Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Nemačka ministarka: Nije pitanje da li će biti kopanja litijuma u Srbiji, nego da li ćemo to uraditi mi ili Kinezi

Izvor: Deutsche Welle Utorak, 13.08.2024. 11:54
Komentari
Podeli
(Foto: Shutterstock/Jason Benz Bennee)
Proteklih godina u Srbiji je bilo mnogo protesta. Ono što ovaj čini posebnim jeste njegova sposobnost povezivanja s različitim društvenim miljeima i grupama. To pokret čini širokim i snažnim, ali i teškim za koordinaciju, piše švajcarski Noje Cirher cajtung.

Srž su, navodi se, lokalna ekološka udruženja, koja su se okupila pod sloganom: Ne damo Jadar! To ne čudi, jer nijedna tema ne mobiliše toliko građana kao zaštita životne sredine. Mizeran kvalitet vazduha u gradovima i nemilosrdno iskopavanje bakra od strane kineskih kompanija u Boru i Majdanpeku su skandal koji traje već više godina.

- Osim toga, postoji urbani milje kojem već dugo smeta bahata politika moći vladajuće Napredne stranke. Pravi primer za to je nonšalancija s kojom je Vučić pre izbora 2022. poništio projekat, da bi ga onda, uz pomoć popustljivog pravosuđa, ponovo izvukao iz fioke.

- I još jedan segment stanovništva oseća se ugroženo: "rasprodaja domovine" mobiliše konzervativce i nacionaliste koji smatraju da se ne sme tolerisati rasprodaja plodne zemlje i čiste vode stranoj multinacionalnoj kompaniji", piše švajcarski list i ujedno navodi da "dodatni legitimitet otporu daje činjenica da kritike izražava i ugledna Srpska akademija nauka i umetnosti, kao i neki predstavnici crkve (ali ne i njen vrh).

- Stvari samo pogoršava to što je EU takođe u to uključena i što je ona te mineralne resurse deklarisala kao svoj strateški interes. Mnogima je cinično to što Nemačka, koja ima svoj litijum, rudarstvo radije prepušta Srbiji. Kritika uništavanja prirode, beogradskog aparata moći i kvazikolonijalne eksploatacije čine narativ koji je ubedljiv za mnoge Srbe.

Na kraju, švajcarski Noje Cirher cajtung zaključuje:

- Pokret protiv rudarenja litijuma ima potencijal da postane pretnja Vučićevom sistemu, ali on je i dalje čvrsto u sedlu i ima moćne međunarodne saveznike koji na njega računaju. Njegov najjači argument je, međutim, potencijalna makroekonomska korist od projekta: srpsko-američki ekonomista Branko Milanović procenjuje da bi on doprineo sa čak dva do tri odsto u bruto društvenom proizvodu zemlje. Puno je dakle toga na kocki za obe strane.

Berlinski Tagescajtung objavio je intervju s nemačkom državnom sekretarkom Franciskom Brantner. Ona je, kako se navodi, u Ministarstvu privrede zadužena "za nabavku repromaterijala".

Na konstataciju novinara da se "čini da Nemačka radi sve što može kako bi nabavila litijum", a zatim i pitanje "zar zaštita životne sredine više nije toliko važna", ona odgovara ovako:

- Ekstrakcija sirovina uvek ima uticaj na prirodu. To znamo u Nemačkoj, od uglja, do šljunka. Cilj je smanjiti štetu na apsolutni minimum i zagarantovati naknadnu renaturaciju. Prvobitni planovi Rio Tinta u Srbiji nisu zadovoljili naše standarde zaštite okoline. Zato je bilo ispravno demonstrirati protiv toga i bilo je dobro što je projekat zaustavljen. Savezna (nemačka) vlada i Evropska komisija pozvali su na novi koncept - kaže Brantner.

Ona zatim objašnjava šta to znači:

- Litijum u Srbiji treba eksploatisati samo ekološki prihvatljivim postupcima, uz odgovarajuće visok nivo zaštite vode i tla, i veoma dobar plan za skladištenje otpada. Pod pritiskom iz Srbije, između ostalog, ponovo je izrađen plan projekta. Sada postoji novi koncept za odlagališta, koji, između ostalog, predviđa da će više ostataka od rudarenja ponovo moći da se iskoristi i to ne bi trebalo da se radi u sred rečne doline. Postoji i novi koncept za vode, a projekat se oslanja na obnovljive izvore energije. Konačno, treba nam i recikliranje. Zato smo proširili Uredbu o ekološkom dizajnu kako bismo u to uključili i efikasnost sirovina i recikliranje - kaže nemačka državna sekretarka.

