Izvor: eKapija | Utorak, 11.09.2012.| 11:05
Izdvojite članak Odštampajte vest

Veća efikasnost i podela rizika - Zašto je dobro poslovati u okviru klastera?

(Foto: b)

Sedam kompanija, članica Automobilskog klastera Srbije učestvovalo je nedavno na vodećem svetskom sajmu u oblasti automobilske industrije, "Automechanika" u Moskvi, ali tek što su raspakovale kofere, za neke od njih usledio je novi nastup. Ovoga puta u Frankfurtu. Na sajamskoj manifestaciji "Automechanika 2012", koji počinje danas u Nemačkoj, nastupiće 9 kompanija ovog klasterskog udruženja ("Ewes" iz Čačka, "Exit" Prokuplje, "IPM Beograd", "Quantum automarket", "Gomma line" Kragujevac, FAM- Fabrika maziva, "Prva Petoletka", "Ming", i "Tehnomerkur"), čime će Automobilski klaster Srbija ispuniti neke od svojih osnovnih ciljeva - povećanje konkurentnosti svojih članica i njihovo pozicioniranje na međunarodnom tržištu.

Klasteri su poslednjih godina sve popularniji vid udruživanja privatnog sektora. Zamišljeni su kao geografska koncentracija međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružalaca usluga i sa njima povezanih, organizacija podrške, koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.

Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije, koji je osnovan 2005. godine, kaže u razgovoru za "eKapiju", da su osnovni ciljevi ovog klastera pružanje podrške svojim članicama pri jačanju njihove konkurentnosti, ostvarivanju njihovog profitabilnog pozicioniranja kao i da klaster posredno utiče na poboljšanje ekonomske situacije čitave branše.

- Osim što će zajedničkim nastupom na predstojećem sajmu u Frankfurtu, koji organizuje SIEPA, kompanije biti vidljivije, glavna prednost su svakako uštede, jer je ovakav vid izlaganja jeftiniji i do deset puta nego da firme nastupaju pojedinačno.

Ovaj klaster danas broji 45 članova: 42 proizvodne kompanije i 3 naučno-istraživačke institucije. Kako je rekao Vijatov, ne postoje stogi uslovi kako bi određena kompanija postala članica klastera - dovoljno je da proizvodi u automobilskoj industriji ili da teži tome.

(Foto: b)

I obućari iz Pčinjskog okruga uvideli su prednosti ovakvog vida udruživanja. Kada je "Koštana" zapošljavala 2.000 radnika i proizvodila 300.000 pari obuće vranjanski obućari osvajali su svet. Nakon raspada ovog preduzeća formirano je nekoliko manjih, a svetska tržišta postala su nedostižna. Zato su osnovali klaster "Koštana Shoes" Vranje.

- Nakon raspada "Koštane" formirano je deset preduzeća sa 100-150 radnika. Osim toga u našem kraju posluje pedesetak preduzeća sa po deset radnika. Ranije smo pojedinačno nastupali ali smo uz veliku podršku USAID-a formirali asocijaciju. Četrnaest firmi je formiralo klaster "Koštana Shoes Vranje", tako da nastupamo zajedno – kaže za "eKapiju" Zoran Stoilković, vlasnik firme "Minex" iz Vranja, jedne od članica klastera.

- Kroz poslovanje putem klastera bićemo konkurentniji. Na sajmu u Nemačkoj na kom smo nastupali pojavilo se dosta kompanija koje su zainteresovane za saradnju sa našom asocijacijom. Blizu smo tog tržišta i možemo da pariramo firmama sa Dalekog istoka - napominje Stoilković.

Posrednik države i privatnog sektora

Zorica Marić, viša savetnica u Ministarstvu finansija kaže za "eKapiju" da ne postoji tačan podatak koliko klastera danas posluje u Srbiji.

