(Ekonomist) Stavros Joanu (EFG Eurobank) - Profit banke u Srbiji će početi tek 2007.godine

Eurobank EFG i Nacionalna štedionica početkom jeseni konačno bi trebalo da postanu jedno pravno lice, najavio je direktor te banke Stavros Joanu. Istovremeno, banka će povećati svoj kapital za 80 miliona evra. Joanu za Ekonomist kaže da je Eurobank EFG Grupa u Srbiju dosad, uključujući i akviziciju Nacionalne štedionice, investirala 300 miliona evra, te da će nakon povećanja kapitalne osnove Grupa jedno vreme zastati sa novim investicijama, kako bi ispitala mogućnosti i rešila kako dalje.

Najavljeno povećanje kapitalne baze nastalo je kao reakcija na mere NBS prema kojima su limitirani bruto plasmani stanovništvu na 200 odsto od osnovnog kapitala. Joanu, međutim, ne deluje previše uzrujano kad su nove mere NBS u pitanju.

„Politika centralne banke je razumljiva. Restriktivne uslove poslovanja u Srbiji već sam „preživeo“ u Grčkoj. Potpuno razumem sve mere NBS. Obuzdavanje inflacije je jako važno. Potpuno razumem namere centralne banke da smanji kreditnu ekspanziju, pošto su krediti jedan od generatora inflacije. Ali, bitno je da država istovremeno nastavi da privlači strane investitore. To što mislim da je neophodno jesu mere koje bi olakšale priliv novih stranih investicija. Guverner bi trebalo više da sarađuje sa Vladom Srbije u definisanju strategije razvoja i privlačenju stranih investitora. Jedna od tih mera bi mogla da bude i da se investitorima dozvoli da kapital koji donose u Srbiju drže u evrima, a ne da moraju da ga konvertuju u dinare. Ulagači će uvek radije izabrati da investiraju u države u kojima je to dozvoljeno“.

Srbija važi za zemlju u kojoj je bankarski biznis izuzetno profitabilan. Vi, sa druge strane, tvrdite drugačije?

Stavros Joanu: Naše marže su iznosile 3,2 odsto u prethodnom periodu. S obzirom na to da su uslovi poslovanja u Srbiji perspektivni na duži rok gledano, zadovoljan sam tolikom marginom. Tvrdnje da banke posluju sa marginama većim od deset odsto jednostavno nisu tačne. To bi možda bio slučaj da uslovi poslovanja nisu toliko rigorozni. Rezerve su veoma visoke, provizije takođe, izvori sredstava su skupi. U pojedinim slučajevima banka zaključuje poslove koji čak imaju negativnu marginu. Banka još ne radi sa profitom. Jedan od glavnih razloga za to su naša kapitalna ulaganja. Banka je još u procesu ekspanzije svoje poslovne mreže; imali smo visoke troškove za otvaranje novih poslovnica, ali i za renoviranje postojećih (Nacionalne štedionice). Ali, siguran sam da ćemo već od početka 2007. godine beležiti značajan profit. U svakom slučaju, sve ide po našim planovima.

Kad donosite kapital morate da proračunate da li će vam se taj kapital isplatiti. Ako pored tog kapitala moram da računam i na obaveznu rezervu, onda je malo prostora za zaradu. Rezultat toga je stagnacija. Najgore što može da se desi za banku jeste da zaustavi širenje. Uslovi poslovanja će vremenom postajati manje restriktivni. Tada će banke postati profitabilnije institucije.

Kako se akcionari Eurobank EFG Grupe odnose prema takvom poslovanju?

S. Joanu: Ne bih se previše brinuo za akcionare. Oni su jako zadovoljni jer na svakom koraku vide pomak. Banka u Srbiji posluje tek dve godine, a da bi u zemlji razvili potrebnu mrežu poslova potrebno je najmanje još godinu dana. Lako je biti profitabilan sa jednom poslovnicom, ali mi smo banka treća po veličini poslovne mreže u Srbiji. Naši akcionari imaju veliki „apetit“ za Srbiju na bazi dosadašnjih postignutih rezultata. Mislim da je najvažnije to što oni u Srbiji vide potencijal i perspektivu. Naravno da akcionare ne raduje to što vide da su uslovi poslovanja u Srbiji rigorozniji nego u matičnoj zemlji. Ali, siguran sam da će imati strpljenja za ovo tržište. U Bugarskoj i u Rumuniji smo, na primer, radili sa gubitkom tokom prve tri godine. Sa druge strane, u Grčkoj smo za svega 17 godina poslovanja postigli da postanemo druga banka po veličini, sa kapitalom preko 46 milijardi evra. Banka ima veoma stručan menadžment, a naši dobri rezultati za kratko vreme su postali “case study” na univerzitetima u smislu zabeleženih uspeha u veoma kratkom vremenskom periodu.