Franciska Brantner naglašava da Nemačka i EU "veoma ozbiljno" shvataju zabrinutost lokalnog stanovništva, obećava da će "EU pratiti i nove, buduće procene uticaja na okolinu kako bi se poštovali ekološki standardi" i naglašava da, "za razliku od mnogih drugih sirovinskih projekata u svetu, gde se sirovina samo izvozi, ovde bi stanovništvo trebalo da budu uključeno u lanac stvaranja vrednosti".



"Državna kontrola leži na Srbiji"

Novinar je postavio i pitanje "može li se uopšte verovati autokratskom režimu (u Srbiji) koji ima simpatije za Putina", na šta predstavnica nemačkog Ministarstva privrede odgovara:

- Rio Tinto je predan poštovanju zakona EU o zaštiti okoline, iako oni u Srbiji samo delimično važe. Državna kontrola leži na Srbiji. Evropska unija i mi takođe, moći ćemo da pružimo stručne savete. Naše kompanije takođe su zainteresovane da se obezbedi poštovanje ekoloških standarda.

A na pitanje "kakva su obećanja zauzvrat data Srbiji" i "može li Vučić da se nada da će ostvariti svoje srpske nacionalističke ciljeve u BiH i na Kosovu ili mu je pružena perspektiva ulaska u EU", Franciska Brantner odgovara:

- Srbija je kandidat za ulazak u EU. Na taj proces, u kojem vladavina prava i demokratija imaju centralno mesto, ovaj projekt neće uticati. Nema litijumskog popusta kada je reč o pravnoj državi, niti ga ima za Kosovo ili Bosnu i Hercegovinu. Mi Zeleni uvek smo podržavali civilno društvo u Srbiji. Kako bismo ga ojačali, postigli smo recimo to da će Rio Tinto uspostaviti stalni savetodavni odbor civilnog društva. Lokalno stanovništvo i opozicija s pravom traže od državnih institucija sprovođenje ekoloških standarda. Istovremeno, dobro je ako rudarimo u evropskim nalazištima i obrađujemo (sirovine) na evropski način.

Na taj način, dodaje nemačka državna sekretarka, "sprečavamo Kinu da poveća svoj uticaj na važne evropske izvore sirovina. Jer nije pitanje ’da li će biti projekta ili neće’, nego ’da li će se projekat Rio Tinta realizovati sa evropskim partnerima ili će to da urade Kinezi'.

- Ne verujem da bi po demokratiju, okolinu i lokalno stanovništvo u Srbiji bolje bilo s kinesko-srpskim partnerstvom. Ovaj novi projekt takođe je prilika da se svetu pokaže da se nemačke i evropske firme od toga razlikuju i da vađenje i prerada sirovina mogu biti mnogo ekološki prihvatljiviji nego što je to sada slučaj - zaključuje Franciska Brantner u intervjuu za berlinski Tagescajtung.
Tagovi:
Ministarstvo privrede Nemačke
Franciska Brantner
litijum
kopanje litijuma u Srbiji
Komentari
Vaš komentar

Tema u žiži: Litijum

Vidi sve
Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži

17.09.2024.  |  Industrija, Građevina

Objavljen prvi dokument za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za Jadar - Planirana proizvodnja do 1,7 miliona tona rude godišnje, Rio Sava mora da otkupi još 209 parcela za početak gradnje

17.09.2024.  |  Industrija, Građevina

15.09.2024.  |  Industrija

Rio Tinto: Naši zaposleni izloženi pretnjama i zastrašivanju

15.09.2024.  |  Industrija

13.09.2024.  |  Industrija, Građevina

Bivši suvlasnik kompanije za preradu litijuma: Ne bih ulagao u projekat u Srbiji

13.09.2024.  |  Industrija, Građevina

Naš izbor

Anderhuber: Projekat Jadar će smanjiti zavisnost Evrope od litijuma Industrija

Vučević: Rio Tinto još nije zatražio rešenje o obimu i sadržaju studije uticaja na životnu sredinu Industrija, Građevina

SSSS: Rudari opet u senci polemike da li u Srbiji dozvoliti kopanje litijuma Industrija

Vučić: Povećanje penzija i plata, zaduživanje će biti jeftinije, iskopavanja litijuma neće biti dok ne dobijemo garancije Industrija, Finansije

Na protestnom skupu u Beogradu ponovo zatražena zabrana iskopavanja litijuma Industrija

Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta: Pitanje iskopavanja litijuma u Srbiji previše ispolitizovano Industrija, Građevina

Zašto pada cena litijuma na svetskom tržištu? Industrija, Finansije

Srbija i EU potpisale Memorandum o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama - "Od projekta Jadar 6 mlrd EUR SDI" Industrija

Top priče

16.09.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura

Koji projekti očekuju Beograd? - Gradnja "novog srpskog mosta", projektovanje zoo vrta, spomenik Draži Mihailoviću...

