Da li će Srbiju mimoići rimski putevi?

Sirmium

Obnovljeni rimski putevi kojima će se voziti, jahati ili pešačiti milioni turista premrežiće do 2017. celu Evropu, ali postoji opasnost da zaobiđu Srbiju, na čijoj je teritoriji u antičko doba rođeno čak 17 imperatora i koja poseduje neizmerno arheološko blago.

Samo četiri lokaliteta - Viminacijum, Feliks Romulijana, Sirmijum i Lepenski vir, koji su uređeni po evropskim normama, već privlače stotine hiljada turista godišnje. Ali uprkos ovome, država je prilikom poslednjeg rebalansa budžeta skinula sa liste za finansiranje već odobren projekat uređivanja kulturno-turističke rute "Put rimskih careva" koju je osmislio Arheološki institut SANU.

Imamo znanja i energije da već sledeće godine rutom "Put rimskih careva" dovedemo 300.000 turista u Srbiju i time stvorimo mnoga nova radna mesta - tvrdi profesor Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum. - Samo Viminacijum je prošle godine obišlo više od 60.000 ljudi, a ove godine očekujemo još više posetilaca.

Po rečima profesora Koraća, dokaz važnosti i isplativosti ovakvih projekata jeste činjenica da se od severne Italije do Severnog mora gradi staza širine 1,7 metara i duga 1.700 kilometara namenjena turistima koji će peške ili jašući na konju prolaziti ovim rimskim putem.

- Zvanični stav Uneska glasi da je lepo iskopavati arheološko blago, čuvati ga i štititi, ali da je poenta u tome da ono bude predstavljeno na terenu, da ljudima pruži doživljaj vremena iz koga potiče - kaže profesor Korać.

Sagovornik "Novosti" ističe da zapadnoevropske zemlje imaju neuporedivo manje arheološkog blaga od Srbije, ali ga dobro prezentuju tako da su napravile veliki biznis od "četkice i metlice". Istovremeno, naše kulturno blago često čami zaboravljeno u žbunju, bez ikakve turističke infrastrukture.

- Postoji realna pretnja da Srbija ostane izvan evropskog trenda stvaranja rimskih kulturnih ruta, iako je ovde rođeno 17 rimskih imperatora, koji su nam ostavili u nasleđe Sirmijum, Singidunum, Viminacijum, Dijanu, Trajanovu tablu, Nais, Feliks Romulijanu, Justinijanu primu. Bilo bi tragično da ne pokažemo to lepše lice Srbije koje bi pokazalo svetu da nismo onakvi kakvim nas zlonamerno predstavlja loša holivudska produkcija.

Profesor Korać ističe da turisti s puta rimskih imperatora ne bi propustili da vide i Lepenski vir, Vinču, najstarije rudnike na svetu i bogato srednjovekovno nasleđe. Stručnjaci Instituta za arheologiju SANU naglašavaju da je projekat rimske kulturno-istorijske rute ekonomski opravdan i da pruža veliku šansu za otvaranje radnih mesta.

- Isplanirali smo da od Sremske Mitrovice do Niša na svakih pet kilometara budu izgrađene rimske vile rustike sa po dvadesetak kreveta za turiste koji pešače ili voze bicikl. U njima bi radile cele porodice. Takva odmorišta već postoje u Italiji i smatraju se najekskluzivnijim vidom turizma. Za sve zainteresovane srpske "rimske" domaćine napravili smo tipske projekte vila koje bismo im davali besplatno.

Arheolozi navode da je osnovni uslov da arheološka nalazišta ispunjavaju međunarodne standarde da bi bila uvrštena u mrežu evropskih puteva kulture. To podrazumeva da moraju da budu otvorena 365 dana godišnje i da imaju bar jedan pokriven objekat.

Arheolozi ističu da ni lokalne samouprave ne smeju da sede skrštenih ruku i čekaju da im sve smisli neko u Beogradu, već treba i same da se sete i pokose travu i očiste deponije koje se prostiru duž naših puteva, a za sve stručne savete mogu da se obrate Arheološkom institutu.

Naša najveća, a bojim se i poslednja šansa, da se u velikom stilu uključimo u evropsku mrežu rimskih kulturnih ruta jeste 2013. godina u kojoj hrišćanski svet slavi veliki jubilej - 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Ovaj ukaz, koji je omogućio javno ispovedanje hrišćanske vere, izdao je naš rođeni Nišlija - imperator Konstantin, utemeljivač Carigrada.

Peške, na konju, biciklom, motornim vozilom

Rečna ruta - brodom Savom i Dunavom: Sremska Mitrovica - Beograd (Singidunum) - Kostolac (Viminacium) - Đerdap (Tabula Trajana) - Kladovo (Dijana, Trajanov most)

Ista ruta proteže se i kopnom od Sremske Mitrovice do Beograda i nizvodno Dunavom duž Đerdapske magistrale.

Na ovu rimsku rutu uključuju se i praistorijsko nalazište Lepenski vir i Rudna glava kod Majdanpeka do kojih putnici dolaze autobusima iz pristaništa Donji Milanovac.

Kopnena ruta od pristaništa u Kladovu: selo Šarkamen kod Negotina (Carski letnjikovac) - Gamzigrad kod Zaječara (Feliks Romulijana) - Niš (Medijana) - Lebane (Justinijana prima) - Vranje (Kale Krševica)

Kopnena ruta za koju je predviđeno da može da se prolazi peške, na konju, biciklom ili motornim vozilom završava se izlaskom na Koridor 10 tako da je idealna za privlačenje putnika koji idu na odmor u Grčku ili Tursku.

Četiri projekta

Viminacijum je već uključen u četiri evropska projekta. Projekat "Akvileja-Viminacijum" ili "Turistički pasoš" povezaće Severnu Italiju sa Srbijom kroz niz manifestacija za mališane do 14 godina. Drugi je "Open arh", a uključeni su Nemačka, Engleska, Vels, Švedska, Finska, Holandija. Treći, u kome stručnjaci s Viminacijuma sarađuju s austrijskim, nemačkim, mađarskim i slovačkim kolegama, je uvrštavanje rimskih vojnih logora na Dunavu u listu kulturnih dobara. Jonsko-jadranska inicijativa podrazumeva povezivanje Viminacijuma s Ankonom i Bolonjom.

(Napomna:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 27.05.2012.)