Izvor: eKapija | Utorak, 22.01.2013.| 12:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Autorskim konceptom do povećanja izvoza - Stanje kreativne industrije u Srbiji neizvesno, u inostranstvu ima perspektivu

U okviru projekta "Serbia in Redesign: Mikser & Guests" u Briselu, od 28. januara do 1. februara, biće predstavljeni "Mikser" festival, ali i dosadašnji rezultati i potencijali kreativne industrije u Srbiji.

- Cilj projekta je da u godini u kojoj očekujemo pregovore Srbije sa EU, evropskoj javnosti predstavimo autentični kreativni potencijal Srbije i vrednosti koje može da ponudi Evropi – kaže Gordana Zrnić, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Briselu, i inicijator projekta "Serbia in Redesign: Mikser & Guests".

Sektor kreativne industrije nisu samo oblasti koje nam "zvuče kreativno". Ona objedinjuje reklamiranje, arhitekturu, film, softver, muziku, izdavaštvo, scenski nastup, video i komjuterske igrice, modu, umetnost i antikvitete, televiziju i radio, zanatstvo, dizajn.

Zrnić dodaje je da je Evropa među prvima prepoznala stratešku ulogu nacionalnih kreativnih industrija u ekonomskom pozicioniranju novih članica EU, kao i značaj inovativnih projekata za razvoj čitavog regiona.

Kreativni sektor u Srbiji ima potencijala, ali da bi se on ostvario, neophodno je uspostaviti niz promena nefinansijske i finansijske prirode, kako za "eKapiju" kaže Hristna Mikić, izvršna direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju.

- Reč je o oblasti koja je tradicionalno posmatrana kao deo društva "izvan tržišta i ekonomije" te su veliki otpori prihvatanju novih perspektiva i horizonata sagledavanja stvaralaštva - objašnjava Mikić.

Grupa za kreativnu ekonomiju je istraživački centar čiji je osnovni cilj unapređenje naučnih saznanja u ovoj oblasti i njihovo prevođenje na nivo praktične primene. Prema podacima te organizacije, u Srbiji kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3%, generiše oko 10% bruto dodate vrednosti i 96% čine mala i srednja preduzeća sa do 20 zaposlenih.

- Podaci istraživanja pokazuju da je zbog loše investicione politike i politike finsiranja kreativnog sektora u periodu od 2001. do 2009. godine izgubljeno oko 10% vrednosti BDP u 2009. godini. Ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren 3,5% manji obim BDP - upozorava naša sagovornica.

Kreativne industrije proizvode visoko kvalitetne proizvode koji ne mogu da se distribuiraju.

- U trenutku kada najveće filmske kompanije u svetu objavljuju da prelaze na digitalne DCP zapise, Srbija dočekuje sa ukupno 35 digitalnih sala. Prosečan srpski film pokrije između 10-20% troškova produkcije od box offica, jer najčešće nema gde da se prikaže izvan Beograda, a 90% diskova koji se iznajmljuju su piratski. U Srbiji postoji uredba za podsticanje snimanja stranih filmova u Srbiji, ali se ne zna koji je državni organ nadležan za njenu primenu. Kruševac, Pirot, Prokulje, Somobor su samo neki od gradova koji nemaju knjižare – navodi Mikić.

"Kazne" za inovativnost

Dodatni problem je neadekvatan i netransparetan sistem finansiranja kreativnih industrija, koji već 10 godina čeka da bude reformisan. Istraživanja Grupe su pokazala da je usled neadekvatne politike finansiranja kreativni sektor u poslednjih 10 godina ostvario dodatu vrednost za 9% manju, nego što bi postiglo uz finansijske programe primerene specifičnostima ovog sektora.

– Postojeće finansiranje ne vodi ka uspostavljanju održivih modela razvoja kreativnih industrija, već ih čini još zavisnijim od državnog novca. U Britaniji, Savet za kulturu nagrađuje svako najstojanje organizacija za mešovitim finansiranjem, a ovde ukoliko pokušate da budete samoodrživi i inovativni, država vas kazni tako što vam sledeći put da manje novca, pa umesto da se razvijate, stalno ste u fazi preživljavanja - objašnjava Mikić.

