Izvor: Mozzart sport | Nedelja, 16.06.2013.| 12:57

Dragan Ćirić, bivši fudbaler "Partizana" - Virtuozov povratak fudbalu

Dragan Ćirić

U trenutku kad je na Zemunskom keju polovinom 2007. godine počeo s radom njegov ekskluzivni restoran "Milagro", prvi restoran španske kuhinje u Beogradu, učinilo se da od povratka Dragana Ćirića u svet fudbala nema ništa. Ipak, jedini Srbin koji je ikada igrao u Barseloni uz kaficu nam je otkrio nove planove.

Vreme provedeno van fudbalskog utvrđenja, a ima tome osam godina, učinilo je svoje i nekadašnji virtuozni vezista Draga Ćirić, polako i sigurno kuje planove o povratku. A da li planira da uskoči u usijani trenerski rov ili će se otisnuti u menadžerske vode zasad je nepoznanica i za ovog tihog, dobrog momka iz Jakova. Ono što je sasvim izvesno to je da ni na jednim "administrativnim" vratima službenih prostorija FK Partizan neće stajati pločica s njegovim imenom.

S Ćirom smo se sastali upravo u njegovom restoranu "Milagro"(čudo na španskom) na obali Dunava podno čudesnog Gardoša, i za susednim stolom sačekali da završi razgovor s momkom koji je očigledno bio predstavnik nekog poznatog distributera vrhunskih svetskih vina. Iz tog razloga jedinog Srbina u istoriji koji je nosio dres slavne Barselone (Bojan Krkić je Španac prim. aut.) prvo smo upitali da li ima menadžera ili posao vodi lično...

– Imam restoranskog menadžera, međutim, maksimalno se trudim da budem prisutan koliko god mogu. Naročito sad kad počinju, kako smo ih nazvali, "Španski dani" u "Milagru". Španci su dosta slični nama, posebno po mentalitetu i prirodno je da se vezujemo za podneblje koje je slično našem. Prihvatio sam to i pokušavam da prenesem taj španski duh u naš glavni grad. S vremena na vreme dolaze nam u goste i španski kuvari, kako bi nam pomogli da nam kuhinja bude što verodostojnija – kaže Dragan Ćirić.

Da li si razradio posao, ko ti sve dolazi u goste?

– Dobro je, zadovoljan sam. Dolazi dosta mojih drugara, nekadašnjih saigrača, navrate i pojedine javne ličnosti i podrazumeva se, običan svet. Svima njima je zajedničko to što vole hranu pripremljenu na španski način.

Koji je specijalitet kuće, verovatno biftek od španskog bika?

– Bifteci nam nisu od španskog, ali zato jesu od našeg, srpskog bika. Pored crvenog mesa, prilično dobro nam ide i riba koja je sastavni deo mediteranske kuhinje.

Pored velike posvećenosti ugostiteljstvu, stigneš li da odvojiš vreme za fudbal? Ideš li u Humsku?

– Ne baš tako često, ali odem na Partizanov stadion.

Jesi li gledao poslednji večiti derbi, da li si zadovoljan onim što su akteri ponudili navijačima?

– Jesam, naravno, gledao sam derbi i nije bilo loše. Verovatno iz razloga što se radilo o teškoj i bitnoj utakmici, nismo videli kvalitet igre kakav smo očekivali. Partizanovi igrači su ušli u duel psihički stabilnije, pokazali su da mogu da se nose s velikim pritiskom kome su bili izloženi i svaka im čast na tome. Zaslužili su novu šampionsku titulu.

Šta misliš, do kada će potrajati ova dominacija crno-belih u našem prvenstvu?

– Objektivno, Partizan je kao klub postavljen na čvršće osnove, što je veoma važan preduslov da bi se prvenstvena trka završila na prvom mestu. Jednostavno, bolje stoje u finansijskom smislu, a posebno s kvalitetnim mladim igračima koji nadolaze. E sad, videćemo šta će se izdešavati za vreme predstojećeg prelaznog roka. Bilo kako bilo, crno-beli su trenutno u značajnoj prednosti.

Veliki broj nekadašnjih prvotimaca Partizana po završetku karijere učestvuje u vođenju klupske politike, na ovaj i onaj način. Zašto tebe nema ni u jednoj sličnoj kombinaciji?

– Nikada me takva vrsta angažmana nije interesovala, trenutno sam van fudbala i to je to!

Kad kažeš trenutno, da li to znači kako ćeš se pre ili kasnije ponovo vratiti u fudbalski milje?

– Verovatno da hoću.

Dragan Ćirić

I verovatno kao trener?

– U ovom momentu to zaista ne znam. Ono što mogu da kažem to je da sam odslušao predavanja u Trenerskoj školi koja su zaista bila na visokom profesionalnom nivou i na kojima je svako od predavača bio interesantan na svoj način. Sve u svemu, doživeo sam veoma prijatno iskustvo i na kraju dobio A licencu koja omogućava dobijanje one najvažnije, PRO-licence, bez koje nema ozbiljnog bavljenja trenerskim poslom.

