Izvor: eKapija | Ponedeljak, 25.03.2013.| 16:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Rizikom do profita - Kakve su šanse mladih u Srbiji da započnu sopstveni biznis?

Mladi u Srbiji žele posao, ali pre svega u državnoj firmi. Takvo radno mesto sanja i gotovo 40% nezaposlenih u Srbiji i 37% u Hrvatskoj, podaci su sajtova za zapošljavanje.

Sa druge starne, mladi se u našoj zemlji teško odlučuju na pokretanje sopstvenog biznisa. Čak i kada se odluče na taj korak, preduzetnici početnici se suočavaju sa mnogobrojnim problemima - od nesigurnog poslovnog okruženja i niza nameta i poreza do nedostatka novca i skupog finansiranja.

Da statistika ipak nije tako crna, pokazali su organizatori "Start up weekend"-a koji je po prvi put održan u Srbiji. Ovaj događaj je "hakaton" koji okuplja programere, dizajnere i druge stručnjake koji žele da za kratko vreme, 3 dana odnosno 54 sata, kreiraju "start up".

Prvu nagradu odneo je "Brand Check", idejni projekat četvorčlanog tima koji su činili mladi programeri Nikola Milošević i Mališa Pušonja, softverski inženjer Dejan Čančarević i Senka Zabić. Oni su nagrađeni za novu, inovativnu verziju pres klipinga u pravcu podsticanja "emotivnog brendiranja" robnih marki na tržištu.

- Projekat je zamišljen kao web servis koji bi pomogao u emocionalnom brendiranju nekog proizvoda, kompanije, događaja ili brenda. Naime, servis bi sakupljao pojavljivanje bitnih ključnih reči na Internetu i na socijalnim mrežama i analizirao emocije koje nose ti tekstovi. Na osnovu te analize pravio bi statistike o tome koliko ljudi misli pozitivno ili negativno o vašem brendu, u kojim državama su ljudi koji su vaš brend pominjali i na koji način ili koliko oni imaju godina. Takođe, servis bi omogućio poređenje emocija vezanih za vaš brend i za neki brend konkurencije. Na osnovu ovih svih analiza i statistika servis bi mogao da vam predloži način na koji možete da poboljšate svoje emocionalno brendiranje. Sve ove probleme rešavao bi algoritmima mašinskog učenja i procesuiranja prirodnog jezika – objašnjava za "eKapiju" Nikola Milošević, jedan od nagrađenih, mladih budućih preduzetnika.

Drugo mesto pripalo je ideji "Start app me", u čijoj su realizaciji učestvovali Adrian Pika, Gabor Ciprian, Nenad Bibić, Danijela Vasiljević i Boban Lapčević. Na bronzanoj poziciji našla se ideja "Idemo zajedno" ("We go together") koju su predstavili Marko Ćirković, Filip Milenković, Vlatko Čanev, Anastasija Akinova, Denis Hati i Stefan Josimov.

Vetar u leđa

Prvi "Start up weekend", koji je pružio šansu mladim ljudima sa dobrim idejama da nauče kako da ih na najbolji način predstave mogućim investitorima i realizuju u praksi, održan je pod pokroviteljstvom Fondacije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića za obrazovanje i kulturu i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Kako funkcioniše ovaj događaj i zašto je bitno da se podstakne aktivizam mladih?

Prvog dana prisutni su predstavili svoje ideje jedni drugima nakon čega se oko najpopularnijih ideja formiraju timovi. Timovi se sastavljaju oko različitih koncepata, a u skladu sa veštinama i znanjima koje poseduju i ostatak vikenda zapravo rade na mapiranju, stratigiji i izgradnji pravog biznisa.

Poslednjeg dana timovi su predstavljali svoje biznise pred stručnim panelom sudija koji čine Branislava Gajić – jedna od osnivača "Infostud"-a, Aleksandar Čabrilo – direktor Srpske asocijacije poslovnih anđela, David Schoch – predsednik srpske asocijacije privatnog kapitala i Vladimir Prelovac iz "Manage WP".

