Marko Kešelj, košarkaš - Moja Atina

Iskoristili smo poznanstvo s reprezentativcem Srbije da bismo ga privoleli da učini nešto što nije čest slučaj s našim vrhunskim sportistima – da svojom rukom i tastaturom opiše mesto u kome živi i igra. I, da vidite, nije to uopšte ispalo rđavo. Naprotiv, čitajući njegove redove došlo nam je da sednemo u redakcijski automobil i krenemo ka prestonici Grčke

" Prethodna godina u Atini bila je godina u kojoj sam se navikavao na novu životnu sredinu i privatno i profesionalno, pošto sam iz crveno-belog beogradskog prešao u crveno-beli atinski klub. Na život u Atini se nije teško navići. To je prelep grad, sličan temperament ljudi, klima kakva se poželeti može... U grčkoj prestonici sam stekao brojne prijatelje, pa sam veoma srećan što sam ove godine nastavio karijeru u Olimpijakosu.

Iako obično kažem da zbog puno obaveza i treninga nemam vremena za obilaske, to nije istina. U stvari, baš sam lenj da obilazim kulturne i umetničke znamenitosti i pomalo mi je žao zbog toga, Ipak, čuo sam i znam da u Atini ima prelepih istorijskih znamenitosti koje definitivno ne treba propustiti, kao što su Akropolj, Olimpijski kompleks i mnogobrojni muzeji sa skulpturama i bogatim ostacima kulture iz doba antičke Grčke, tako da ću ove godine morati malo više da se potrudim da upoznam i taj deo Atine.

U Atini mi se najviše sviđa način zivota. Klimu sam već pomenuo, pa ne želim da budem dosadan, a sviđa mi se i blizina mora, temperament ljudi i prijateljski, da ne kažem bratski odnos sa Srbima, što se može smatrati za retkost u ostatku zemalja članica Evropske Unije. Takođe mi se sviđa to što su Grci pravoslavci kao mi, tako da ima dosta sličnih običaja. Recimo, ono što je kod nas slava, kod njih je imendan, koji nosi sa sobom lepo druženje u tim prilikama.

Moram da priznam da me nervira kriza u kojoj se Grčka trenutno nalazi. Za razliku od prošle godine, mnogo je izraženije nezadovoljstvo u narodu, i to u skoro svim sferama života. Kroz priču s prijateljima pomalo sam ušao u tematiku nedela grčkog Parlamenta, čak bih u toj oblasti mogao i da im dajem savete jer je, kako se meni čini, moja zemlja u krizi i tranziciji već 15 godina, a opet smo živi i zdravi. Ovde je ionako očajan saobraćaj još više otežan zbog čestih štrajkova. Mislio sam i da je nemoguće da grčko radno vreme traje kraće, ali izgleda da su neki iskoristili krizu da još manje rade...

Živim na Glifadi, tu su uglavnom smešteni svi igrači Olimpijakosa. Kraj je stvarno prelep i izuzetno miran, a ja sam na lokaciji koja se nalazi između golf terena i plaže. Okružen sam prirodom, ujutru kad otvorim terasu osećam i miris mora. Nema lepšeg ambijenta za jutarnju kaficu...

Veliki broj restorana i kafića nalazi se baš na Glifadi i uz obalu mora. Sva ta, kako bi rekli Beograđani "fensi mesta" su u blizini. Dakle, dešavanja tipa nemira i demonstracija su daleko od nas. Mada, jedna komšinica, koja po mojoj slobodnoj proceni ima između 90 i 190 godina, smatra da zbog krize vreba velika opasnost od lopova i provalnika, pa zaključava sve brave, pali alarme i stavlja rešetke, tako da ponekad imam utisak da se zgrada pretvara u kazneno-popravni dom.

Naša dvorana se nalazi u Pireju, kao i fudbalski stadion i većina sportskih objekata u kojima igra Olimpijakos. Kancelarije kluba su gotovo jedina moja konekcija s Pirejom jer nisam toliko često išao u sam centar, ali skoro svaki put svratim u jedan od prelepih ribljih restorana pored glavnog šetalista u blizini luke. Pirej je stvarno deo grada koji ima dušu i prilično ga je lepo posetiti, naročito ako navijate za Olimpijakos, jer ceo Pirej prosto odiše crveno-belom bojom.

Kada je reč o navijačima, prilično je slična situacija kao i kod nas. Veoma su ostrašćeni, rivalitet je možda i primetniji nego između Zvezde i Partizana. Na moju žalost, Olimpijakos je prethodnih godina bio dosta uspešniji u fudbalu nego u košarci, tako da se i atmosfera na stadionu razlikuje od one u dvorani. Prošlogodišnji fudbalski derbi je bio spektakl kakav se retko viđa U Evropi (ne računajući Srbiju), a i razlika je u tome što je ovde dozvoljeno samo domaćim navijačima da prisustvuju utakmici, tako da nema pola-pola kao kod nas. Navijači Olimpijakosa su prošle godine nekoliko puta napunili dvoranu i napravili vrhunski ambijent s koreografijama i pirotehnikom, pogotovu na derbiju... Stvarno je bilo ludo iskustvo igrati u takvoj atmosferi, a neretko da se na tribini pojavi neki transparent ispisan ćirilicom i zastave Crvene zvezde i Srbije, što meni predstavlja posebno zadovoljstvo.

Pošto uredništvo insistira da nešto kažem i o noćnom životu u Atini, nadam se da ovo izdanje MOZZART Sporta neće kupiti više od 20 ljudi, ili da će ovi redovi u štampi biti zamazani i nečitki... Ima ovde stvarno svega i svačega, velika je ovo metropola, a i kao što sam već naveo, temperament ljudi je uzavreo i posvećen uživanju. Dakle, Grci definitivno mogu da se pohvale i tom sferom života, mada je, po mom mišljenju, za izlaske letnja sezona znatno bolja od zimske. Jedan moj drugar, koga ne poznajete, rekao mi je da su klubovi pored mora baš dobri, pošto ja tamo nikad ne izlazim. A i ne bih navodio imena tih mesta, da slučajno tamo ne sretnete tog mog druga...

Preko dana, posle treninga uglavnom volim da sednem u neki od kafića u mom komšiluku. Fredo kapućino je, recimo, nešto što bi ugostitelji u Beogradu morali da razmotre... Naravno, naplatiću autorska prava ako slučajno vidim da je neko iskoristio ove moje reči u marketinške svrhe i, na primer, na Voždovcu uvrstio fredo kapućino u kartu pića. Što se tiče hrane, ima baš dobrih italijanskih i suši restorana koji su prijatni i za dušu i za telo, kao i restorani s ribljim specijalitetima. Naravno, bilo bi glupo da jedan grad na moru nema ribu u ponudi...

Toliko od mene, nadam se da sam vam koliko-toliko pomogao kao turistički vodič."

izvor :