NavMenu

Rodos, ostrvo sunca, vitezova i kontrasta - Srednjovekovna bajka sa tužnim krajem (FOTO)

Izvor: eKapija Utorak, 09.07.2024. 09:35
Komentari
Podeli

Čarobni Lindos (Foto: Milutin Labudović)Čarobni Lindos
Bilo jednom jedno prelepo ostrvo, rajsko, govorili su nadahnuto oni koji su ga posetili, ostrvo na kom je živeo čak i Kolos, u čijim ulicama se čuje bat vitezova, gde svaki kamen govori o onima koji su ga želeli. A onda je došao turizam - ovako bi ukratko mogla da krasi priča o Rodosu, četvrtom najvećem ostrvu u Grčkoj.

Ima u toj priči i pohlepe, i slavne istorije, i dobrih i loših momaka. Komercijalizacija u najgorem smislu, ali i uspavana mesta u kojima vreme kao da je stalo u 80-im i gde vas dočekuju kao prijatelja, a ne kao pokretnu kreditnu karticu; plaže nakrcane ležaljkama, ali i one kilometrima dugačke gde možete ostaviti svoj peškir i naći mir čak i u sezoni; veliki rizortovi, ali i pristupačan apartmanski smeštaj; mesto koje biraju mladi željni noćnog provoda kog se ujutru neće sećati, ali i turisti koji znaju koliko je istorije utkano u svaki kamen; kafa od 2 EUR, ali i pivo od 25 EUR - sve je to Rodos, grčko ostrvo koje svake godine privlači milione turista.

Vitez i dalje čeka u Starom gradu (Foto: Milutin Labudović)Vitez i dalje čeka u Starom gradu

Prošle godine pogodili su ga razorni požari o kojima svedoči samo izgorelo drveće. Sve ostalo se vratilo u normalu, pa magarci i dalje prevoze turiste po visokim vrućinama do Akropolja u Lindosu, ugostitelji dozivaju da se poseti baš njihov kafić, ne prezajući ni od prevara (o tome, i pivu od 25 EUR, više u narednom tekstu), plaže su neretko potpuno prekrivene ležaljkama zbog čega postaje jasnije zašto je "pokret peškira" koji zahteva da se obala vrati građanima, započeo baš ovde pre godinu dana.

Ostrvo mitova i vitezova, prelepih zalazaka sunca, ostrvo gde se mešaju uticaji grčke, turske, italijanske kulture, najčešće posećuju Britanci, Nemci i Skandinavci.

Peškir nema gde da padne na krcatoj Ladiko plaži (Foto: Marija Dedić)Peškir nema gde da padne na krcatoj Ladiko plaži

Među dva miliona turista koji ga posete svake godine sve je više i Srba, jer Rodos je često u ponudi naših agencija. Do ostrva možete i u individualnom aranžmanu direktnim letom Er Srbije za nepuna dva sata. Povratnu kartu možete naći i za 100 EUR, ali morate biti fleksibilni i brzo reagovati kada se pojavi povoljna ponuda.

Turisti najčešće odsedaju u gradu, mlađi biraju Faliraki zbog noćnog provoda, a ljubitelji rizortova Kaliteu i Kolumbiju.


Rodos grad - Magija u ulicama vitezova

Rodos nije preveliki zalogaj kao Krit, ni premali da ga obiđete začas. Tokom jednog odmora imaćete taman toliko vremena da vidite većinu najpoznatijih atrakcija, ostavljajući druge za naredne posete.

Ukoliko dolazite u sopstvenoj režiji, sa aerodroma do glavnog grada na krajnjem severu ostrva možete taksijem ili gradskim autobusom za 2,5 EUR (karta se kupuje u kiosku iznad parkinga za autobuse).

(Foto: Milutin Labudović)
Nemojte da vas zavara prvi utisak nedovršenih i zapuštenih objekata, smeća na putu (koje će, nažalost, biti vaš pratilac tokom celog odmora, gde god da odete, pa i nebu pod oblake, u manastir na brdu).

Kada nakon polučasovne vožnje stignete u grad u kojem živi 55.000 stanovnika, polovina od ukupnog broja žitelja ostrva, i kročite kroz neku od 11 kapija u stari grad, zaboravićete sve što vam je do tada smetalo - jer zakoračićete u prošlost vitezova Malteškog reda koji su ovde boravili od 1309. do turske okupacije 1522. godine. Istina, strme uličice sada su nakrcane radnjama i restoranima, turista koji zadivljeno gledaju jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih gradova, posetilaca sa kruzera koji svakodnevno uplovljavaju u luku, ali magija je ostala.

Arheološki muzej (Foto: Milutin Labudović)Arheološki muzej

Obilazeći zidine dugačke 4 km, lako ćete se prepustiti vremenskoj mašini. Mir se može pronaći i u Arheološkom muzeju koji čuva eksponate pronađene u Kamirosu i Jalisosu, kao i statuu rodoske Venere. Čak i ako vas sami eksponati koji svedoče o 7.000 godina dugoj istoriji ne zanimaju, očaraće vas zgrada koja je korišćena kao bolnica vitezova.

__________________________

Cene - Kafa i pivo jeftiniji nego na Halkidikiju

Cene ležaljki kreću se od 10 EUR na plažama Stegna i Haraki, 15 EUR na Afandou, Elli, Akti Kanari, 20-25 EUR je par ležaljki sa suncobranom na plaži Tsambika, 30 EUR na popularnoj Ladiko i Entoni Kvin, 30-50 EUR u Zalivu Sveti Pavle.

U marketima se paket od 6 voda od 1,5 l može pazariti za 2 EUR, grožđe je 2-3 EUR, breskve 4 EUR, nektarine 2 EUR.