Učestvujući u "Start up weekend" događajima dobijate priliku da steknete nova znanja, proširite mrežu kontakata i mentora, a možda i upoznate ko-osnivača vašeg narednog "start up"-a.

Statistike pokazuju da trećina "start–up"-a sa svakog "Vikenda" funkcioniše i nakon tri meseca od završetka događaja, a među poznatim startapima koji su nastali na nekom od ovih događaja su i kompanije "Zaarly" (15 mil USD investicija) i "Foodspotting" (prodat za 10 mil USD).

Kako za naš portal objšnjava Nikola Milošević, lider prvog srpskog nagrađenog tima, prema anlizi troškova njima je potrebno 40.000 USD do trenutka kada bi mogli da izađu na tržište.

- Gruba procena je da ćemo postati profitabilni u prva 3 meseca, a da ćemo povratiti uloženo u roku od 6 meseci od trenutka kada izađemo na tržište – kaže Milošević.

Jedan od članova žirija, ujedno i predsednik Srpske asocijacije poslovnih anđela, Aleksandar Čabrilo, kaže za "eKapiju", da je jedan od najvećih problema u Srbiji to što mladi nisu spremni da rizikuju. Takođe i kada imaju dobru ideju, a naiđu na teškoće u finansiranju nisu spremni da se, zarad budućeg profita, udruže sa stručnjacima kojima bi dali udeo u vlasništvu.

- Zajednička crta je da ne žele da dele ideje. Takođe, neki od učesnika prethodnog vikenda pokušavali su da naprave biznis plan oko neke ideje koja na primer, već postoji u Americi, tako što su pokušavali da je dodatno zakomplikuju. Nema potrebe za tim – kaže Čabrilo.

On savetuje da je dobru ideju koja postoji u Americi, ali ne i u Evropi, moguće u potpunosti klonirati na našem tržištu. U hipotetičkom slučaju, kada bi ta američka kompanija i krenula u osvajanje evropskog tržišta, njoj bi se više isplatilo da otkupi vaš posao, nego da započinje sopstveni.

Subvencije za pokretanje biznisa

Da bi smanjila nezaposlenost, povećala mogućnost pokretanja privatnog biznisa i država odobrava određene subvencije.

Subvencija za samozapošljavanje odobravaju se nezaposlenim licima u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara za započinjanje sopstvenog posla, na osnovu Javnog poziva.

Uslovi za podnošenje zahteva su da ste prijavljeni na evdenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje mesec dana pre podnošenja zahteva; da ste završili instuktivnu obuku za samozapošljavanje u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije.

Nakon potpisivanja ugovora u obavezi ste da delatnost obavljate najmanje jednu godinu, da ispunjavate sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda. Takođe, pošto ste ostvarili pravo na subvenciju za samozapošljavanje i postali preduzetnik, možete da koristite i usluge mentoringa i specijalističkih obuka u prvim godinama poslovanja.

I Fond za razvoj dodeljuje start-up kredite za mlade preduzetnike.

Prijave se primaju od 1. marta 2013. godine pa sve dok se sredstva ne potroše. Pravo da se prijave imaju mladi preduzetnici sa firmom koja je registrovаnа u Agenciji zа privredne registre 1. janura 2012. godine ili kаsnije.

Krediti se po trenutnom programu odobrаvаju isključivo zа:

1. izgrаdnju/dogrаdnju/rekonstrukciju/аdаptаciju/sаnаciju poslovnog prostorа ili proizvodnih i industrijskih objekаtа, ili
2. Kupovinu nove opreme od ovlаšćenog distributerа ili proizvođаčа opreme.

Za start-up kredit Fonda za razvoj može se prijaviti osoba koja je novi preduzetnik, dakle lice koje rаnije nije bilo vlаsnik privrednog društvа, odnosno osoba koja je po pvi put obveznik porezа nа dobit/prihoda od sаmostаlne delаtnosti, ima do 55 godina, nije krivično gonjena i kojа u trenutku podnošenjа zаhtevа zа dobijаnje kreditа nije zаposlenа u jаvnim preduzećimа i držаvnim institucijаmа.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.