Danijel Giljen, 27-godišnji milioner iz Čikaga, rodom iz Nikšića, investira - u uživanje

Jedini novac koji si zaradio je onaj koji potrošiš na sebe, moto je Danijela Giljena, biznismena iz Čikaga, koji investira u uživanje

Postoji jedna vrlo unosna oblast za ulaganje, u kojoj praktično nema rizika. Isplativa je i u slučaju kad propadne država, čak i ako dođe do nuklearne katastrofe. Sve što si uložio u svoj život i zadovoljstvo ne može da propadne.

Danijel Giljen, stručnjak za investicije u uživanje, rodom iz Nikšića, već 33 godine stanovnik sveta sa boravkom u Čikagu, verovatno je jedan od najmlađih srpskih dolarskih milionera u istoriji naše dijaspore, retko uspešni poslovni čovek nekretninama, osnivač i vlasnik prve srpske diskoteke u Čikagu, pa potom najprestižnijeg crnačkog kluba „Red Lajn” u najvećem srpskom gradu u rasejanju, jedini od naših koji je uspeo da u epicentru čikaškog noćnog života postane vlasnik hotela, svestan da niko od naših nije tome ni blizu prišao.

Jedini novac koji si zaradio je onaj što potrošiš na sebe – citira Deni, kako ga zovu njemu bliski, svog grčkog prijatelja, iznoseći u najkraćem svoju životnu filozofiju, prilično neuobičajenu i za podneblje u kome je sticao kapital, a i za profil tog sloja ljudi kojima „ulaganje u zezanje”, kako sam veli, predstavlja potpuno nepoznatu kategoriju.

Postao je dolarski milioner sa nepunih 27 godina, pošto je bežeći od dosade provincijskog života u Lazarevcu prihvatio poziv strica iz Čikaga, tada vlasnika restorana „Stari Beograd”, da nastavi školovanje i život u Americi. Kao diplomirani ekonomista, sa skromnim stažom u „Kolubari” i upisanim magistarskim studijama, nastavio je uporno da uči jezik i struku i u novoj sredini, ali je preokret nastao kad se – zaposlio.

Budući da mi je posao sa nekretninama vrlo brzo krenuo, korumpiran tim poslovnim uspehom nisam više imao ni motiva ni vremena za učenje – veli.

Kao najmlađi agent najveće američke korporacije za nekretnine „21. stoleće”, koja je imala tada više poslovnih jedinica po svetu nego danas „Mekdonalds” restorana, Deni se vrlo brzo nametnuo kao najbolji – u jednom trenutku u čikaškoj filijali, koja postoji od 1912. godine, polovinu svih nekretnina koje su išle preko nje, držao je on, a ostatak svi drugi zajedno. Kao u snu, ulazio je velikom brzinom u svet bogatih. Prvi bolji auto koji je sebi kupio bio je „jaguar”.

-Otišao sam u SAD iz čistog avanturizma, da bih uradio nešto novo za sebe, tragao sam za izazovom. Kad sam počeo da radim, želeo sam da se dokažem u tom poslu. Ljudi banalizuju stvari, pa sve svode na borbu za novac, ali to nije uvek jedini motiv. Hteo sam da pokažem da mogu da se takmičim s drugima – priseća se, dodajući da je pet godina pre odlaska u okviru studentske razmere već boravio u Americi, ali je tada od 150 samo njih troje ostalo.

Pelcujući se velikim biznisom, otvorio je posle šest godina svoju firmu za nekretnine, koja radi i danas. I sve vreme nije ispuštao iz vida svoj cilj:

– Moja filozofija je da moraš da živiš punim plućima svakog dana.

U Americi koja počiva na stalnoj nesigurnosti to baš nije bilo jednostavno, jer je i njemu bilo jasno da ni u jednom momentu ne sme da se opusti.

– Bez obzira na kom si nivou biznisa i kapitala, moraš da se boriš da to održiš – veli Deni, prisećajući se svog straha na početku boravka u Americi, kad je postao svestan da je besparica najgora pošast koja ga može zadesiti.

Tih godina shvatio je i drugu veliku stvar vezanu za Ameriku – nigde mali čovek ne može da učini više za sebe svojim radom nego tamo.

– Znaš li ti kako se čovek oseća kad shvati da je postao milioner? Predivno je kad shvatiš da si to sam stekao i da možeš da budeš bolji od svih oko tebe. Novac ne kvari ljude, ali ih definitivno menja. Drugačije gledaš na život, ljude i perspektivu. Ta ekonomska sloboda daje čoveku određenu dozu dozvoljene arogancije u odnosu sa svima drugima – razmišlja glasno i bez zadrške, uopšteno objašnjavajući kako se zezaju dolarski milioneri: svako veče izlasci, putovanja u sve krajeve sveta, vožnja najboljih kola, posete najboljim restoranima, oblačenje po poslednjoj modi...

Uprkos dinamičnom životu Danijel Giljen nikada nije zaboravljao ko je i odakle je. Čovek nije tikva bez korena, voli da kaže, ima svoju naciju, državu iz koje je došao, religiju, prijatelje, pa ako može treba da pomogne. O konkretnoj pomoći koju je upućivao svih ovih godina, očekivano, govori samo načelno.

Citira jednog od vodećih američkih istoričara, prema kome se nijedan glavnokomandujući vojske SAD nije negativno izrazio o nekom generalu, kao što je Šelton o Vesliju Klarku povodom bombardovanja Jugoslavije. A mentor Olbrajtove sa univerziteta je ocenio tada da SAD nikada nisu imale slabiji spoljnopolitički tim od onoga koji je ona predvodila.

U 2004 god, srpski biznismen i mecena mnogih naših umetnika u SAD postao je i TV zvezda najgledanije mreže En-Bi-Si u prestižnom „rialiti šou”. Od šest žena, izabranih među njih sto hiljada, sa zadatkom da suštinski izmene svoj dotadašnji život, Deni je u najluksuznijem čikaškom restoranu „Gibsons” naleteo na lepu Nijanzu, advokaticu iz Hjustona. Kao nekadašnja supruga vrsnog igrača američkog fudbala u Teksasu, sa mnogo novca i malo životnog sadržaja rešila je da pomogne svojoj novoj siromašnoj cimerki, obezbedi joj školovanje i povratak sa ivice životnog ambisa s drogom, prostitucijom i drugim porocima. U tom zadatku pokazalo se, pomoći će joj Deni, koji će tim povodom organizovati žurku u svojoj tek renoviranoj diskoteci da bi sakupili novac, pa će se tri meseca „vrteti” na TV i, naravno, govoriti o Srbiji.

Čikago

Danijel Giljen

Kolubara

Stari Beograd