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je uoči sednice Grada Beograda novinarima obrazložio zbog čega se donosi rebalans gradskog budžeta i najavio nove projekte čije finansiranje treba obezbediti. Gradonačelnik je najavio postavljanje komunalno-bezbednosnih stanica, odnosno uvođenje kamera u 220 osnovnih škola i 400 vrtića. Sve te kamere pratiće se iz jednog nadzornog centra, čije otvaranje je Šapić najavio za mesec dana. Kako

16.09.2024.  |  Građevina

Burj Azizi je nova zvezda Dubaija - Neboder visine 725 metara (VIDEO)

16.09.2024.  |  Građevina

15.09.2024.  |  Agro, Finansije

Ko pustoši srpske šume i da li je trenutna kaznena politika dovoljna da ih zaštiti?

15.09.2024.  |  Agro, Finansije

16.09.2024.  |  Energija, Građevina

Korak ka završetku vetroparka Kostolac - Naručene geodetske usluge

16.09.2024.  |  Energija, Građevina

14.09.2024.  |  Energija, Industrija

Francuski EDF i Egis Industries pobednici tendera za izradu studije o uvođenju nuklearne energije u Srbiji

14.09.2024.  |  Energija, Industrija

16.09.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Uz nezavršenu garažu kod Geneksa moguća gradnja kula - U planu zona "mešovitih gradskih centara" na 135.280 m2

16.09.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

14.09.2024.  |  Energija, Industrija

Stejt department: SAD i Srbija potpisuju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike

14.09.2024.  |  Energija, Industrija

eKapija+

Vidi sve

17.09.2024.  |  Vesti

MPC Properties imenovao Luciena Smitsa za novog finansijskog direktora

17.09.2024.  |  Vesti

13.09.2024.  |  Vesti

Svetski "PR Oskar" okuplja profesionalce iz industrije komunikacija u Beogradu

13.09.2024.  |  Vesti

12.09.2024.  |  Agro, Industrija, Saobraćaj

Lider u proizvodnji čokolade posetio Milšped - Skladište u Srbiji među najboljima na svetu

12.09.2024.  |  Agro, Industrija, Saobraćaj

11.09.2024.  |  Industrija, Finansije

Zlatna groznica 21. veka - Za dve decenije cena žutog metala skočila 800%, a od početka ove godine konstantno raste

11.09.2024.  |  Industrija, Finansije

10.09.2024.  |  Agro, Industrija

Miele organizovao još jedan kulinarski izazov za predstavnike medija

10.09.2024.  |  Agro, Industrija

09.09.2024.  |  Industrija

Prvi dmFem u Srbiji: kako je izgledala konferencija za koju se tražila karta više

09.09.2024.  |  Industrija

09.09.2024.  |  Turizam, sport, kultura

CEO kompanije Meridianbet predstavljao region na Citi 2024 Global TMT u Njujorku - Samit investitora koji definiše budućnost biznisa u narednih pet godina

09.09.2024.  |  Turizam, sport, kultura

09.09.2024.  |  Vesti

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Zadužbina Miodraga Kostića potpisali sporazum o saradnji

09.09.2024.  |  Vesti

Izdvajamo još...

Urbanističke priče
Novi plan za kompleks BIP-a iznad Mostarske petlje: Nove kule i pasarela do GAK-a
Uz nezavršenu garažu kod Geneksa moguća gradnja kula - U planu zona "mešovitih gradskih centara" na 135.280 m2
Uz opštinski put Futog-Planta-Kisač planiraju se radne zone
Nova stambena zona na Dedinju - U planu gradnja više od 6.000 m² uz "Kuću cveća"
Nekretnine - vesti
Cene stanova u novogradnji značajno porasle u Novom Pazaru i Tutinu
Novi Pazar će dobiti zgradu koja izlazi na dve ulice - Tri lamele i 88 stanova
Traži se kupac za zemljište kraj jezera Čepel u Zrenjaninu - Oglašena prodaja imovine GIK Banat
U planu rekonstrukcija sportskog centra u Ćićevcu - Traže se projektanti
Finansiranje
Otvoren poziv za projekte prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije - EU kofinansira sa 5,4 mil EUR
Subvencija Grada Niša za zamenu kotlova biće i ove godine
Produžen javni poziv za razvoj preduzetništva žena na selu 2024.
U Pirotu predstavljeni programi finansijske podrške za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i zadruge
StartUp
PKS na Dan srpskog jedinstva počela promociju najboljih srpskih startapa
U izgledu povezivanje srpskog i kanadskog startap ekosistema
Nove prilike za internacionalizaciju srpskih startapa - NTP Beograd i Samuel Institut iz Kanade potpisali Memorandum o razumevanju
U PKS predstavljeno 50 domaćih startapa, a 24 ide na 'Web Summit 2024' u Lisabon

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.