavimo posledicima - tvrdi Radulović.

- Umesto subvencija, koje su u nekim oblastima neophodne, na primer u poljoprivredi, treba da gledamo kako da poboljšamo uslove za rad kompanija. Tu su ključne upravo ove tačke - zakonski okvir, borba protiv ekonomije u sivoj zoni i rešenje problema državnih firmi, koji se preliva na sve učesnike na tržištu.

Promene zakona o radu, stečaju, o privatizaciji i zakona o izgradnji, (na šta privrednici uporno i podsećaju), na listi su prioriteta.

- Tu je i niz malih propisa koji "maltretiraju privredu" i teraju je da se bavi nepotrebnim administriranjem.

Minimalac preopterećen

Jednačina koja kaže da je sivo tržište jednako crnim danima za našu privredu, takođe je dobro poznata stvar. Prevođenje poslovanja u legalne tokove je cilj koji je lako postaviti, ali teško dostići.

- I u razgovoru sa Dominikom Stros Kanom došli smo do zaključka da je smenjenje sive ekonomije ogromna šansa Srbije i zamajac za izlazak iz krize. Ako prevedemo samo mali deo te privrede u legalne tokove, dobićemo povećanje BDP-a od 1 do 2% i to već u naredne dve godine - kaže Radulović.

On je istakao da Srbija ne bi trebalo da ponovi istu grešku od pre godinu dana kada su kroz fiskalnu konsolidaciju povećani porezi, što je rezultiralo smanjenjem privredne aktivnosti i padom prometa u trgovini.


Zbog toga, ministar privrede najavio je da će se poreski sistem menjati, jer je u ovom trenutku realno neodrživ.

- Ako na minimalac od 300 EUR, 120 treba da date državi, a 180 radniku, to je nerazuman sistem. Zamislite molera koji pogodi posao za 300 EUR, i onda treba da plati državi 120 EUR. To se jednostavno neće desiti. Onda nije ništa čudno što nam taj deo privrede stalno ostaje u crnoj zoni.

Radnici koji imaju najmanje plate, zbog siromaštva su prinuđeni da pristanu na "pogodbu" sa poslodavcem koji im nudi izbor da budu prijavljeni i da manje zarade, ili da na crno rade za više novca.

- To je dugoročno jako loše, ali u određenom trenutku ljudima izgleda kao bolja mogućnost.

Rešenje za to je u progresivnom sistemu oporezivanja, odnosno u tome da se na veće plate plaćaju i veći porezi, objašnjava Radulović.

Smanjenje opterećenja na zarade, trebalo bi, prema najavama novog ministra da se odvija paralelno sa izmenama Zakona o radu.

- Moramo da rešimo sadašnje stanje sa isplaćivanjem otpremnina. Niko neće da preuzme rizik zapošljavanja čoveka sa 20 godina radnog staža, kome bi kasnije morao da da otpremninu za čitav taj period. Zbog toga je nezaposlenost starijih od 50 godina ogroman problem. Ako to regulišemo, oni će lakše dobijati posao.

Ministar je, takođe, najavio da bi promene trebalo da se sprovedu tako da osim zapošljavanja i otpuštanje radnika bude olakšano, pre svega kod porodičnih i malih preduzeća.

Lična karta kao zdravstveni karton

Javna preduzeća dobila su zadatak da urade lične karte i rok za to je do početka oktobra, kako bi se znalo čime raspolažu, kakva je struktura dugovanja i na koji način ih je moguće "lečiti", rekao je Saša Radulović.


- Javna preduzeća su najveći gubitaši u celoj Srbiji. Moramo da vidimo kome i šta duguju, čime od imovine raspolažu, na čemu postoje hipoteke, ko su im najveći kupci, ko dobavljači, jednom rečju - šta se tamo dešava - kazao je ministar i dodao da će za one koji ne dostave podatke biti uvedene sankcije.

- Prvi korak je da znamo čime raspolažemo, nakon toga ćemo uspostaviti redovno izveštavanja na tri meseca, kao što se radi u svetu. Takođe, kad neko od ovih preduzeća bude došlo da traži pomoć od države, moraće prvo da pokaže svoju ličnu kartu.

Šlag ili torta

Lista "Top 500" pokazala je da se u 2012. među najvećim kompanijama našlo 257 sa domaćim privatnim vlasništvom i 190 stranih firmi, a jedan od zaključaka istraživanja bio je i da raste značaj domaćeg privatnog kapitala. Rezultati domaćih i stranaca, ako bismo izuzeli NIS, prošle godine su se značajno približili.

- Srbiji je potrebna zdrava ekonomija zasnovana na domaćoj privredi. Strane direktne investicije su jako važne, ali one ne mogu da je zamene - naglasio je ministar.

- Ja to vidim ovako: strane investicije bi trebalo da dođu "kao šlag na tortu". U našem slučaju, došli smo do toga da uopšte nemamo tortu.

M.S.




Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.