Ako ste tako optimistični prema razvoju srpskog tržišta, zašto i dalje odobravate kredite uz valutnu klauzulu?

S. Joanu: To su opšti uslovi koji vladaju na tržištu i koji slede sve banke koje na njemu posluju, pa i one osnovane sa domaćim kapitalom. Mi ne možemo da odobravamo dinarske kredite kad je celo tržište evroizovano. Čak su i plate vezane za evro, kao i kupovina nekretnina.

U Grčkoj se drahma godinama vezivala za nemačku marku i za američki dolar. Manje stabilne valute imaju tendenciju da se vezuju za tvrde valute. Srbija, u neku ruku, ima sreću što je dinar vezan samo sa evro, a ne, kao što je bio slučaj u Grčkoj, za više stranih valuta, što dodatno može da unosi konfuziju i nestabilnost u poslovanje.

Takođe, da bi odobravali kredite u dinarima, moramo da imamo i dinarske izvore, a najveći broj građana svoju štednju pretvara u evro, uprkos apelima centralne banke da treba štedeti u nacionalnoj valuti.

Kojom bi ste stopom prinosa na aktivu bili zadovoljni u Srbiji?

S. Joanu: U Grčkoj je ta stopa 25 odsto. U Srbiji je trenutni cilj 12 procenata. Ali ne bih bio zadovoljan ako taj procenat ne bi porastao u narednom periodu.

Najviše akcionara Grupe je iz Švajcarske. Koji vaših izvora potiče od domaće štednje?

S. Joanu: Oko jedne trećine izvora banke dolazi iz inostranstva. Ne verujem da će se taj odnos značajnije menjati. Naš plan i strategija koju zastupamo je da se više oslanjamo na domaće izvore sredstava.

Po dolasku u Srbiju rekli ste da je plan banke da zauzme najmanje deset odsto tržišta. To se dosad nije dogodilo?

Tačno, ali tek su objavljeni rezultati za prvu polovinu godine. Naša strategija je da u ubrzo postanemo jedna od vodećih banaka u zemlji. Za sada imamo dobro razvijenu mrežu ekspozitura koja u potpunosti pokriva čitavu teritoriju Srbije. Eurobank EFG i Nacionalna štedionica zajedno zauzimaju osam odsto udela na srpskom tržištu, kad je reč o bilansnoj aktivi, odnosno sedam odsto srpskom tržišta kad je reč o depozitima.

Mislim da ćemo ubuduće još više razviti i poslovanje u segmentu stambenih-hipotekarnih kredita, kao i u poslovima sa preduzetnicima. Trudimo se da donesemo našu bogatu ekspertizu iz Grčke i regiona Jugoistočne Evrope i da ih sinergetski uklopimo sa lokalnim iskustvom naših zaposlenih. Takođe, plan nam je da još povećamo učešće na tržištu kad su u pitanju oročeni i štedni depoziti građana, gde imamo najširu paletu proizvoda u ponudi, koja klijentu omogućava da shodno potrebama i preferencijama napravi izbor.

U poslednje vreme nekoliko preduzeća srednje veličine prešlo je iz Vaše u druge banke, a kao razlog naveli su povećanje kamatnih stopa. Kako to komentarišete?

S. Joanu: Takvi slučajevi su normalni. Postoje klijenti koji često menjaju banke u potrazi za nižim kamatama. Sa druge strane, imamo i dosta obrnutih slučajeva. Mislim da su kamate u našoj banci izuzetno konkurentne. U Srbiji ima banaka koje odobravaju kredite pod mnogo nepovoljnijim uslovima od nas. Sa druge strane, ja nikad nisam rekao da smo mi najjeftinija banka. Banke u Srbiji imaju skupe izvore. Euribor je u poslednje vreme povećan na gotovo 3,25 odsto. Provizije koje mi plaćamo su gotovo dva odsto. Naši operativni troškovi su takođe između jedan i dva procenta. To znači da je cena našeg kapitala u startu najmanje šest odsto. Sa druge strane, Eurobanka daje kamate na štednju građana do pet odsto godišnje.

Zbog čega još nije završeno spajanje Eurobank EFG i Nacionalne štedionice?

