Jabukama osvajaju rusko tržište - Preduzeće "Agroprom" u Gornjem Tavankutu veliki izvoznik voća

Vladimir Večić

Kancelarije, ulazni hodnici, magacini, pa i gajbice poređane u visinu ispred magacina u "Agropromu" mirišu na jabuke. Svež miris zrelog ploda odaje i najvažniju karakteristiku u ličnoj karti ove porodične firme – gotovo dve decenije bave se izvozom i uvozom voća i povrća, ali većina poslova sklapa se upravo zbog jabuka.

Na čelu firme su otac i sin Milenko i Vladimir Večić. U sektoru finansija radi supruga i majka Vesna, a najmlađa ćerka Jovana je zadužena za kontakte se prodavcima. Najstarija Jelena, nakon školovanja ostala je u SAD kao menadžer hotela u Majamiju. Firmu je osnovao otac Milenko 1993. godine. S obzirom na to da je od kraja sedamdesetih bio vezan za voćarstvo i trgovinu voćem i prelaskom u privatne vode nastavlja da se bavi uvozom i izvozom voća. Krajem devedesetih, jedno vreme firma "Agroprom" zamrzava svoju delatnost zbog teških uslova za spoljnu trgovinu, da bi početkom dvehiljaditih porodica Večić ponovo formirala "Agroprom kom" kao nastavak svoje prve firme.

– Septembra 1999. otišao sam u Ameriku, na Kalver vojnu akademiju u Indijani, a nakon toga završio sam Elmira koledž u Elmiri, država Njujork, i stekao diplome za menadžment i marketing. Počeo sam već da radim u HSBC banci kada me je otac pozvao da dođem da mu pomognem oko finansijske konstrukcije za hladnjaču. Došao sam, i 2006. i 2007. godine protekle su u povremenim dolascima za Srbiju i onda odlascima za Ameriku. Jedna investicija u "Agropromu" povukla je drugu, i ja sam ostajao sve duže. Na kraju, supruga Veronika i sin Aleksandar došli su zajedno sa mnom. Prevagnula je odluka da smo dovoljno mladi da možemo da pokušamo da ovde nastavimo u porodičnoj firmi i probamo da stvorimo još nešto, priča za "Ekonometar" Vladimir Večić koji je preuzeo rukovođenje porodičnim preduzećem.

Firma "Agroprom" smeštena je u Gornjem Tavankutu, nadomak Subotice, u naselju koje je odvajkada poznato po dobrim voćarima i ratarima. Kada na pijace stiže voće, ma koje ono bilo, ako dolazi sa tavankutskog peska to je garancija da je ono sočno i slatko. Kao moto svoje firme ističu "proizvodimo zdravo, prodajemo ponosno" i Vladimir Večić kaže da u turbulentnom moru međunarodne trgovine može opstati samo onaj ko se potvrdi kvalitetom.

Kao osnivač firme, Milenko Večić se orijentisao na tržište Ruske Federacije. Njegov sin Vladimir objašnjava da je to urađeno svesno, analizom situacije u okolnim zemljama:

– Jedan broj zemalja, poput Italije i Francuske, ima više sadnica jabuka nego što im je potrebno za domaću upotrebu, i jasno je da su orijentisane ka izvozu. Očekivano je da će njima biti lakše da izvezu u zemlje EU, a nije bez značaja ni činjenica da nije uvek bilo lako ni bori ti se sa predrasudama koje prate preduzetnike iz Srbije. Tržište Ruske Federacije je, s druge strane, raspoloženo za saradnju sa nama, i "gladno" jabuka. Osim toga, kao zemlja imamo preferencijalni status, što znači da se naša roba ne carini. To su bili neki od razloga zbog čega više od 90% našeg izvoza odlazi za Rusiju - kaže Vladimir.

Vladimir Večić

To praktično znači da su 2011. godine za Rusku Federaciju poslali 8.500 tona jabuka, dok im je ukupni izvoz preko 10.000 tona. Prošle godine izvoz je bio nešto manji jer je kasni mraz u aprilu uništio zametke roda, pa je izvezeno 5.000 tona jabuka i ukupno 8.000 tona voća. Izvozi se pretežno u region Moskve i Sankt Peterburga. Nešto manje u okolne regije. Kada je u pitanju saradnja sa EU, izvozi se uglavnom u Austriju i Mađarsku. Iako je naglasak na trgovini jabukama, izvoze se i šljive, breskve, nektarine, trešnje i višnje. Ukoliko je izvoz Srbije oko 166.000 tona jabuka, može se reći da "Agroprom" čini bar pet odsto državnog izvoza.

– Celokupno voće otkupljujemo na području Srbije. Jabuke su uglavnom sa ovog terena gde imamo oko 300 kooperanata, i osim ove naše hladnjače od 4.000 tona imamo i u zakupu hladnjaču u Bačkim Vinogradima, u predgrađu Subotice, kao i u Arilju. Otkupna mesta imamo u Čačku i Ritopeku gde kupujemo voće lokalnih proizvođača. Naši agronomi imaju dobru mrežu poznanstava u celoj zemlji, pa tako svugde otkupljujemo voće od poznatih i pouzdanih voćara. Našim kooperantima nudimo pomoć stručne službe, zaštitna sredstva po nižoj ceni, diskontne cene osiguranja, otkup voća, njegov prijem, preradu i skladištenje. Nama je važno da imamo pouzdane kooperante jer na taj način obezbeđujemo kvalitet koji je jedini put do kupca - nastavlja Vladimir Večić.

"Agroprom" ima ISO 22000 sertifikat, prihvatili su Global GAP standard, ali i ruski GOST standard, što im olakšava izvoz i rad i u istočnoj i zapadnoj Evropi.

– Ovi standardi se ne isključuju, ali ne podudaraju se u nekim stavkama, pa smo oba uveli. Radimo analizu našeg voća prilikom izvoza, i zbog u poslednjih nekoliko godina pooštrenih zahteva ruskog kupca, važno nam je da voće otkupljujemo od pouzdanih i savesnih voćara - kaže Vladimir.

Tražnja za jabukama nekoliko puta je dovela i do raznih mahinacija i prevara i kupaca i prodavaca. Mladi Večić objašnjava da rusko tržište nije još uređeno do kraja, ali da je mnogo lakše kada se posluje sa velikim trgovinskim lancima. Kapacitet ruskog tržišta nekome može da ostavi utisak da je dovoljno izvesti bilo kakvu jabuku, ali poslovne činjenice su drugačije.

– Naš najveći konkurent je Poljska, ali i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, poput Moldavije, Ukrajine ili Belorusije. Naša jabuka se više ceni, pa uspevamo da dobijemo koji cent više, a cene su trenutno veoma niske. Jabuka "ajdared" se prodaje za 30 do 32 evrocenta za kilogram, govorim o veleprodajnim cenama, "greni smit" dostiže cenu od 75 evrocenti, a "zlatni delišes" za 40 evrocenta po kilogramu - objašnjava Večić.

Vladimir Večić

Zbog toga su u "Agropromu" usvojili poslovnu praksu da "zlatni delišes" i "greni smit" ne čuvaju do proleća, već sve zalihe puste na tržište do kraja tekuće godine. Iskustvo ih je naučilo računici da se ne isplati njihovo čuvanje do proleća, jer tada i Poljaci otvaraju svoje hladnjače i cena ovih sorti pada. Analiza konkurencije odredila je i šta je ono što "Agroprom" sadi u svojih 178 hektara voćnjaka. Ovaj voćnjak kupili su od bivšeg preduzeća "Ljutovo" i deo sadnica obnavljaju.

– Imamo 86 hektara pod jabukama i to je intenzivna sadnja, koja traži ulaganje između 32 do 35 hiljada evra po hektaru. Imamo po desetak hektara šljive, višnje, 18 hektara kruške, 6,5 hektara breskve. Prošle godine nam se smrzao vinograd na 23 hektara, morali smo da ga iskrči mo, i to ćemo pretvoriti u voćnjak, objašnjava Vladimir.

Osim sortimenta, stranom kupcu treba ponuditi i dopadljivo upakovanu jabuku. U sedištu "Agroproma" je i prostrani magacin gde se donose jabuke koje se onda stavljaju pod mlaz vode, a nakon toga ulaze u traku gde ih mašina "skenira" iz devet snimaka, bira najveći obim i na osnovu toga ih automatski klasifikuje i razdvaja po gajbama, ali ih razvrstava i po boji, tj. nijansi. Sve to priprema 47 zaposlenih, ali i preko 200 sezonskih radnika kada je kampanja branja i skladištenja voća.

Pošto svi članovi porodice Večić, osim najstarije ćerke koja je u Americi i snaje koja je profesor engleskog, rade u "Agropromu" kada se nađu za zajedničkom trpezom nemoguće je izbeći razgovore o jabuci, izvozu, ruskom tržištu, vremenskim prilikama...

– Ma koliko se trudili da to ne radimo i da vreme koje provedem sa ocem izvan firme bude obeleženo drugačijim razgovorima, ipak se na kraju vratimo "Agropromu" i našem poslu. Naravno, da ponekad, kao i u svim velikim porodicama, imamo "oprečna" mišljenja, ali naučili smo da ih rešavamo i prevazilazimo. Kada god donosimo odluke, uvek nam je najbolji orijentir da se rukovodimo mišlju kako bismo kao porodica odlučili. Ima li smo, naravno, i pogrešnih poteza, ali uvek sve proverimo da se osiguramo od svih mogućih rizika, radimo najbolje što možemo u interesu porodice, pa ako se dogodi da imamo promašaj, znamo da ga prevaziđemo i nastavimo da razvijamo firmu - objašnjava Vladimir Večić.

I pakovanje je važno

Strani kupac traži da svaka jabuka bude jednako, ili bar približno isto žuta ili crvena, da bude polegnuta i lepo, jedna do druge poređana u gajbice. U jednom odeljenju skladišta nekoliko žena pravi gajbe, jer su ustanovili da jedino ako sami preuzmu njihovo pravljenje, mogu u kratkom vremenu da naprave dovoljno gajbi određene veličine. Ukoliko kupac zahteva, pakuju i manje količine "na tacni".

"Moda" važi i za jabuke

Na svetskom tržištu i ukus jabuke podleže modi, pa Vladimir Večić objašnjava da su sada na posebnoj ceni "klupske sorte", poput "kiku" i "mudi", a to znači da se klubu određene sorte jabuka plati licenca za njeno korišćenje, od kluba se kupuju sadnice, a zauzvrat klub radi na promociji i osvajanju tržišta. Međutim, Rusi nisu voljni da kupe "klupsku" jabuku iz Srbije, radije onda to prestižno voće uzimaju od Italijana ili Francuza. Zbog toga, voćarima iz Srbije ne ostaje drugo do da sade sorte koje ne uspevaju u bivšim sovjetskim republikama.

Treba forsirati izvoz voća

Po iskustvu izvoznika koji trguje voćem, Vladimir Večić smatra da kao zemlja imamo dva zadatka: da postojeće voćnjake pretvorimo u one sa intenzivnim zasadom jer bi to već dovelo do udvostručavanja roda, ali i da zaštitimo geografsku oznaku svojih jabuka sa subotičko-horgoške peščare. Privatno, planovi su isto vezani za voće. Još prošle godine planirali su kupovinu sušare za voće, ali je mraz "zamrzao" i ovu investiciju, a u planu je i proširenje delatnosti na preradu voća.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )