Da li će kineski Temu uspeti da osvoji Srbiju istom brzinom kao svet – Šta se krije iza karmina od 125 RSD i privremene tetovaže od 4 RSD
Kupuj kao milijarder – ukoliko koristite Internet, mala je šansa da vas je zaobišao oglas sa ovim sloganom. Iza primamljive ponude stoji Temu, kineska aplikacija za prodaju najrazličitijih proizvoda, od odeće do stvari za kuću, pa i onih za koje niste znali da su vam potrebne, po izuzetno niskoj ceni.
Temu je nedavno stigao i u Srbiju, koju osvaja oprobanim receptom - jeftinim proizvodima i agresivnom marketinškom kampanjom. Zahvaljujući ovom nepobedivom koktelu, uspeo je da se nametne korisnicima širom sveta i zada glavobolju Amazonu i drugim gigantima onlajn trgovine. Usput je i meta kritika koje mu upućuju sa raznih strana, od poslovne zajednice, preko ekoloških aktivista i državnih regulatora.
Nije na tržištu ni dve pune godine - pokrenut je u septembru 2022. godine – a rezultati su već impresivni. Prema Business od Apps, aplikacija je bila najviše skidana u SAD, VB, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji u 2023. godini. U junu ove godine, aplikacija je skinuta više od 50 miliona puta širom sveta, čime je postala popularnija od Amazona, pokazuju podaci Statiste.
Kako radi Temu – Nema posrednika, roba stiže direktno od proizvođača
Kina je poznata po tome da su troškovi proizvodnje neuporedivo niži nego u Evropi, ali do kupaca na Zapadu roba uglavnom stiže preko posrednika koji se ugrađuju za svoju uslugu. Temu je sada izbacio posrednika, nudeći robu direktno od proizvođača i nezavisnih prodavaca. To takođe znači da ne mora da troši na skladište.
I tako, ovaj Amazon na steroidima, kako ga zovu, nudi ultra jeftine proizvode iz svih oblasti, od gedžeta do odeće. Tu su privremene tetovaže za 4 RSD, seckalica za kupus za 79 RSD, držač za sudopere od nerđajućeg čelika za 95 RSD, vodootporna protivklizna podloga za police za 86 RSD. Žene mogu pronaći majice za 316 RSD, olovku za obrve za 80 RSD, mat karmin za 125 RSD. Nisu zapostavljeni ni muškarci koji patike mogu pazariti za 1612 RSD, kožnu jaknu za 2796 RSD (informacija da je reč o veštačkoj koži nije toliko uočljiva).
Obradovaće se i mališani, pet mini automobila za decu staje 174 RSD, a 20 šarenih balona 210 RSD. Ljubitelji kuvanja naći će uređaj za pranje voća i povrća za 1521 RSD, dozator smese za kolače 886 RSD, a kuhinjsku vagu za 624 RSD.
Procenjena mesečna bruto vrednost robe prodate na ovoj platformi, prema podacima Statiste je 635 mil USD. Isti proizvodi su značajno jeftiniji od konkurenata. Istina, duže se čeka u odnosu na brzu Amazonovu dostavu, ali podaci pokazuju da su kupci spremni da čekaju. Pomaže i besplatna isporuka, kao i mogućnost vraćanja robe tokom 90 dana.
Prvo su pale SAD - 150 miliona Amerikanaca i 45 miliona Evropljana
Vlasnik Temu-a je PDD Holdings, koji poseduje i Pinduoduo - onlajn platformu sa fokusom na prodaju tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda. PDD ima tržišnu kapitalizaciju od oko 208 mlrd USD, pa je prestigao Alibabu sa tržišnom kapitalizacijom od 196 mlrd USD, prema podacima finansijske analitičke kompanije London Stock Exchange Group.
U osvajanju tržišta, Temu je krenuo od najvećeg zalogaja – SAD. Da on nije bio preveliki – pokazuju podaci Rojtersa da je platforma zauzela 17% američkog tržišta. Amerikanci pogođeni inflacijom okrenuli se su trgovcu koja nudi jeftine proizvode - svakog meseca koristi ga 150 milion Amerikanaca, prema podacima SimilarWeb.
