Izvor: Politika | Ponedeljak, 17.01.2005.| 12:00

2005, Dragan Paskaš, novi načelnik Generalštaba Vojske Srbije I Crne Gore

General-potpukovnik Dragan Paskaš u petak je zvanično preuzeo dužnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore. Na svečanosti u Domu garde u Topčideru svom prethodniku, generalu Branku Krgi, poklonio je vojničku sablju i uvećanu fotografiju „Solunac”.


„Dužnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore preuzimam sa osećanjem ponosa i časti. Ovu dužnost obavljaću odgovorno i savesno, a svoje sposobnosti i kreativnu snagu uložiću tako da Vojska Srbije i Crne Gore u potpunosti odgovori svim zahtevima koji se pred nju postavljaju. Verujem da će državni organi učiniti značajne korake ka poboljšanju materijalne situacije pripadnika i tehničke modernizacije naše vojske”, rekao je novoimenovani načelnik Generalštaba.


Prilikom preuzimanja dužnosti on je najavio da će se Vojska Srbije i Crne Gore transformisati u „brojčano manju, profesionalnu, efikasnu, organizovanu, vrhunski osposobljenu, savremeno opremljenu i integrisanu vojnu organizaciju”.


Jedan od ciljeva mu je da Vojska Srbija i Crne Gora za vreme njegovog mandata postane članica „Partnerstva za mir” i svetske antiterorističke koalicije.


Naslednik generala Branka Krge na novu funkciju dolazi sa mesta komandanta Novosadskog korpusa VSCG.


Dragan Paskaš, po nacionalnosti Srbin, a po verskoj opredeljenosti pravoslavac, slavi Svetog Jovana, od oca Ilije i majke Milice, rođen je 4. aprila 1951. godine u Bačkom Gračacu kod Sombora. Roditelji su mu došli iz Like. U mestu rođenja stekao je osnovno obrazovanje. Zatim je išao u gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” u Odžacima. Posle toga je završio sve vojne škole, od Vojne akademije, preko Generalštabne škole, do Škole nacionalne odbrane. Obavljao je sve komandne dužnosti, od komandira voda, do komandanta korpusa. Čin generala dobio je 31. decembra 2002. godine. Služio je u garnizonima u Beogradu, Valjevu, Podgorici i Novom Sadu.


Prva dužnost, kao artiljercu, mu je bila komandir voda na Voždovcu u gardijskom puku.


Bio je komandant Drinske divizije Vojske SCG, kao i načelnik Štaba komande Podgoričkog korpusa. Nosilac je i visokih vojnih odlikovanja.


Hteo je da upiše arhitekturu, ali prevagla je želja da što pre postane samostalan. U 23. godini kao oficir imao je platu, vozio kola i posle šest meseci dobio garsonjeru.


Baveći se ovim pozivom kaže da je zavoleo vojnika, „kao osnovni sadržaj vojske”. „Imao sam sreću da na svim dužnostima na kojima je do sada bio, kako mi to kažemo, nisam ispratio nijedan sanduk”, kaže.


Profesionalan je, principijelan i lično organizovan do perfekcije.


„Ako je sastanak u devet može da počne samo u minut do devet, a ne u devet i minut”, naglašava.


U poslednje vreme čita istoriju. Tvrdi da „kada čovek sada vidi neke izveštaje iz arhiva doživi vremensko otrežnjenje”.


Hobi su mu lov i ribolov. „Nisam zaljubljenik pucanja niti lova, ali sam zaljubljenik druženja, a ta druženja u prirodi imaju svoju čar. Dešava se da iz lova odem da ne opalim ni metak. Ubijem ponekad zeca ali ulov ne donosim kući jer to ni žena ni deca ne jedu, a ni ja nisam neki ljubitelj”, kaže.


Voli Dunav, ima prijatelje koji imaju čamac, a ribu, posebno smuđ, može da jede u bilo koje doba dana ili noći.


U vojsci je kaže naučio da je sve hrana i da je sve za jelo. Ali, kao i svi Vojvođani, voli „kuhinju u kojoj je osnovna alatka kašika”.


Voli da pije dobro vino.


Opušta ga kada sa prijateljima gleda utakmice. „Ne navijam za Partizan ali ga volim”, priznaje.


Danas vozi „opel askonu” staru 21 godinu.


Ima stan u Zemunu, od 53 kvadrata, koji je dobio od Vojske.


Sa suprugom Mirjanom, koja je pre penzionisanja radila u Jatu, ima dvoje dece.


Kćerka Svetlana, rođena 1977. godine, dobila je međunarodnu stipendiju i u Nemačkoj doktorira biohemiju. Sin Milan, rođen 1980. godine, studira Višu elektrotehničku školu i planira u martu da ide u vojsku.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.