Izvor: eKapija | Utorak, 20.12.2011.| 08:29
Izdvojite članak Odštampajte vest

Samo kiša Srbiju spasava Višemesečna suša naneće srpskoj privredi gubitke koji se mere stotinama miliona evra

Brodovi nasukani na peščane sprudove, reke pretvorene u potoke, bunari prazni, zemlja suva, a gubici veliki. Meseci bez kiše i nizak vodostaj zaustavili su izvoz i uvoz robe Dunavom, smanjili proizvodnju u hidroelektranama, ugrozili jesenju setvu, a poskupeo je i benzin. Kroz novčanu prizmu posmatran bilans četvoromesečne suše u Srbiji pokazuje da se gubici u srpskoj privredi mere stotinama miliona evra.

Suša guta kilovate

Prema planu "Elektroprivrede Srbije" za 2011. hidroelektrane bi trebalo da proizvedu trećinu ukupne električne energije. U ovo vreme "Đerdap" je nekada proizvodio 25 miliona kilovat sati dnevno a sada samo 5. HE "Bajina Bašta" do sada je u ovoj godini proizvela 1,66 milijardi kWh, što je znatno ispod planiranog. Plan proizvodnje u HE "Uvac" u decembru ostvaren je sa 74%, u HE "Potpeć" sa 64%, a u HE "Kokin Brod" sa 55,82%.

- U 2011. srpske hidroelektrane ukupno će proizvesti 9 milijardi kilovat sati električne energije. Kada ima vode, a to se dešavalo u ranijim godinama, ta proizvodnja se kretala oko 12 milijardi kilovat sati, pa ćemo ove, u odnosu na prethodne godine, imati 25% manju proizvodnju iz hidroelektrana. Ako bi se ta količina valorizovala na međunarodnom tržištu dolazi se do gubitka u vrednosti od oko 165 mil EUR, a to je oko 11% prihoda "Elektroprivrede Srbije" – objašnjava Momčilo Cebalović iz Sektora za odnose s javnošću u EPS-u.

Dok je za ovo doba godine predviđena proizvodnja od oko 27 miliona kilovat sati električne energije na dnevnom nivou, protočne hidroelektrane proizvode tek 15, pa je najveća suša u poslednjih trideset godina prinudila EPS da uvozi mnogo veće količine struje od planiranih.

Dnevno se uveze između 14 i 18 miliona kilovat sati, a u novembru i decembru EPS je imao uvoz električne energije koji je 600 miliona kilovat sati izvan plana. Tako se prekobilansni uvoz izjednačio sa godišnjem planiranim izvozom EPS-a.

Usled nedostatka struje iz hidro potencijala, termoelektrane na ugalj su iznele najveći teret (daju oko 84 miliona kilovat sati). Prema Cebalovićevim rečima, uz gas i uvoz električne energije ugalj je spasio elektro-energetsku situaciju u Srbiji. Ipak, finansijski gubici su veliki.

- Kada smo imali maksimalnu proizvodnju iz termoelektrana na gas i uvoz EPS je imao 2 mil EUR troškova dnevno.

Najveća razlika nastaje jer je prosečna cena kilovat-sata u Srbiji 5,5 evrocenti, dok je nabavka iz inostranstva i proizvodnja u gasnim elektranama gotovo duplo skuplja.

Zbog manjka kiše i elektroenergetska situacija u celom regionu je veoma loša. U ovom trenutku regionu nedostaje 3000 megavata na sat. U EPS-u tvrde da je situacija mnogo bolja nego pre mesec dana i da nema razloga za strah da struje neće biti. Srbija će ipak i u narednom periodu nastaviti da uvozi struju.

- Svi kapaciteti elektroprivrede rade maksimalnim mogućnostima. Ugovorene su dovoljne količine električne energije za period do kraja decembra a u toku su javne nabavke za nedostajuću količinu električne energije za januar. U ovom trenutku 800 megavata u susednim sistemima radi za potrebe kupaca u Srbiji. U toku januara očekujemo da ta količina bude upola manja. EPS vlada situacijom, znamo koliko struje je potrebno, koliko možemo da proizvedemo, koliko da uvezemo i nema nikakvog razloga za dramatične poruke.

Plovidba u plićaku

Na plovnim putevima u Srbiji, situacija je prema rečima prevoznika "malo bolja od očajne". Dunav nije zapamtio niži vodostaj još od 2003. godine. Na pojedinim mestima vodostaj je tek 1m, a da bi plovidba bila moguća neophodna su bar 2. Od početka novembra do 14. decembra ove godine više od 80 plovila iz Srbije, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Austrije bilo je zarobljeno na Dunavu kod Apatina. Tek nekoliko dana "pojedina roba u pojedinim slučajevima" može da se preveze. U "Jugoagentu", pomorsko-rečnoj agenciji, kažu da su ranije na Dunavu imali 150 plovila nedeljno, ovih dana manje ih je od 20.