- Različite organizacije se nazivaju klasterima, a ne postoji zakonski okvir koji bi ih jasno definisao. Klasteri se uglavnom registruju kao nevladine, neprofitne organizacije i takva forma im omogućava da se preko njih kanališu javna sredstva za razvojne projekte iz državnih ili evropskih fondova.

Sagovornica "eKapije" objašnjava da su klasteri platforma za dijalog javnog i privatnog sektora. Privatni sektor posredstvom klastera ima priliku da utiče na kreiranje ekonomske politike, a država u njima nalazi relevantne predstavnike određene industrije, tako da može da kanališe podršku gde je potrebna i na način koji je odgovarajući.

(Foto: b)

- Kreatori ekonomske politike kroz klastere spoznaju šta se dešava u privatnom sektoru, šta imamo a šta nam nedostaje, i mogu ciljano da usmere napore ka privlačenju investitora koji bi ulagali u oblasti koje mogu da podignu ceo lanac vrednosti određene industrije. Takođe, sredstva namenjena za istraživanje i razvoj mogu da se usmere ka potrebama postojećih klastera ili onih koje država želi da razvije. Na primer, srpske firme modne industrije su inovativne i ulažu u dizajn i brendiranje svojih proizvoda, ali nemaju odgovarajuće sirovine. Ekonomska politika bi u tom slučaju trebalo da podstiče investitore koji se bave proizvodnjom prediva, tkanina, ali i da se ulaže u razvoj novi materijala – objašnjava Marić.

Osim što lakše stiže do predstavnika države, privatni sektor preko klastera povećava efikasnost, jer se saradnjom sa kompanijama u istom lancu vrednosti uvećava produktivnost i inovativnost preduzeća. Udružene, kompanije lakše definišu i rešavaju probleme, radom na zajedničkim projektima razvija se međusobno poverenje, a rizik se deli. Preduzeća učešćem u klasterima dobijaju i svojevrsnu promociju. Razvijena industrija je mesto dobre ponude, konkurencija širi tržište i privlači kupca. Tu je i deljenje troškova u promotivnim i distributivnim kanalima, istraživanju i osvajanju tržišta, zajedničkom učešću na sajmovima, edukaciji kadrova...

Podrška države

Ministratvo ekonomije i regionalnog razvoja, sadašnje Ministarsvo finansija i privrede, finansijski je u poslednjih 5 godina, kroz Projekat podrške razvoju klastera, pomoglo razvojne projekte 25 klasterskih udruženja.

- Podrška je usmerena ka onima koji imaju veći ekonomski uticaj i širu podršku privatnog sektora jer nam je važno da naša podrška stigne do što većeg broja korisnika.

Od 2007. godine koliko ovaj program postoji, klasterima je u konkuretskoj proceduri preko javnih poziva dodeljeno 1.610.000 EUR što je prema rečima Marić, jako malo novca u odnosu na druge države Evrope. Maksimalna vrednost pomoći iznosila je do 25.000 EUR po klasterskoj inicijativi, i to tako da taj iznos pokriva do 50% troškova projekta sa kojima su klasteri konkurisali.

(Foto: b)

- Neke od podržanih klasterskih organizacija uspeli su da privuku druge fondove za realizaciju projekta od zajedničkog interesa. Primer je IKT mreža, klaster čiji projekat izgradnje laboratorije za elektromagnetnu kompatibilnost Evropa finansira sa oko 1 mil EUR. Ovo je dobar ali redak primer, jer da bi se koristile takve vrste pomoći neophodni su jaki klasteri. Vojvođanski IKT klaster je mreža sa velikim brojem članica koje će koristiti usluge laboratorije što garantuje održivost projekta - kaže Marić.

Projekat podrške razvoju klastera, koje je ministarstvo sprovodilo poslednih 5 godina, od 2013. godine će prestati da postoji, a u ministartvu razmatraju naredne oblike podrške.

