Kako stojimo sa izvozom poljoprivrednih proizvoda u Nemačku, Italiju i Francusku?

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS organizovao je zajedničku sednicu sekcija za Nemačku, Italiju i Francusku, u vezi sa plasmanom srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na ova zahtevna tržišta. Privrednici su se upoznali i sa instrumentima podrške koje pružaju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju -GIZ, banka Inteza i "Coface Srbija".

Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, podsetila je da je agrarni sektor perjanica našeg izvoza, sa prošlogodišnjim rezultatom od 4 mlrd USD i suficitom od 1,3 mlrd USD, koji bi mogao da bude i znatno veći ukoliko u narednim godinama izvozimo robu viših faza prerade. Nemačka, Francuska i Italija su partneri za 25 odsto ukupnog srpskog izvoza, a jedna petina našeg uvoza dolazi iz ovih zemalja.

Olivera Kiro je govorila o bitnim elementima ekonomija ovih država, kao i o privrednom miljeu u Evropskoj uniji. Prognoze MMF govore o usporavanju rasta i rastućih rizika, što ukazuje na intenziviranje negativnih kretanja i ograničavajućih faktora u evrozoni. To se razlikuje od države do države, u proseku iznosi minus 0,5%, međutim Italija ima prognoziran pad privrednih aktivnosti za 2,2%, a Španija za 1,7%. Većina zemalja se oslanja na dva paketa mera u koje se ubrajaju fiskalna konsolidacija zbog visokog javnog duga, a drugi set mera je u vezi sa kreditnom politikom koja je veoma restriktivna. Stope nezaposlenosti u Evropi su veoma visoke. U Grčkoj i Španiji stopa nezaposlenosti mladih ljudi je oko 40 procenata, u Italiji i Portugalu oko 30%.

Olivera Kiro je zaključila da ekonomije Nemačke, Italije i Francuske bitno determinišu poziciju srpske privrede.

Za više od sto zainteresovanih menadžera koji su prisustvovalli ovom sastanku u Privrednoj komori Srbije, iscrpne prezentacije o mogućnostima plasmana poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na tržišta Nemačke, Italije i Francuske pripremili su Milanka Vučić, Goran Ilić i Vesna Pakaj, direktori predstavništava PKS u Frankfurtu, Milanu i Parizu. Milanka Vučić je rekla da smo u Nemačku izvezli prošle godine poljoprivredno prehrambene proizvode u vrednosti od oko 200 miliona dolara, pri čemu je zabeležen rast od 44 procenta u odnosu na 2010. godinu. Najviše smo izvozili smrznute maline, kupine, trešnje, jagode, mešano povrće i pečurke, ali je zato opao izvoz svežeg voća i povrća. Za uspešnu prodaju potrebno je da se ispune strogi zahtevi tog probirljivog tržišta u pogledu kvaliteta, cene i pouzdanosti isporuke, ali nije dovoljno imati samo dobar proizvod, već je neophodna i ubedljiva strategija plasmana, u kojoj trgovački posrednici igraju sve značajniju ulogu.

Vesna Pakaj je istakla podatak da je Francuska najveći proizvođač poljoprivredno prehrambenih proizvoda u EU. Srbija je u ovu zemlju izvezla prošle godine agrarnu robu za 65 mil USD, uvezli smo 38 mil USD i ostvarili suficit od 27 mil USD. Na prvom mestu smo u Francuskoj po izvozu malina. Prošle godine smo ih prodali u vrednosti od 45 mil USD. Goran Ilić naglasio da je naš izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine u Italiju iznosio 59 mil USD i to je uglavnom bila roba nižih faza prerade, odnosno izvozili smo žitarice, useve, zasade, voće i povrće. Izvezli smo i oko 800 tona junećeg mesa, koje je zbog svog visokog kvaliteta pronašlo svoje potrošače u francuskim restoranima, iako je za četvrtinu skuplje od istog mesa koje se uvozi iz Nemačke. Direktori predstavništava PKS u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji ponudili su svoje dobre usluge, kontakte i logističku pomoć zainteresovanim srpskim privrednicima. Uputili su ih i na druge kontakte državnih, poludržavnih i privatnih savetodavnih firmi u ovim zemljama, koje imaju sopstvene sisteme prikupljanja privrednih informacija, naveli su internet adrese velikih distributivnih cenara hrane, sajamskih manifestacija i podvukli značaj planiranja, kao i marketing studija u procesu obrade tržišta.

Tomislav Knežević, viši menadžer projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, prezentovao je dosadašnje i buduće projekte koje ova državna i neprofitna organizacija pruža u razvoju međunarodne saradnje u Srbiji. Predstavnici Banke Inteza precizirali su detalje kreditne linije italijanske Vlade za naša mala i srednja preduzeća kako bi nabavili opremu, nove tehnologije i industrijske licence. Iznos kredita za mala i srenja preduzeća je od 50 000 do milion evra, a za javna i komunalna preduzeća od 150 000 do dva miliona evra, sa rokom otplate od osam godina, grejs periodom od dve godine i kamatnom stopom od 4,85 odsto godišnje, uključujući sve naknade. Privrednicima se predstavilo i Društvo za usluge upravljanja rizicima - "Coface Srbija", sa centralom u Beču, koje je član francuske "Coface group", zastupljene u 86 zemalja. Njihova misija u Srbiji je edukacija fizičkih i pravnih subjekata u korišćenju usluga naplate potraživanja i poboljšanje discipline plaćanja kod dužnika.

Po završetku plenarnog dela zajedničke sednice tri sekcije Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, održani su i bilateralni razgovori, na kojima su poslovni ljudi tražili podršku, savete i postavljali pitanja direktorima predstavništava PKS u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, kao i predstavnicima GIZ-a, Banke Inteza i "Coface Srbija".