Elektronska država - pitanje opšte kulture ili temelj moderne države?

Tokom mandata prethodne vlade, informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) su sa nivoa Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, svedene na pitanje opšte kulture, tj sekretarijata u Ministarstvu kulture.

Već godinama najprofitabilnije kompanije u Srbiji dolaze iz IKT sektora, ("Telekom Srbija", "Telenor", VIP, SBB, SAGA, "Asseco", "Comtrade"). Ako bi kompanije iz IKT sektora na sat vremena prestale da daju svoje usluge, čitava država bi to osetila. Da li je to način da se istakne značaj IKT sektora, i Elektronske države, kao paradigme koju IKT sektor zajedno sa državom treba da izgradi? Ne bi trebalo.

U Sjedinjenim Američkim Državama, tokom dva mandata, od 1992. do 2000. razvoj Interneta i E-države bio je odgovornost potpredsednika Al Gora. Znamo iz istorije kakav napredak je u tom periodu doživeo Internet. Toliko o značaju, i kako treba pozicionirati IKT sektor u budućoj vladi.

Gde se mi nalazimo kada je E-država u pitanju, i zašto je razvoj E-države važan?

Elektronska država je bitna da bi obezbedili: postavljanje države kao servisa gradana i privrede, jeftiniju i efikasniju državnu administraciju, transparentnost u radu države, a sve to u cilju privlačenja investicija, stranih i domaćih. Primetićete da su sve stranke u kampanji ovo promovisale kao svoje ciljeve kada je državna administracija u pitanju.

Ključni elementi Elektronske države su: Pravni okvir, jedinstveni državni registri i platforma za razmenu elektronskih dokumenata između državnih organa i građana.

Pravni okvir

Dobra stvar je da već postoji solidan pravni okvir za funkcionisanje E-države: Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o elektronskom dokumentu, vremenski žig, certifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanog elektronskog potpisa i vremenskog žiga.

Ovaj pravni okvir treba pod hitno upotpuniti sa zakonom o arhivskoj građi. Nacrt ovog zakona je dat, na javnoj raspravi je. Ovo je jedan od najvažnijih zakona za E -državu, jer treba da izjednači u pravnom smislu originalni dokument nastao recimo u papirnoj formi, i njegovu digitalnu kopiju. Naravno, ta kopija treba da bude potpisana kvalifikovanim digitalnim potpisom (jednoznačno određuje ko je kreirao kopiju dokumenta) i overena vremenskim žigom (jedinstveni definiše kada je kopija nastala).

Zašto je ovo bitno?

Na taj način su stvoreni preduslovi da počne razmena elektronskih dokumenata između: državnih organa (G2G), državnih organa i građana (G2C), države i privrede (G2B) kao i građana između sebe (C2C). Ta razmena predstavlja usluge koje pružaju razni državni organi.

Jedinstveni državni registri

Bez uređenih jedinstvenih registara nema osnova za funkcionisanje bilo kakve države, pa ni elektronske. Naša država se na žalost nalazi u grupi zemalja koja još uvek ovu oblast nije potpuno uredila. Imamo svetle primere, imamo Agenciju za privredne registre koja je jedna od najboljih u Evropi, ali ona vodi računa o jednom segmentu registara. U poslednjih par godina napravljen je ozbiljan napredak u formiranju jedinstvenih registara:

• Jedinstvani registar poreskih obveznika - JRPO, kao osnov za poresku reformu,
• Jedinstveni registar matičnih knjiga, knjiga rođenih i umrlih, kao osnov centralnog registra građana,
• Jedinstveni birački spisak,
• Jedinstveni registar zemljišnih knjiga – katastar nepokretnosti, itd.

U toku je izrada projekta Centralnog registra osiguranika, koji treba da obuhvati sve vidove socijalnih osiguranja, što predstavlja osnov za efikasnu naplatu poreza i doprinosa, kao i kvaltetnije usluge koje država treba da pruži.

Ključni problem koji ovde postoji, jeste nadležnost. Koji državni organ je odgovoran za koji registar? To treba hitno definisati, kao i rok za realizaciju!

Primer iz prakse. Svi bi da vode registar gradjana: MUP, Poreska uprava, RFZO, PIO, APR, itd. I svi imaju svoje razloge. Opravdane ili neopravdane.

Platforma za razmenu elektronskih dokumenata

Trenutno Srbija nema platformu za razmenu elektronskih dokumenata, što jeste problem za širu primenu elektronskih servisa. Zašto je platforma bitna?

Platforma treba da obezbedi:

• Jedinstvenu identifikaciju korisnika sistema,
• Siguran prenos dokumenta od jednog do drugog činioca, bez mogućnosti promene sadržaja ili uvida u isti,
• Obaveštavanje da je klijent primio/pročitao dokument

Država je već nabavila opremu za Elektronsku državu, i poverila je PTT-u na raspolaganje. PTT je u prethodnom periodu radio na izgradnji jedinstveni registara, za matične knjige. Po prirodi posla, a to je razmena dokumenata, ali u papirnoj formi, PTT jeste prirodno mesto za realizaciju platforme za razmenu elektronskih dokumenata.

Postoje primeri u okruženju koji ovo potvrđuju.

ZAKLJUČAK – preporuke novoj vladi

Izraditi detaljnu Mapu puta elektronske države.

Razviti detaljnu Mapu puta elektronske države, kroz sve delove uprave kako bi utvrdili redosled, koordinisali i postavili prioritete akcijama e-države. Mapa puta bi trebala da sadrži:

• Detljne aktivnosti
• Uslovljenost
• Trajanje
• Troškove
• Nadležno telo

Cilj je dobiti jasnu sliku koju bi svi činoci procesa mogli razumeti i samim tim mogli da je prate.

Usvojiti državni plan IKT bezbednosti

Potrebno je jasno utvrditi bezbednosne kriterijume za sve segmente IKT procesa u državi npr: način pristupa podatcima, klasifikacija tajnih podataka, određivanje prava pristupa nad tajnim podatcima, obezbeđivanje sigurnog modela razmene podataka među državnim organima itd. Država mora imati jedinstven pristup IKT bezbednosti, te stoga mora imati i centralno razvijen skup pravila i standarda.

Uspostaviti nacionalno savetodavno IKT telo

Ovo telo bi trebalo da poveže sve zainteresovane strane u realizaciji Elektronske države, i pomogne razvoj IKT industrije u Srbiji.

Sastav: vodeći ljudi IKT svih državnih organa (Pomoćnici ministra, direktori IT, specijalni savetnici...), iz MUP-a, Vojske Srbije, Poreska uprava, Carina, Trezor, NBS, PTT, telekomunikacioni operateri, RATEL, vodeće IKT kompanije u Srbiji, zainteresovani donatori i NVO sektor (EU, USAID, NALED...)

(Napomena: autor teksta je Vladan Atanasijević, član UO NALED-a i rukovodilac sistema integracija "Asseco SEE")