Nakon SAD, usledila je invazija na Evropu - prema podacima koje je Temu dostavio Evropskoj komisiji, u EU ima prosečno 45 miliona korisnika mesečno. Danas, Temu isporučuje robu u 50 zemalja širom sveta, odnedavno i u Srbiju.
Kako im se isplati da prodaju tako jeftinu robu?
Istraga magazina Wired iz maja 2023. godine otkrila je da Temu gubi u proseku 30 USD po porudžbini i da može da izgubi do 927 mil USD godišnje. Takođe, prema tvrdnjama istraživača, Temu vrši veliki pritisak na kineske proizvođače da smanje troškove ili čak da besplatno isporučuju proizvode.
Ipak, drugi tvrde da ovaj poslovni model funkcioniše jer privlači veliki broj kupaca niskim cenama. To znači da, iako su njegove profitne margine niže od onih kod domaćih trgovaca, broj prodatih artikala je dovoljno visok da kompanija i dalje ostvaruje profit.
Agresivni marketing se isplati
Ono što se sigurno isplati je agresivni marketing, na kom Temu ne štedi. Prema podacima AdExchanger, Temu je potrošio 3 mlrd USD na digitalni marketing u SAD prošle godine, čime je postao jedan od najvećih oglašivača u zemlji. Koliko troši u Srbiji, ne znamo, ali teško ćete izbeći njihov oglas, dok pretražujete bilo šta na Internetu.
Ukoliko se baš nećkate, osvajaće vas mogućnošću da se igrate, zavrtite virtualni točak i osvojite 96% popusta. A kada vas konačno privuku da odete na sajt, ili skinete aplikaciju, tamo vas čekaju "vremenski ograničene ponude", "najniže cene ikada", natpisi "skoro rasprodato", "upravo kupljeno", "manje povrata od sličnih proizvoda".
Svaki vaš klik je informacija više za njih. Podatke o pretragama, trendovima među potrošačima, najtraženijim proizvodima analiziraju kako bi ostvarili osnovni cilj – bolju prodaju.
Kritike – od prisilnog rada do malvera
Upravo je prikupljanje i rukovanje osetljivim podacima jedna od oblasti zbog kojih se Temu našao na meti kritike u SAD i Evropi. Regulatori u Južnoj Koreji su istraživali optužbe za lažno oglašavanje i nefer prakse.
Grizzly Research, koji sastavlja izveštaje o velikim javnim kompanijama, optužio je Temu da skriva veliki broj malvera i špijunskog softvera unutar svoje mobilne aplikacije. Naveli su da bi ovo "potencijalno moglo omogućiti lošim akterima potpuni pristup gotovo svim podacima na mobilnim uređajima korisnika".
Temu je više puta naglasio da je upotreba aplikacije i sajta potpuno bezbedna i insistirao da ne prodaje podatke korisnika.
Kako je EU nedavno saopštila, Temu će morati da se uskladi sa najstrožim pravilima prema DSA (Digital Services Act) u roku od četiri meseca od obaveštenja (tj. do kraja septembra 2024), uključujući obavezu da pravilno proceni i ublaži sve sistemske rizike koji proizlaze iz njihovih usluga, uključujući oglašavanje i prodaju falsifikovanih proizvoda, nesigurnih ili nezakonitih proizvoda, kao i predmeta koji krše prava intelektualne svojine.
Istraga američke vlade otkrila je "izuzetno visok rizik" da su proizvodi prodati na Temu-u mogli biti napravljeni uz korišćenje prisilnog rada.
Temu, s druge strane, tvrdi da "strogo zabranjuje" upotrebu prisilnog, kaznenog ili dečijeg rada od strane svih svojih trgovaca.
Kritike stižu i od ekoloških aktivista koji mu zameraju da podstiče konzumerizam i bespotrebno stvaranje otpada, kao i da porudžbine stižu u preteranom i nereciklabilnom pakovanju.
Budućnost – Da li će privući lokalne prodavce
Dok neki veruju da je Temu primer kompanije koja će kratko da traje, drugi tvrde da će, ukoliko bude pametno poslovao, opstati na surovom tržištu.