- Samo pojedini brodovi krenuli su pod posebnim uslovima. Smanjuje se količina ukrcane robe kako gaz ne bi bio veliki. Brodovi su skoro prazni. Za istu količinu robe koju smo prevozili ranije sada nam treba mnogo više brodova. Za ono što je nosila jedna barža sada je potrebno tri. Gubimo i vreme i novac – kaže za "eKapiju" Bojan Bašić, iz sektora za kontejnerski saobraćaj u "Jugoagentu".

Prema njegovim rečima utovar i istovar robe manji su za 30% od normalnog. Brodovi stoje, ne smeju da idu po robu jer iako je ukrcaju neće moći da je prevezu. Klijentima ipak, roba mora da se isporuči.

- Snalazimo se. Prevozimo robu kamionima i vozovima, a to sve mnogo košta. Finansijska situacija biće daleko gora od fizičke. Kad se brodovi vrate trebaće vremena da se sve naplati. Svi smo na gubitku- i prodavci i kupci i prevoznici.

Brodarska kompanija "Jugoslovensko rečno brodarstvo" samo u periodu od 1. septembra do 15. oktobra ostvarila je gubitak od oko 1 mil EUR.

I za prenos goriva su angažovane železničke i drumske cisterne, što je i najskuplji vid prevoza naftnih derivata, pa su cene evrodizela u veleprodaji povećane za 2-3 dinara.

Na predlog Direkcije za plovne puteve "Plovput", Ministarstvo finansija odobrilo je 2 miliona dinara kako bi se bi produbio plovni put na Dunavu kod Apatina i Bezdana i oslobodila teretna plovila. Međutim, u pitanju je samo privremena mera koja dugoročno gledano ne rešava problem.

Pavle Galić, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, kaže u razgovoru za "eKapiju" da je potrebno sistemsko rešenje i velika ulaganja da se na tom delu Dunava, zbog niskog vodostaja i nanosa peska, više ne bi dešavalo da brodovi prinudno budu usidreni.

Galić, ipak, ističe da je trenutno stanje na Dunavu mnogo povoljnije i da će radovi na uskom grlu kod Apatina obezbediti dovoljne dubine za plovidbu brodova sa manjim gazom, ali da osim intervencije kod Apatina ništa značajnije neće biti urađeno.

- Ako se suša nastavi nemamo velikih mogućnosti da odreagujemo jer sve zavisi od rečnog vodostaja. Ono što možemo je da kroz informacioni sistem obaveštavamo brodare o trenutnim stanjima vodostaja na Dunavu kako bi svoje poslove organizovali u skladu sa tim. Svesni smo da su troškovi svih koji koriste rečni transport sada veliki, ali na Dunavu su predviđena 292 plovna dana u godini i potrebno je da budu svesni faktora rizika koje nosi ovaj vid prevoza.

Ni u "Jugoagentu" za sada ne vide rešenje. Kažu da im mogu pomoći samo obilna kiša i velik priliv vode.

Suva zemlja oslabila poljoprivredu

Nizak vodostaj uticaće i na izvoz žitarica. Prema nekim podacima suša je umanjila ratarske prinose za 30%, dok će se u voćarstvu njihov manjak osetiti na proleće. Ugrožena je i jesenja setva. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović za naš portal kaže da niko nije računao da će sušan perid toliko uticati na zasad useva.

- Sa setvom se kasnilo, a troškovi su veliki jer je utošeno više goriva i semena. Umesto standardnih, korišćeni su veliki traktori kako bi se uzorala suva zemlja. Zemljište nema mnogo vlage pa je klijavost manja zbog čega je upotrebljeno i više semana od uobičajenog, a više goriva i više semena mnogo i koštaju.

Izostanak padavina mnoga sela suočio je sa problemima vodosnadbevanja. U nekima su stočari počeli da dopremaju vodu u cisternama.

Koliko troškova će poljoprivreda pretrpeti ne može se precizirati. Cvijanović kaže da bi bilo znatno lakše da imamo razvijeniju mrežu navodnjavanja. U Srbiji se navodnjava tek 1% obradivih površina, pa se zbog njegovog nedostatka godišnje izgubi 500 mil EUR.

Nije izvesno ni kako će suša uticati na cenu prehrambenih proizvoda ali Cvijanović ističe da svaka manja ponuda utiče na povećanje cena.

Poljoprivrednici, seljaci, prevoznici, državnici - svi iščekuju kišu. Meteorolozi kažu da je pred nama promenljivo vreme sa padavinama, ali posledice nezapamćene suše u Srbiji može da popravi samo velika kiša. Čak ni snežni prekrivač neće bitno popraviti situaciju. Prve obilnije padavine očekuju se krajem meseca, pa se čini da će mnogo građana Srbije u novogodišnjoj noći poželeti istu želju – više kiše i rodnu godinu.

Ivana Bezarević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.