Francuzi, Italijani i Nemci stižu u Kulu - Šansa za 300 novih radnih mesta u 2012.

Sivac

Nekada oronule i napuštene proizvodne hale kulskih fabrika u stečaju, oživeće već naredne godine, a za mašine u pogonima novih preduzeća staće oko 300 radnika. Francuska kompanija za proizvodnju delova i opreme za kamione najkasnije u januaru počeće proizvodnju u hali od oko 5.000 kvadrata u kojoj je nekada poslovala kulska "Fabrika armatura Istra".

- U narednih nekoliko meseci počeće proizvodnju i "MPE Balkan", vlasništvo italijanskog "MPE Srl", preduzeće sa čijih fabričkih traka će stizati delovi za automobilsku industriju, kao i nemački proizvođač hrane za kućne ljubimce "SBF Natural Casing" – kaže za "eKapiju" zamenik predsednika opštine Kula Damjan Miljanić.

- U toku je opremanje hala, a sva tri preduzeća zapošljavaće do sto radnika.

Ove tri investicije deo su brownfield programa Kule, koji je započet još prošle godine, a bačka opština sada je spremne i za greenfield ulagače.

Sivac

U Industrijskoj zoni u Sivcu, 77 radnika na probnom radu već šije prestižnu sportsku opremu marke "Nes sportswear" za slovenačku firmu "Antares&Bdrp", dok se pun obim proizvodnje očekuje u novembru. U planu je da kasnije broj zaposlenih bude povećan.

- Sivac je mesto u kome već 20-30 godina nije pokretana nikakva nova proizvodnja i utoliko je ova investicija još značajnija - objašnjava Miljanić za naš portal.

Ovoj, i industrijskoj zoni u Ruskom Krsturu pridružiće se i nova, infrastrukturno u potpunosti opremljena, radna zona na 20 hektara, u kojoj će već na proleće 2012. investitori moći da grade fabrike.

- Za novu radnu zonu investitori se već sada interesuju i pregovaraju sa opštinskim vlastima - otkriva zamenik predsednika Kule, i dodaje da je u toku je uvođenje gasnih priključaka, dovođenje električne energije, izgradnja trafostanice, vodovoda i pristupnih puteva.

Sivac

- Opremanje će biti dovršeno u narednih nekoliko meseci, a opština je za te potrebe, kao i neke dodatne poslove u Sivcu i Ruskom Krsturu, podigla kredit od 80 miliona dinara – navodi on.

- Po potrebi, opremićemo i sve druge lokacije za koje se jave potencijalni investitori.

Nova radna zona, na magistralnom putu M-3, prostire se na području između Kule i Vrbasa, i ka njoj gravitira oko 50.000 stanovnika. U blizini je i plovni kanal Bezdan-Bečej.

Teritorijom opštine prolazi i lokalna železnička pruga Sombor-Vrbas. Autoput E-75 udaljen je 14 kilometara, a međunarodna železnička saobraćajnica Beč-Budimpešta-Beograd svega 10 kilometara.

- Zemljište je opština otkupila od privatnih vlasnika, i to nam daje mogućnosti da subvencionišemo investitore i da im ponudimo povlastice – kaže naš sagovornik.

Tako će, zahvaljujući novim merama koje je opština Kula usvojila, svaki ulagač koji zaposli 100 i više radnika građevinsko zemljište dobiti besplatno, a naknada za uređenje zemljišta biće umanjena za 50%. Oni koji zaposle od 10 do 100 radnika, mogu biti oslobođeni od 35 do 45% ove naknade.

Sivac

Investitori će biti dve godine oslobođen i naknade za isticanje naziva firme, ali i takse za zaštitu i unapređenje životne sredine. Takođe, novi industrijalci neće plaćati ni troškove za priključenje objekata za vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Ovi podsticaji važe i za investitore koji su već vlasnici građevinskog zemljišta na kojem imaju nameru da grade objekte u kojima će otvoriti nova radna mesta.

Uskoro i pametna škola

Varoš na obalama Velikog bačkog i kanala Dunav-Tisa-Dunav, namerava da kroz prekograničnu saradnju sa Hrvatskom uskoro izgradi "pametnu školu", energetski efikasan objekat koji bi se grejao uz pomoć toplotnih pumpi.

- Energetska efikasnost je veoma važan pravac razvoja naše opštine, i osnovni dokumenti su urađeni. Za opremanje jedne škole pvc stolarijom i izradu nekoliko ESCO programa. Naša Tehnička škola "Mihajlo Pupin" pustila je u rad prvu solarnu elektranu u Vojvodini – kaže Miljanić.

Sivac

Ovaj ravničarski grad može se podičiti i proizvođačima energetski efikasne opreme – preduzećem za izradu kotlova na grejanje uz pomoć bala sena, kao i firmom koja proizvodi uređaje za prečišćavanje vode uz pomoć kuhinjske soli.

Uz pomoć privatnog kapitala do spa centra

Kula poseduje i termalne vode, slične onima u Bečeju, koje bi mogle biti iskorišćene za izgradnju akva parka. Ivestitor iz Slovenije čak je 2007. godine potpisao pismo o namerama, ali je kasnije odustao.

- Opština nema sredstava da sama sprovede ovakav projekat. Samo za aktiviranje termalne bušotine potrebno je minimalno 30 miliona dinara. Takođe, održavanje banje ili akva parka koji bi ovde mogao biti izgrađen za nas je preskupo. Zato se nadamo da ćemo, zahvaljujući novom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu naći investitora. Kula bi investitoru koji je spreman da uloži i eklspoataciju ovog prirodnog bogatsva zauzvrat dala u vlasništvo oko 20 hekatara zemljišta na kome bi bila izgrađena banja - kaže Miljanić.

Više novca za lokalnu samoupravu

- Imamo dosta ambicioznih projekata, ali nismo dobili planirana sredstva iz pokrajinskog budžeta. Zato će nam, dobro doći povećanje novca od poreza na zarade koje će sve lokalne samopurave dobiti. Biće uređene škole i domovi zdravlja, ono što je bilo urgentno.

M.S.