Neophodna bolja saradnja države sa finansijskim institucijama i investitorima - Budućnost obnovljivih izvora energije u Srbiji

Sledeće godine bi trebalo da zaživi srpska berza električne energije. Cena električne energije biće na ekonomskom nivou za 2-3 godine. Banke su nezadovoljne modelom Ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora. Izgradnja prve veće elektrane privući će nove investitore u obnovljive izvore energije. To su ključne teme o kojima je juče bilo reči na panelu u organizaciji "Danas conference centra" o energetskoj situaciji u Srbiji i budućnosti obnovljivih izvora energije.

Na skupu održanom u hotelu "Hyatt", Goran Vukojević, direktor konsultantske kuće "Parsons Brinckerhoff", koja je ove godine otvorila predstavništvo u Srbiji i koja se bavi uglavnom energetikom i železnicom, ocenio je da će u Srbiji morati da se grade novi kapaciteti iz obnovljivih izvora.

- U Evropi se za proizvodnju električne energije najviše koriste fosilna goriva, dok obnovljivi izvori, zajedno sa hidroelektranama čine 16% proizvodnje. Obnovljivi izvori su i dalje skupi, mada je cena njihove izgradnje pala i očekuje se dalji pad. U narednih 20 godina najveći rast ćemo videti u izgradnji vetrogeneratora, a kasnije i solarnih kapaciteta i energije iz biomase - rekao je Vukojević, dodajući da je ukupni potencijal energije vetra 20 puta veći od ukupnih potreba za energijom danas.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se sada 53% struje dobija iz termoelektrana, 39% iz hidroelektrana, 4,5% iz termoelektrana-toplana, dok ukupni solarni kapaciteti iznose samo pola megavata, a toliko je do sada instalisano i vetrogeneratorskih kapaciteta.

- Srbija ima prilično atraktivne "feed-in" tarife, koje su privukle dosta investitora. Srbija ima veliki potencijal u vetru i bez ikakvih ulaganja na postojeću mrežu moglo bi da se poveže 900 megavata vetrogeneratora, dok bi uz minimalna ulaganja u prenosnu mrežu moglo da se poveže čak 2.000 megavata – navodi Vukojević.

On je podsetio da je u Hrvatskoj već instalirano 130 megavata vetrogeneratora, u Bugarskoj 700 megavata, a u Rumuniji 2.000.

- Kada bude izgrađena prva veća elektrana, verovatno će doći i drugi investitori da ulažu u obnovljive izvore energije – rekao je Vukojević i dodao "da sada ima i špekulativnih investitora koji bi na brzinu da zarade, a manje ih zanima investiranje u Srbiju".

Šef ekonomskog odeljenja Ambasade SAD u Srbiji Dejvid Kšivda rekao je da je Ministarstvo energetike dosta uradilo na formiranju zakonodavnog okvira za ulaganje u obnovljive izvore energije, ali da je potrebna još bolja saradnja resornog ministarstva sa finansijskim institucijama i investitorima.

On je podsetio da je u ranijem periodu u SAD bilo izgrađeno 90% svih svetskih solarnih kapaciteta i 80% vetrogeneratora, ali da je danas Kina preuzela primat u vetru, a Nemačka u primeni energije sunca.

- Do 2035. godine SAD će generisati 80% svoje energije iz izvora čiste energije, uključujući kako obnovljive izvore tako i tradicionalne čiste izvore poput nuklearne energije, prirodnog gasa i urana. Danas, 40% energije SAD dolazi iz čistih izvora - rekao je Kšivda.

On je podsetio na predstojeću veliku investiciju američke kompanije "Continental Wind Partners" u vetrogeneratore u Srbiji, "koja će izgraditi jednu trećinu ukupnih kapaciteta iz energije vetra koji su potrebni Srbiji".

Predstavnica Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA) Ana Brnabić izjavila je na skupu da članice tog udruženja nameravaju da u Srbiji u narednih pet do sedam godina investiraju 1,5 mlrd EUR u vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata.