A kada ćeš da "napadneš" PRO-licencu?

– Zasad to ne planiram, jer prvo želim da neke stvari u životu postavim na svoje mesto, posle čega bih mogao da se u potpunosti posvetim mojoj velikoj ljubavi fudbalu, bez koga stvarno ne mogu. A da li ću biti trener ili nešto drugo, videćemo, još nisam ništa definitivno odlučio.

Pratiš li dešavanja u našoj reprezentaciji i oko nje?

– Pratim, pratim, kako da ne. Rezultati su takvi kakvi su, međutim, činjenica je da posedujemo potencijal i da u perspektivi možemo da stvorimo dobar nacionalni tim. Samo treba istrajno raditi na tome.

Šta misliš da li bi po Orlove sve bilo bolje da selektor Siniša Mihajlović nije bio isuviše principijelan, između ostalog, po pitanju pevanja himne?

– Sve je to individualna stvar. Ja, na primer, možda ne bih insistirao na nekim, da ih tako nazovem, sporednim stvarima. Očigledno da je Mihino viđenje drugačije i stvarno ne znam kako se ta priča tačno odvijala da bih nešto više rekao na tu temu.

Legendo, jesi li ispratio ovosezonsku Ligu šampiona?

– Naravno da jesam i pritom sam navijao za Barsu, međutim, nešto su pali u poslednja dva- tri meseca. Valjda su se i oni umorili, tako da možda ne bi bilo loše da dobiju neku svežu krv. Ipak, standardno igraju u istom sastavu već godinama i očigledno je da polako gube onaj prepoznatljivi pobednički ritam. S druge strane, Nemci su me toliko prijatno iznenadili ove godine, da prosto ne znam šta se to s njima desilo. Kad bolje razmislim, najpre će biti da je njihova fizička nadmoćnost u odnosu na ostale bila od presudnog značaja.

Sveža krv koju pominješ, nedavno je stigla u liku čudesnog Nejmara. Šta misliš o mladom Brazilcu?

– Slabo sam ga gledao, ne računajući one video-klipove na Jutjubu. Stvarno je interesantan igrač i verujem da će se odlično uklopiti s Mesijem. Jednostavno, Barsa sa onim svojim atraktivnim stilom igre, širokim terenom i snažnom podrškom koju od strane publike ima na svakoj utakmici, izuzetno prija takvom tipu igrača.

Ideš li u rodno Jakovo?

– Obavezno skoknem s vremena na vreme.

Pokazuješ li kakvo interesovanje za političke događaje u našoj zemlji?

– U principu, uvek se trudim da izbegnem te političke teme, međutim, to ne znači da ne znam šta se sve dešava na našem političkom terenu.

Traju li još žestoki okršaji u malom fudbalu između tebe i tvojih nekadašnjih saigrača iz Partizana u novobeogradskom balonu "Crveno i crno"?

– Stavili smo tačku na tu vrstu druženja. Kad počne utakmica, sve se odvija lagano i bez posebne strasti, da bi se, kako prolazi vreme, stvari zakuvavale. Ta želja za pobedom bude jača od nas, jer ipak smo svi bili profesionalci i niko ne voli da izgubi. Iz tog razloga smo prestali da igramo mali fudbal i svi smo se okrenuli tenisu.

Izdvaja li se neko po talentu za beli sport?

– Malo–pomalo svi smo napredovali i mogu da kažem da svi igramo podjednako dobro.

Ima li i tu prepirki, digne li se tenzija kad jedan tvrdi da je loptica otišla u aut, a drugi je video u terenu?

– Odgovoriću kratko i jasno: sve je drugačije kad između nas nema fizičkog kontakta!

Dragan Ćirić

Mnogi znaju šta ti je bilo najjače oružje na fudbalskom terenu, ali ne znaju šta ti je najjače oružje na onom teniskom. Da nije možda servis u pitanju?

– Nije servis, nego trčanje, a-ha-ha.

Šta je napornije fudbal ili tenis?

– I fudbal i tenis su veoma zahtevni sportovi, ali svaki na svoj način.

NASLEDNICI

Imaš troje dece. Nabroj nam, molim te njohova imena i koliko imaju godina.

– Marko ima 14 godina, Laura 12 i Matija sedam godina.

Bavi li se neko od njih s nekim sportom?

– Moj najstariji sin Marko uveliko trenira fudbal u Partizanu.

Kako mu ide, na kojoj poziciji igra?

– Iskren da budem, retko ga gledam, možda sam bacio pogled nekoliko puta na kratko. Mislim, šta… Ni mene niko nije gledao... A igra u napadu, što bi on rekao. Treba da radi, videćemo šta će biti.

U kom uzrastu je Marko počeo da kapira kako si bio vrhunski fudbaler?

– Pravo da ti kažem, mislim da uopšte nije opterećen mojom karijerom i to je dobro, pogotovo u ovoj našoj sredini. Ćerkica Laura je pokušavala dva tri sporta, ali se nigde nije zadržala. Važno da je dobra u školi.

Piše: Milorad Plazinić

izvor :

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.