Master Solar Beograd - istine i zablude o isplativosti ulaganja u solarne kolektore

Master Solar je ekskluzivni zastupnik austrijske firme TISUN, koja je vodeći proizvođač solarnih sistema za zagrevanje vode.

Kako upotrebiti sunčevu energiju, pitanje je koje često postavljamo sebi. Razvojem savremene tehnike energija se može sve kvalitetno iskoristiti, a jedan od načina je primenom solarnih kolektora. Kolektori se dele na fotonaponske i toplotne. Fotonaponski kolektori proizvode električnu energiju a toplotni, toplotnu energiju.

Firma MASTER SOLAR se isključivo bavi primenom toplotnih kolektora koji se koriste za zagrevanje sanitarne vode, dogrevanje prostora i zagrevanje bazena.

Troškovi i isplativost ulaganja

Cena solarnog sistema za porodičnu kuću kreće se od 5 000 do 10 000 € u gruboj proceni, a i zavisi od namene. Uz dalji porast cene energenata, obračun potrošene energije u domaćinstvu sve više će ići u prilog korišćenju sunčeve energije. Što se tiče isplativosti sistema, to se postiže u periodu 4-8 godina.Ako se uzme u obzir da je vek trajanja solarnog sistema više od 20 godina, onaj ko se odluči da već danas ugradi solarni sistem naći će se na pravoj strani, kako u ekološkom tak i ekonomskom smislu.

Sanitarna topla voda

U većini kuća, kotao za grejanje ne prestaje raditi ni u letnjem periodu, jer pokriva potrebe kupatila i kuhinje, a topla voda svaki dan troši naftu ili gas, ispušta dimne gasove i CO2 Sve ovo može se izbegnuti primenom solarnog sistema.

U 80% slučajeva svoje primene, solarni kolektori se koriste upravo za zagrevanje sanitarne vode. Razlog tome je velika potrošnja sanitarne tople vode tokom cele godine i relativno niska tražena temperature, 45 – 60 º C. Sistem je dobro dimenzionisan ako je godišnji udeo iskorištene sunčeve energije u ukupno potrebnoj energiji za zagrevanje tople potrošne vode kod manjih solarnih sistema 50-60 %, odnosno kod srednjih 30-50 %. Kod zahteva za većim udelom sunčeve energije sistem bi bio predimenzionisan (pogotovo u letnjem periodu) i bio bi nesrazmeran odnos investicionih troškova i energetskih dobitaka.

U letnjem periodu solarni kolektori pripremaju toplu potrošnu vodu bez pomoći kotla ili grejača. Temperatura sanitarne vode kreće se u opsegu od 45-60 C. Ako se desi da je nekoliko dana oblačno, sanitarna voda se mora zagrevati pomoću grejača ili kotla. Kako bismo tokom dana (dok ima sunca) uskladištili što više energije potreban je bojler što veće zapremine. Za porodične kuće, zapremina bojlera približno odgovara dvostrukoj dnevnoj potrošnji sanitarne vode. U tom slučaju bismo uvek imali dovoljno tople vode čak i kad nema sunca.

Prvi korak u dimenzionisanju solarnog sistema je određivanje veličine bojlera. Kasnije se na osnovu veličine bojlera određuje broj kolektora i veličina solarne stanice. Ako bi se radilo unazad postojala bi mogućnost da bojler bude nedovoljno velik. U tom slučauju, najčešće u letnjem periodu, može doći do preopterećenja kolektora.

Dogrevanje prostora

Opšte je poznato da u zimskim mesecima kada nam je grejanje najpotrebnije, sunčeve energije ima najmanje. Zbog toga je nemoguće samo solarnim sistemom pokriti potrebe za grejanjem, već samo za dogrevanje vode sistema grejanja, pri čemu moramo koristiti kotao ili grejače.

Da bi udeo sunčeve energije u ukupno potrebnoj energiji za grejanje bio što veći, potrebno je ukupne toplotne gubitke zgrade svesti na minimum, a istovremeno sistem grejanja izvesti kao niskotemperaturski. Na žalost, to kod nas nije bio slučaj ali se u novije vreme obraća više pažnje i na ovo. Što se tiče izolacije, takođe se sve više obraća pažnja i na izbor građevinskih materijala.

Pogrešno je reći da je bolje povećati broj kolektora da bi dobili više energije u zimskom periodu. To je istina samo u slučaju proleća i jeseni, ali šta s viškom takve energije leti kada nam ista ne treba? Broj i površina kolektora je samo za nekoliko procenata veća u odnosu na zagrevanje sanitarne vode. Za razliku od takvog sistema, ovim se postiže ušteda na godišnjem nivou od 10 – 30 %.

Ono što je veoma dobro jeste da u zimskom periodu solarnim sistemom možemo podići temperature vode za par stepeni, čime se pravi ušteda i olakšava rad kotla.

Potrebna površina solarnih kolektora

Kod solarnog sistema najvažnije je da kolektori u letnjim mesecima stalno "rade". To znači da apsorbovanu energiju "transportuju" do potrošača, i koriste je u svrhu zagrevanja vode. Ako to nije slučaj, sistem je najčešće predimenzionisan.

Kod takvih sistema kolektori u letnjim mesecima brzo zagreju bojlere, a nakon toga, greju sami sebe (jer nemaju gde sa viškom energije). Ovo je čist energetski gubitak, a trenutna iskoristivost sistema ne postoji. Do predimenzionisanosti sistema najčešće dolazi zbog nepoznavanja tehnike kvalitetnog iskorištenja sunčeve energije.

Vodeći se logikom "od viška glava ne boli" tzv "stručne kompanije" svesno povećavaju površinu kolektora, misleći da je to istovetno povećavanju npr. broja članaka kod radijatorskog grejanja. Takvi sistemi nisu opravdana finansijska investicija, a i mogu stvoriti određene tehničke poteškoće u radu (problem ekspanzije, sigurnosnog ventila, trajnost solarnog medijuma i sl). Znači, za solarne sisteme sledi zaključak: "Od viška glava boli".

Optimalna površina kolektora za zagrevanje tople vode, pomoć grejanju i sl. na osnovu uticajnih faktora (podaci o Sunčevom zračenju, nagib i orijentacija kolektora, tip kolektora, potrošnje toplote za godinu dana, dužina cevnih vodova, izolacija i sl.) potrebno je za svaki dan u mesecu, integracijom po satima, izračunati dobitak sunčeve energije. Taj posao najčešće se obavlja pomoću računara, simulacijom rada solarnog sistema tokom cele godine. Simulacijskim postupkom dobijaju se najtačniji podaci jer on obuhvata dinamiku sistema. Zbog toga je razvijeno mnogo kompjuterskih programa TSOL, POLYSUN, ESOP, F-CHART…

izvor : www.mastersolar.rs