Izvor: eKapija | Ponedeljak, 13.02.2012.| 13:39

Stiže svetlo iz Guče - Elektrana na biomasu firme "Energoobnova" počinje da radi na proleće 2012, u pripremi dokumentacija za još jedno postrojenje

Portal "eKapija" i ove godine krajem marta tradicionalno dodeljuje "Aurea" nagradu za najbolju investiciju u 2011. godini. Novi ciklus izbora je počeo, a mi smo posetili kompanije koje su prošle godine ušle u uži krug nominacija, da vidimo dokle su stigle u svom poslovnom razvoju.

Prva srpska termoelektrana na biomasu, čija je izgradnja završena pre više od godinu dana, trebalo bi da na proleće počne sa radom. Projektant ovog inovativnog postrojenja u Dragačici kod Guče, mašinski inženjer Milan Filipović, objasnio nam je da su obezbeđena sva nedostajuća sredstva, te nestrpljivo iščekuje početak rada elektrane koja će kao gorivo koristiti kukuruznu silažu i detelinu.

- Ako zanemarimo 25.000 EUR start kredita Fonda za razvoj, elektranu sam u potpunosti finansirao bez kredita, a za to je trebalo vremena. No, sada su obezbeđena sredstva koja su nedostajala, pa sa završetkom zime računamo na početak rada – počinje priču Filipović, vlasnik firme "Energoobnova", čiji entuzijazam nije ništa manji nego kada je tek ušao u ovaj projekat, koji je prošle godine nominovan za nagradu "Aurea".

- Sirovinu smo već obezbedili, i to za godinu ipo dana unapred - i iz svojih njiva, i od kooperanata. Transport i pripremu silaže sami obavljamo – objašnjava naš sagovornik.

- Mi možemo stoprocentno da pribavimo gorivo sa svojih njiva, ali to nije potrebno. Cilj nam je, zapravo, da 100% sirovine nabavljamo od kooperanata. Svake godine u Srbiji se seje kukuruz, i bar ovih energenata imamo koliko hoćete!

Milan Filipović pored elektrane u Dragačici (Foto: lična arhiva)

On kaže da će na taj način svi profitirati, jer "nije cilj da samo ja zaradim".

- Ubeđen sam da su biogas elektrane razvojna šansa za Srbiju, jer one mogu zaposliti hiljade seljaka – tvrdi Milan Filipović.

- Ovo jeste mali projekat, ali pomnožite ga sa 10, pa opet sa 10, i preračunajte efekte. Zaposlili bismo radnika koliko "Zastava", a i preko toga! Apsolutno verujem u sebe, ali i u ostale koji se sličnim poslom bave u svetu.

Naš sagovornik ne propušta priliku da istakne koliki je značaj izgradnje što većeg broja biogas postrojenja.

- Nemci imaju 6.000 velikih biogas postrojenja, Indija 3 miliona, a Kina čak 10 miliona malih biogas postrojenja, a šta mi imamo? – pita se Filipović.

- U svetu se u ovakvim postrojenjima koriste najrazličitija goriva – klanički, pekarski i mlekarski otpad, otpad iz pivara, fabrika sokova, voćnih rakija...

Mini termoelektrana u Dragačici ima digestor kapaciteta 600 m3, nominalne snage 75 kw na sat. Ova elektrana godišnje će koristiti oko 1.500 tona biomase, a Filpović objašnjava da se kao gorivo u njoj može koristiti "sve što može da truli". On očekuje da će do kraja 2012. postrojenje biti priključeno na niskonaponsku mrežu Srbije.

- Kao nus proizvod, elektrana će proizvoditi humus, kao i tečnost za đubrenje njiva. Da bi i toplota koja nastaje ovde bila iskorišćena, upravo smo u fazi proizvodnje plastenika koji će biti ovde montirani. Tu će se verovatno gajiti jagode ili slične kulture.


Na kraju razgovora, Milan Filipović, koji kaže da "nije potrebna velika pamet da bi se projektovalo biogas postrojenje", poverio nam je da već radi na dokumentaciji za novu elektranu, za koju će se potruditi da uskoro obezbedi sredstva.

Etnoselo spremno za goste

Naš sagovornik otkriva i da sa dolaskom proleća, i početkom rada elektrane, očekuje i da će biti završeno i etnodomaćinstvo koje je izgradio na svom porodičnom imanju nadomak Guče.

- To je zapravo rekonstruisano porodično domaćinstvo koje je ovde od dvadesetih godina prošlog veka. U sklopu domaćinstva imamo 18 objekata, tu je podrum za rakiju i vino, pušnica, sušara, magacin, pekara... Enterijer sam sam osmislio prema nekim svojim idejama, ali sam i pitao ljude koji se u to razumeju, čitao sam dosta... – objašnjava Filipović kako je jedan mašinski inženjer zavoleo etnologiju, i došao na ideju da sagradi ovakav kompleks.

U posao u etnodomaćinstvu uključena je i cela porodica Milana Filipovića.

M.S.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.