Da platforma ima razloga za zabrinutost, pokazuje istraživanje Goldman Sachsa koje sugeriše da je stopa zadržavanja korisnika ispod 30% – dok je kod Amazon Prime-a, u poređenju, preko 90%. Dakle, da bi privukao korisnike na duže staze, moraće da ponudi još nešto, osim jeftine robe.
Kompanija to već i radi – ove godine počela je da traži skladišta u SAD što će joj obezbediti bržu isporuku na koju su Amerikanci navikli.
Još jedna oblast na kojoj će morati da radi je ponuda. Prema istraživanju Marketplace Pulse, Temu okuplja 5.000 prodavaca i gotovo svi su iz Kine. U martu ove godine počeli su da pozivaju zapadne proizvođače da se pridruže platformi. Ovi prodavci će morati da uspostave logistiku iz svojih domaćih skladišta, što znači da će kupci brže dobijati svoju robu. Ostaje da se vidi da li će Temu uspeti, jer slični pokušaju AliExpressa i Wisha nisu uspeli da privuku domaće prodavce.
- Mislimo da će profitabilnost Temu-a brže rasti nego što je ranije procenjeno zbog uvođenja modela polu-konsignacije, prema kojem će troškove logistike snositi trgovci. Takođe verujemo da će domaća platforma PDD-a moći da odbrani svoju poziciju s obzirom na snažan utisak potrošača o odnosu cene i vrednosti - zaključuje Morningstar u svojoj analizi.
M. D.
Naš izbor
Turci će u Srbiji graditi najveću solarnu elektranu u JI Evropi - Fortis Energy kupio projekat snage 180 MW sa baterijskim skladištem u Sremskoj Mitrovici Energija, Industrija
Top priče
10.10.2024. | Energija
Glavni ugovor sa Vladom Srbije za gradnju solarnih elektrana kapaciteta 1 gigavat u Srbiji biće potpisan kasnije ovog meseca, najavila je kompanija Hyundai Engineering. Sajt Business Korea koji je preneo ovu vest, podseća da je Hyundai Engineering, u konzorcijumu sa svojom američkom filijalomHyundai Engineering America i solarnom kompanijom UGT Renewables, prošlog novembra izabran kao preferirani ponuđač za projekat koji obuhvata
11.10.2024. | IT, Telekomunikacije, Turizam, sport, kultura
Srbija razmatrala gašenje aplikacije Booking
11.10.2024. | IT, Telekomunikacije, Turizam, sport, kultura
10.10.2024. | Saobraćaj, Finansije, IT, Telekomunikacije
Udruženje prevoznika tereta: Novi sistem za Šengen će podići cene, a ostaćemo i bez vozača
10.10.2024. | Saobraćaj, Finansije, IT, Telekomunikacije
12.10.2024. | Građevina
Otvoren rekonstruisani trg u Inđiji i puštena u rad nova fontana
12.10.2024. | Građevina
eKapija+
02.10.2024. | Industrija, IT, Telekomunikacije
Pobednici takmičenja "ABB Robo Challenge 2023" na studijskom putovanju u Italiji
02.10.2024. | Industrija, IT, Telekomunikacije
Poslovne šanse
12.10.2024. | Agro, Građevina
Završena prva faza obnove Kraljeve vinarije u Topoli
11.10.2024. | IT, Telekomunikacije
Putevi Srbije nabavljaju kompjutere i štampače
11.10.2024.. | IT, Telekomunikacije
11.10.2024. | Građevina, Zdravstvo
U planu rekonstrukcija i dogradnja Doma zdravlja u Sjenici - Predviđen novi blok sa operacionim salama, pretvaranje starih sala u sobe, ugradnja solarnih kolektora...
11.10.2024. | Građevina, Zdravstvo
10.10.2024. | Vesti
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd kupuje štampače
10.10.2024. | Vesti
10.10.2024. | Agro
Objavljen poziv za zakup lokala na beogradskim pijacama
10.10.2024. | Agro
10.10.2024. | Građevina
Kompanija BIG CEE gradiće novi ritejl park u Boru na oko 10.000 m2
10.10.2024. | Građevina