- Zbog ograničenog bužeta, Program podrške razvoju klastera, u narednom periodu bi trebalo da se fokusira na određene grane sa kritičnom masom preduzeća i institucija u određenoj oblasti poslovanja i brojnim MSP, kao što su: automobilski, drvno-prerađivački, tekstilni, klaster elektronike, zatim IKT i napredne usluge vezane za poljoprivrednu proizvodnju, klastere u nastajanju sa velikim potencijalom za umrežavanje, povezivanje sa drugim industrijama i omogućavanje razvoja novih proizvoda i usluga kao što su: kreativne industrije, IKT, biotehnologije, napredni materijali, reciklaža - navodi sagovornica "eKapije".

Brojke

Od 2007. do 2013. godine kroz Projekat podrške razvoja klastera:

- Podržano je 25 klasterskih organizacija u kojima je udruženo 602 preduzeća sa 26.354 zaposlena
- Osnovano je 36 radnih grupa u okviru klasterskih organizacija koje su se bavile specifičnim problemima klastera
- Formirano je 18 savetodavnih tela predstavnika industrije i javnog sektora
- U rad je uključeno 37 univerziteta i naučno-istraživačkih ustanova.
- Realizovano je 196 zajedničkih projekata, od kojih je 51 u saradnji preduzeća i razvojno - istraživačkih ustanova
- Klasteri su učestvovali na 129 međunarodnih sajmova, foruma, kompanijskih susreta
- Klasteri imaju učešće u 7 regionalnih klasterskih mreža

Finansiranje

Projekat podrške razvoja klastera samo je jedan od izvora finansiranja ovakvih udruženja. Prema rečima direktora Automobilskog klastera Srbije, ovaj klaster je svake godine konkurisao za projekat pomoći ministarstva, a osum toga, udruženje se finansira i kroz strane i domaće donacije, podršku UNIDO (Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj) i članarine.

- Za firme sa više od 50 zaposlenih članarina iznosi 20.000 dinara po kvartalu, a za firme sa manje od 50 zaposlenih 10.000 dinara – kaže Igor Vijatov.

Osnivanje

Klasteri se uglavnom osnivaju kao NVO, prema Zakonu o udruženjima. Za stvaranje klastera je prema rečima Zorice Marić, više savetnice u Ministarstvu finansija, najpresudnija svest o potrebi zajedničkog poslovanja velikog broja firmi koje rade u nekoj oblasti poslovanja, saradnja sa sa institiucijama znanja i drugim potpornim institucijama.

- Partnerstvo sa javnim sektorom je od velike važnosti jer pomaže da se stimuliše komunikacija i proces učenja između svih učesnika i izbegne različito tumačenja usmerenja, ciljeva i predloženih aktivnosti. Nadalje to je postojanje vizije klastera, konzistentnosti između aktivnosti, poverenje između aktera i vođa inicijative koji ima autoritet i mrežu - objašnjava Marić.

Ne postoji precizno utvrđen broj članica koji bi jedan klaster trebalo da okuplja, već se on razlikuje od industrije do industrije.

Neki od klastera koji trenutno posluju u Srbiji su: Klaster BIPOM - Balkansko-crnomorska Industrija Poljoprivrednih Mašina, Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća, Galenit – klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatiora, Građevinski klaster DUNĐER Niš, Klaster medicinskog turizma, Netwood – klaster proizvođača nameštaja, Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije, Srpska filmska asocijacija - SFA, Auto REC Serbia - Klaster za upravljanje otpadnim vozilima, Istar 21 - udruženje za unapređenje saradnje i razvoj turizma u Podunavlju, Klaster MEMOS – udruženje za unapređenje konkurentnosti metalskih proizvođača, Asocijacija tekstilaca "Asstex", Klaster modne i odevne industrije Srbije - FACTS, Klaster proizvođača prehrambenih proizvoda Srbije – POLUKS, Klaster Somborski salaši i drugi...

Ivana Bezarević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.