- To je mnogo iznad kvote od 500 megavata, ali nadamo se da će država povećati tu kvotu kada prvi kilovati budu potekli iz vetrogeneratora i kada svi budu videli benefite od vetroparkova - rekla je Brnabić.

Predstavnica SEWEA je ukazala na to da se struja iz vetroparkova dobija u zimskom periodu kada je najveća potrošnja struje i kada država kupuje skupu električnu energiju.

- Struju od 500 MW dobijena iz vetra uvećala bi račune za struju 2-2,5% i to postepeno u period od 2015. do 2017. Međutim to povećanje treba posmatrati i u odnosu na eksterne troškove proizvodnje iz konvencionalnih izvora, cenu uvoza električne energije u zimskom period, cenu novog konvencionalnog postrojenja, kao i kvote za emisiju CO2 i kazne za prekoračenje.

Brnabić je istakla da domaći propisi investitorima u vetroparkove dosta otežavaju početak izgradnje.

- Model Ugovora o otkupu struje od povlašćenih proizvođača sprečava projekte veće od pet megavata, pošto međunarodne finansijske institucije ne smatraju da je dovoljna garancija da bi odobrile kredite za te projekte. Taj problem bi trebalo da reše Ministarstvo energetike i banke, da bi se omogućio počatak ulaganja u vetroparkove u Srbiji.

Brnabić je ukazala da se investitori u vetroparkove suočavaju sa čestim i iznenadnim izmenama Zakona o energetici, tumačenjem zakona po kojem priljučak za vetroelektrane gradi "Elektromreža Srbije", a moraju da vode računa i o lažnim projektima vetroparkova.

- Problemi su nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir, hitne procedure bez javnih rasprava, kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata i radne grupe u kojima često nema predstavnika investitora. A promenilo se, između ostalog, i to da je odjednom rok za izgradnju vetroparkova smanjen sa tri na dve godine, dok malu hidroelektranu možete da gradite i po pet godina - objašnjava predstavnica SEWEA.

Ona je podsetila da bi izgradnja vetroparka pokrenula građevinsku industriju koja je zamrla. Ona je navela da bi samo za izgradnja vetroparka kompanije "Continental Wind Partners" u Kovinu bilo zaposleno oko 400 ljudi na period od dve godine koliko bi trebalo da traju radovi.

Aleksandar Stojkov, direktor VIP fonda, rekao je na skupu da se svest lokalne samouprave menja i da u Vojvodini uvode ISO standarde kako bi mogli da prate dokumentaciju koju investitori podnose.

- Često i investitori sami sebi prave probleme jer ne podnose kompletnu dokumentaciju, ili da bi uštedeli malo novca, ne angažuju adekvatne projektante - rekao je Stojkov.

On je naglasio da kada investitor dođe u jedinicu lokalne samouprave, službenik mora sa njim da napravi tačan redosled koraka koji moraju da se preduzmu kako bi se projekat realizovao i da mora da isprati projekat i pomogne investitoru i urgira ako nastanu problemi.

Direktor VIP fonda je najavio da će u narednom periodu u svakoj opštini biti mapirani svi konkretni potencijali za obnovljive izvore energije.

Na skupu je dr Gordan Tanić iz Agencije za energetiku, izjavio da će u naredne dve do tri godine Srbija morati da podigne cenu električne energije na ekonomski održiv nivo, kako bi EPS mogao da posluje sa profitom koji mu omogućava investicije u izgradnju novih energetskih objekata i održavanje postojeće mreže.

- Ako bismo danas cenu električne energije doveli na ekonomski nivo, struja bi poskupela za 20 do 30% - rekao je juče Tanić.

On nije precizirao koliko će tačno to poskupljenje biti, ali je dodao da je dostizanje ekonomskog nivoa cene struje predviđeno Strategijom razvoja energetike Srbije do 2025. godine.

Tanić je napomenuo da je pre dostizanja ekonomskog nivoa cene struje, u Srbiji potrebno izmestiti socijalnu komponentu iz energetskog sektora, i da je vlada zato donela Uredbu o energetski zaštićenom potrošaču, koja će biti izmenjena do kraja ove godine.

Kada je reč o ceni struje, potrebno je da se prvo zaštite socijalno ugroženi slojevi stanovništva, ali i da se obezbedi ona cena koja generiše profit elektroenergetskoj kompaniji, što će omogućiti i punjenje "rupa u budžetu".

Zbog toga je i državi u interesu da rastu cene struje, kazao je on i podsetio da cene struje od početka ove godine više nisu regulisane, već tržišne, za velike industrijske potrošače.

- Od sledeće godine će liberalizacija tržišta električne energije i tržišne cene važiti i za potrošače na srednjem naponu, a od 2015. i za male potrošače i građane, ukoliko to budu želeli - podsetio je Tanić.

Prema njegovim rečima, 2014. treba da zaživi i srpska berza električne energije, koja će biti povezana sa regionalnim berzama i preko koje će se trgovati strujom.

Predstavnik Agencije za energetiku je ukazao da su cene gasa u Srbiji, posle najnovijeg septembarskog poskupljenja, približne tržišnim i cenama u regionu i Evropi, ali da još ima prostora za racionalizaciju troškova "Srbijagasa", što utiče na sniženje cena gasa i na čemu će Agencija ubuduće raditi.

- Prednost koju Srbija ima u odnosu na druge zemlje je to što je dogovoreno da ruskim "Gazprom"-om da ne plaćamo penale na ugovorene, a nepovučene količine gasa, a sve druge zemlje to plaćaju, ali je loše što su tranzitne takse kroz Mađarsku i dalje visoke.

Cena struje u Srbiji, koja je od avgusta porasla za oko 11% za domaćinstva i 12,8% za privredu, i dalje je među najnižim regionu i Evropi.

Na kraju panela Aleksandar Savić je predstavio primenu obnovljivih izvora energije u Elektrotehnička škola "Rade Končar" u Beogradu.

S obzirom na to da na konferenciji nije bilo govornika iz Ministarstva energetike, iako je najavljeno učešće ministarke Zorane Mihajlović, izostali su planovi države kada je reč o ceni struje, liberalizaciji tržišta električne energije, kašnjenju postrojenja iz obnovljivih izvora energije i dr.

S.O.

Danas conference center d.o.o. Beograd

Agencija za energetiku Republike Srbije

SEWEA Srpsko udruženje za energiju vetra

Ambasada SAD Beograd

Ambasada Velike Britanije Beograd

Fond za podršku investicija u Vojvodini

CWP

RADE KONČAR BEOGRAD

Hyatt Regency Belgrade Hotel a.d. Beograd

Elektromreža Srbije a.d. EMS Beograd

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Gazprom Moscow

JP Srbijagas Novi Sad

Danas conference centar

Gordan Tanić

Agencija za energetiku

AERS

Parsons Brinckerhoff

Srpsko udruženje za energiju vetra

SEWE

Ana Brnabić

Ambasada SAD Beograd

Ambasada Velike Britanije Beograd

cena struje

cena električne energije

električna energija

Strategija razvoja energetike Srbije

Aleksandar Stojkov

VIP fond

Continental Wind Partners

Aleksandar Savić

ETŠ Rade Končar Beograd

Elektromreža Srbije

EMS

Ministarstvo energetike

Hyatt

Hajat

srpska berza električne energije

obnovljivi izvori energije

OIE

Uredba o energetski zaštićenom potrošaču

cena gasa

Gazprom

Gasprom

Srbijagas

Goran Vukojević

feed in

fid in

vetrogenerator

vetrogeneratori

Dejvid Kšivda

CWP

vetropark

vetroparkovi

Model ugovora o otkupu struje od povlašćenih proizvođača

ugovor o otkupu struje od povlašćenih proizvođača

ugovor o otkupu struje iz obnovljivih izvora

Zakon o energetici