S. Joanu: To je čisto pitanje procedura u zemlji i ne čudi ako proces oduzme dosta vremena. Od marta meseca, kad smo preuzeli svih sto odsto akcija Nacionalne štedionice, intenzivno radimo na spajanju banaka. Još nismo dobili sve potrebne dozvole za to. Očekujemo da će se to dogoditi u septembru, tako da će od oktobra dve banke početi da posluju kao jedno pravno lice. Sa druge strane, migracija IT sistema koja će omogućiti da klijenti koji imaju otvoren račun u Eurobanci mogu da vrše transakcije u ekspoziturama Nacionalne štedionice, i obrnuto, okončaće se početkom 2007. godine. Kao rezultat procesa merdžovanja, klijenti Nacionalne štedionice dobiće širu lepezu proizvoda i usluga i evropske standarde poslovanja, dok će klijenti Eurobanke uživati u široj poslovnoj mreži koja broji preko 100 ekspozitura, tako da će im banka postati dostupnija.

Kako ste zadovoljni tom akvizicijom?

S. Joanu: Jako sam zadovoljan. Osoblje Nacionalne štedionice je izuzetno dobro i lako se uklopilo u evropske standarde poslovanja Grupe. Svakodnevno se susrećemo sa njihovim željama za usavršavanjem i informisanjem, što za nas predstavlja veoma pozitivan signal u buduće perspektive poslovanja.

Zašto niste zadržali bivšeg generalnog direktora Nacionalne štedionice Bojana Stanivukovića?

S. Joanu: On je imao drugu poslovnu ponudu i sam je želeo da nas napusti. Ali, mi smo se trudili da ga zadržimo.

Banke se prilagođavaju merama centralne banke, ali to „prilagođavanje“ NBS često ocenjuje kao neetičko poslovanje.

Prepoznajete li se u tome?

S. Joanu: Banke koje danas posluju ne pridržavajući se etičkih principa, mogu da računaju da će im se to vratiti negativno, kao bumerang. Naša bankarska Grupa ima pravila poslovanja kojih se pridržavaju sve njene poslovne jedinice, bez obzira u kojoj državi posluju. Dakle, način na koji poslujemo u Srbiji, ne razlikuje se od načina poslovanja u Grčkoj, Poljskoj ili Švajcarskoj.

Da li to važi i za telefonski marketing?

S. Joanu: To je usluga sa kojom smo mi prvi počeli u Srbiji, a primenjujemo je u ostalim zemljama u kojima poslujemo već godinama. Nismo je mi izmislili, u Americi na primer oko 30 odsto bankarskih proizvoda namenjenih stanovništvu se plasira telefonskim putem. Ovaj vid reklamiranja samo je bio novitet na ovom tržištu u trenutku kada se pojavio, ali sada to već rade i ostale banke i verujem da će se nastaviti. Putem telemarketinga ne može da se direktno proda proizvod, već da se potencijalnim korisnicima daju neka pojašnjenja i informacije. Ukoliko se njima to učini zanimljivim, oni odlaze u banku i tamo rešavaju hoće li uzeti kredit i pod kojim uslovima.

Ljudi koje su vaši operateri pozivali telefonom da im nude usluge, žalili su se da su u banci već znali da su i u kojim bankama su imali kredite. Da li se to dešava i u drugim zemljama u kojima poslujete?

S. Joanu: Te podatke naši operatori ne znaju pre nego što pozovu klijenta. To što je moguće da se događa jeste da su pozivani građani, tokom razgovora, našim operatorima sami govorili da već imaju kredit, i u kojoj banci. Informacija u kojim bankama klijent ima kredit je poslovna tajna, i može se dobiti samo preko kreditnog biroa, čiji formular klijent potpisuje u banci u kojoj aplicira za kredit.

Eurobank EFG Grupa ističe značaj regionalnog tržišta. Investitorima je obećano da će do kraja 2009. godine 30 odsto profita dolaziti od poslovanja izvan Grčke. Da li Eurobank EFG Grupa planira da se razvije u jaku regionalnu banku i onda da se ponudi na prodaju nekom od svetskog giganata?

S. Joanu: Dojče banka je u jednom periodu posedovala deset odsto akcija Eurobank EFG Grupe. Sadašnja strategija nije prodaja banke. Može se reći da naši akcionari imaju pomalo „arogantan“ stav po tom pitanju i da je njihova namera da samostalno postanu regionalni lider. Akcionari Grupe poseduju tri bitne karakteristike – veoma su brzi u odlučivanju, skloni da ugrabe poslovnu priliku kad im se ukaže i imaju jaku kapitalnu osnovu. Sa druge strane, ne možemo da zanemarimo savremene svetske trendove koji vladaju u finansijskom svetu, i u kojima merdžeri i akvizicije zauzimaju primat.