Srbija ima Fond za inovacije, koji je finansiran iz fondova EU, koji je sproveo 2 ciklusa podrške inovacijama, ali taj fond ne pokriva sve segmente kreatvne industrije.

- Fond finansira primarno tehnološke inovacije, što sužava prostor da veći broj kompanija iz kreativnih industrija bude korisnik ovih sredstava. Postoji čitav niz kreativnih industrija koje su inovativne u netehnološkom sektoru, tzv. "soft inovation", te se najčešće finansiraju sopstvenim i vrlo ograničenim sredstvima.

"Kreativna egzotika" za povećanje izvoza

Mikić naglašava da se pogrešna politika vodi i u domenu međunarodne saradnje. Umesto zaokreta ka kulturnoj diplomatiji i promociji domaćeg stvaralaštva u svetu, koje bi dalje vodilo i ekonomskim koristima, Srbija je još uvek na nivou potpisivanja sporazuma o kulturnoj saradnji kao u doba Hladnog rata, kaže sagovornica našeg portala i dodaje:

- Na žalost, međunarodna promocija nije jedina oblast loših poteza, ali ona najznačajnije utiče na ekonomsku održivost i prepoznavanje domaće kreativnosti kao izvoznog brenda Srbije. Bez promocije domaćeg stvaralaštva na stranim tržištima, kreativni sektor teško da će opstati u budućnosti.

Zvaničano kreativne industrije učestvuju sa 6% u izvozu Srbije, ali značajan deo izvoznih prihoda se ostvari u neformalnoj ekonomiji. Ti rezultati nisu statistički vidljivi, jer je reč o uslugama koje se mogu obavljati za inostrane korisnike u našoj zemlji kao što su festivalski turizam, snimanje filmova.

- Procene su da je vrednost "statistički nevidljivog izvoza" multimedije oko 60% zvaničnog izvoza ove oblasti ili negde oko 500 mil USD. Proizvodi kreativnih industrija učestvuju sa oko 2% u izvozu svih proizvoda, dok su usluge mnogo značajnije i učestvuju sa oko 15% u ukupnom izvozu svih usluga iz Srbije. Među njima dominiraju advertajzing, arhitektura i inženjerske usluge, istraživanje i razvoj, kompjuterske usluge.

Iako je stanje kreativne industrije na domaćem tržištu neizvesno, ovaj sektor ima perspektivu na inostranom tržištu. Najznačajnije tržište za izdavačku i novinsku industriju su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora, a za antikvitete i umetnička dela to su Makedonija, Švajcarska i Francuska. Audio-vizuelne usluge (tv, video i reklama) se izvoze u Italiju, Francusku i Veliku Britaniju, dok arhitektura, inženjerske i tehničke usluge nalaze svoje mesto na tržištu Italije, Rusije, Francuske, Nemačke.

- Regionalno tržište ne može biti dovoljno za razvoj kreativnih industrija, jer prihodi koji se na njemu ostvare iznose tek 20%. Treba se okrenuti ka tržištima Japana, Kine, Australije, Koreje, Tajlanda, Indonezije, Male Aziije, koje više nego odlično reaguju na naš kreativni izraz, predlaže Mikić.

Kako bi se povećao izvoz srpska kreativne industrije treba da se koncept izvoz "po narudžbini" zameni "autorskim konceptom".

- Na globalnom tržištu vlada trend kreativnih proizvoda koji imaju autorski pečat i autentičan stvaralački izraz, što bi se reklo, koji nose dozu "kreativne egzotike" u sebi.

Nasuprot nizu problema, kreativne industrije uspevaju da budu uspešnije od mnogih delatnosti. Produktivnost u ovim oblastima, već zadnjih pet godina je za oko 30% veća od proseka privrede, što znači da jedno radno mesto u kreativnim industrijama u proseku stvori između 13-15.000 EUR dodate vrednosti.

- One takođe pružaju osnov da se zaposli veliki broj kreativaca-frilensera. U proseku jedno malo preduzeće u kreativnim industrijama uposli oko 50 freelencera godišnje, što omogućuje da mnogi naši kreativci ostvare primanja zahvaljujući radu u kreativnim industrijama - zaključuje Hristina Mikić.

Irina Milošević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE