"Zastava promet" izbegla katanac - Usvojen plan reorganizacije somborskog preduzeća čiji se dug popeo na 5,8 mil EUR

"Zastava promet"

Iako je u 2000. zakoračilo sa 370 radnika, somborsko preduzeće "Zastava promet" ovu godinu je dočekalo sa samo dvadeset i jednim zaposlenim. I to u stečaju.

Dugovi ovog društva za promet i održavanje vozila su se nagomilali do iznosa od oko 5,8 mil EUR (656 miliona dinara).

Međutim, katanac na poslovanje po svemu neće biti stavljen jer je usvojen plan reorganizacije tog preduzeća. Predlagač Plana reorganizacije je većinski vlasnik "Zastava prometa"- koncern "Srboexport" d.o.o. iz Obrenovca.

Praktično, poverioci koji očekuju namirenje duga svrstani su u četiri klase. Klasu A čine obezbeđeni poverioci (Komercijalna banka, Auto kuća "Voždovac", investicioni fond "Fokus premium" i brokerska kuća "Citadel securities") i njima "Zastava" duguje oko milion evra. Klasu B čine poverioci kojima nisu ispalćene neto zarade i doprinosi za PIO (dug od 4,3 miliona dinara). U C klasi su Poreska uprava i lokalne samouprave Kule i Subotice sa dugom od 1,2 miliona dinara. Poslednju, klasu D čine neobezbeđeni poverioci kojima zastava duguje 515 miliona dinara.

Ono što Plan, u koji je "eKapija" imala uvid, predviđa jeste da će preduzeće biti reorganizovano kombinacijom prodaje opterećene imovine radi namirenja razlučnih poverilaca i reprogramom potraživanja poverilaca klasa D. Takođe, predviđen je otpust 75% duga prema neobezbeđenim poveriocima, kao i prodaja dela neopterećene imovine stečajnog dužnika, ali su predviđene i investicije u nove poslovne kapacitete.

Kako je navedeno u Planu, koji je izradila konsultantska kuća "WM Equity Partners", poverioci iz klasa B i C biće namireni pre početka primene Plana. Dug prema obezbeđenim poveriocima će se namirivati od prodaje imovine u roku od 2 godine. Neobezbeđeni poverioci, trebalo bi da do svog novca dođu za maksimalno 5 godina. Kamatna stopa je 0,2% pri čemu su prve dve godine grejs period.

Na doboš ide...

Na prodaju će biti ponuđena objekti u Somboru: limarsko-farbarska radionica (procenjena tržišna vrednost oko 54.000 EUR), upravna zgrada i servis vozila (procenjena na 1,23 mil EUR) i još jedna upravna zgrada površine 909m2 koja je procenjena na 294.000 EUR. Zatim na dobošu će se naći kotlarnica, hala u Somboru ukupne površine 2. 832 m2 koja je procenjena na nepunih 400.000 EUR, kao i dva poslovna prostora u Subotici.

U Kuli će biti ponuđeni na prodaju zgrada tehničke službe, servisna hala i vezni aneksi što bi zajedno trebalo da donese oko 333.000 EUR. Takođe, stečajni dužnik ponudiće i zgradu poslovnih usluga u Vrbasu, vrednu oko 18.000 EUR.

Prodajom imovine trebalo bi da se obezbedi ukupno 2, 44 mil EUR.

Iz konsultantske kuće "WM Equity Partners" kažu da je reorganizacija mnogo bolje rešenje od bankrota, jer ovako stečajni dužnik izlazi iz stečaja finansijski restrukturiran, nastavlja sa poslovnim aktivnostima, upošljava radnike i namiruje poreze i doprinose.

Plan za izlazak iz krize

Nemanja Nikolić, pravni savetnik u "WM Equity Partners", kaže da su u prve dve godine od donošenja Zakona o stečaju, kompanije u finansijskim problemima uglavnom smatrale da je reprogram duga dovoljna mera za razrešenje finansijskih poteškoća, sve u nadi da kriza neće potrajati dugo, te da će biti u stanju da iz poslovanja servisiraju svoje obaveze. Rezultat ovakvog stanovišta su bili tzv. sanacioni planovi reorganizacije koji su se prvenstveno bazirali na izmenama rokova dospelosti i odlaganju plaćanja duga.

- Međutim, kako je breme nelikvidnosti srpske privrede postajalo sve teže, i dužnicima i poveriocima je postalo jasno da se prava reorganizacija ne može zasnivati samo na prostom redefinisanju ročnosti obaveza. Iz tog razloga u poslednje vreme vidimo sve više tzv. likvidacionih planova reorganizacije koji među merama za realizaciju opredeljuju likvidaciju dela imovine radi namirenja obaveza (primeri: "Telefonija", "Beotel", WMW, "Poljopromet"...), sa ili bez delimičnog otpusta duga i sličnim merama – kaže Nikolić i dodaje sda se na istim pretpostavkama bazira i plan reorganizacije "Zastave promet".

- Naime, poverioci ove kompanije su prepoznali da će se bolje namiriti ako se jedan deo imovine dužnika proda radi namirenja potraživanja, pa su velikom većinom glasova podržali predloženi plan. Kako je reč o tzv. non-core imovini, to će se i sam dužnik rešiti visokih troškova održavanja imovine koja nema bitniju funkciju za obavljanje osnovne delatnosti - zaključuje Nikolić, koji veruje da su pred "Zastavom" bolji dani.

Nemanja Nikolić

Od radionice preko giganta do stečaja

"Zastava promet" deli sudbinu gotovi svih giganata bivše Jugoslavije. Naime, koreni "Zastave prometa" sežu na početak 1958. godine kada je osnovano trgovinsko preduzeće za promet motornih vozila, rezervnih delova i elektro-tehničkog materijala na veliko "Autobačka". Preduzeće "Autobačka" je 1962. godine posalo direktan zastupnik Zavoda "Crvena zastava" iz Kragujevca, a od jula 1971. godine se integriše u Zavode "Crvena zastava". Time je počela faza dinamičkog razvoja koju karakteriše konstantno širenje prodajne mreže otvaranjem poslovnica i prodavnica u drugim gradovima na području Vojvodine (Novi Sad, Vrbas, Senta, Kula, Novi Bečej, Bečej i Odžaci). Nakon toga preduzeće je više puta menjalo organizaciju i ime.

U prvoj godini poslovanja bilo je zaposleno 8 radnika da bi se sa povećanim obimom poslovanja od male prodavnice do savremene prodajno-servisne organizacije, broj zaposlenih radnika povećavao do 370, koliko je bilo radnika u prvim danima 2000.

Obim posla se polako smanjivao, a sa njim i broj radnika. Danas je na spisku zaposlenih samo 21 radnik. Blokada računa traje od 24. januara 2011. godine do danas, a do nje je došlo nakon što su Poreska uprava i drugi poverioci izvršili prinudnu naplatu.

Jelena Đelić