Rent a car sa punim osiguranjem staje 40 EUR po danu, benzin 2 EUR po litru, taxi od grada do aerodroma 25-30 EUR.

Ako ste navikli na mahom nezainteresovane grčke ugostitelje, ovde će vas iznenaditi pozivi kao u Turskoj da svratite u kafiće i restorane.

Rodos važi za skuplje ostrvo, ali cene su uobičajene za grčka letovališta, a neke čak i značajno niže, poput kafe i piva. Vegetarijanci takođe ne moraju da brinu, jer je gotovo svuda u ponudi giros sa halumi sirom umesto mesa.

Cene u restoranima:

Kafa frape ("hladni nes") 2-2,5 EUR

Točeno pivo 400 ml 3 EUR

Musaka 10-12 EUR

Suvlaki i giros porcija 10-14 EUR

Giros za poneti 3,5-4 EUR

Grčka salata 8 EUR

_______________________


Još je impozantnija Palata Velikog majstora vitezova sa Rodosa, do koje se stiže Ulicom vitezova. Korišćena je kao administrativno sedište Reda vitezova Svetog Jovana, kasnije kao zatvor, a u 20. veku letnja rezidencija kralja Viktora Emanuela III, a kasnije i Benita Musolinija. Zdanje uništeno u 19. veku eksplozivima sakrivenim u podrumu crkve, obnovili su Italijani u 20. veku, a od 158 soba samo je 24 otvoreno za posetioce.

I to je dovoljno da se divite gotičkoj građevini u kojoj možete videti mozaike iz Kosa koje su doneli Italijani kako bi ukrasili podove.

Palata Velikog majstora vitezova sa Rodosa (Foto: Milutin Labudović)Palata Velikog majstora vitezova sa Rodosa

Obe građevine možete posetiti ako kupite kombinovanu kartu za 10 EUR.

Dok ste u Starom gradu, prošetajte se i do džamije Sulejmana Veličanstvenog, prve koju su Osmanlije napravile po osvajanju Rodosa.

Kada upijete lepotu starog grada koji je na listi svetske kulturne baštine, uputite se ka luci Mandraki, i prizovite maštu u pomoć, jer ovde je nekada stajala gigantska statua Kolos sa Rodosa, jedno od sedam svetskih čuda.

Izgrađena u 3. veku pne kao omaž bogu sunca, Heliosu, ogromna statua od bronze visoka 33 metra opstala je nepunih 60 godina do snažnog zemljotresa 226. godine pne. Mada stare slike predstavljaju kolosa na samom ulazu u luku, istoričari tvrde da je bio smešten na značajno višoj lokaciji. Novija istraživanja pokazuju da nije stajao onako kako je prikazivan, sa raširenim nogama, već pre kao njujorški Kip slobode, sa skupljenim nogama i podignutom rukom.

Ovde je, po verovanju, nekada stajao Kolos (Foto: Milutin Labudović)Ovde je, po verovanju, nekada stajao Kolos

Bez obzira na nauku, na ulazu u luku, na mestu gde se verovalo da je stajao, sada su jelen i košuta. Tu je i svetionik Svetog Nikole i tri stare vetrenjače, kao prepoznatljiv simbol ostrva.

Kada se umorite od gungule, uputite se do manje posećenog Akropolja, na uzvišenju Monte Smit, koji čuva arheološka nalazišta iz 4. veka pne, ostatke stadiona koji je mogao da primi 30.000 posetilaca, antičkog pozorišta, Apolonovog hrama. Trenutno je ulaz besplatan, pa iskoristite priliku dok ne počne naplata.

Rekonstrukcija Akropolja u glavnom gradu u toku (Foto: Milutin Labudović)Rekonstrukcija Akropolja u glavnom gradu u toku

Lindos - Magarci prevoze mršave i umorne do prelepog Akropolja

Nezaobilazno mesto na ostrvu je Lindos, gradić skoro sat udaljen od Rodosa. Ako stižete autom, moraćete da ga ostavite na parkingu i to prilično skupom - 7 EUR, a ko ne može da pešači do centra, ima šatl bus za 50 centi. Ne propustite da popijete kafu u jednom od mnogobrojnih kafića i restorana na krovovima kuća, da uživate u pogledu na uske uličice i bele kućice kao u Santoriniju.

Akropolj na Lindosu (Foto: Milutin Labudović)Akropolj na Lindosu

Ipak, većina ovde dolazi zbog Akropolja do kog ćete morati uzbrdo nekih 15-ak minuta. Nažalost, ili na sreću, tu su i magarci koji će vas za 9 EUR prevesti do Akropolja (7 EUR za decu), ali uz napomenu da je 80 kg maksimum težine koju nose. Da ima nešto humanosti i u ovoj nehumanoj praksi, pokazuje informacija na tabli da zbog visokih temperatura, "prevoz" ne radi od 13h do 17h.

Do Akropolja vode i magarci za 9 EUR (Foto: Marija Dedić)Do Akropolja vode i magarci za 9 EUR

Akropolj na Lindosu je jedna od najskupljih atrakcija na Rodosu, karta staje 12 EUR, ali uživaćete u fantastičnom pogledu, hramu boginje Atene Lindije i istoriji koja datira iz 10. veka pne. U sezoni, kada su gužve velike, preporučuje se kupovina ulaznica preko oficijelnog sajta, karte dobijate na mejl i odmah idete na ulaz, preskačući red.


Plaže - Zakon se ne poštuje, ležaljke od 10 do 50 EUR

Nakon posete Akropolju predah možete pronaći na jednoj od najlepših plaža Rodosa, Lindosu, peščanoj, u uvali, bez talasa, sa tirkiznim morem. Ovo je jedna od retkih plaža na kojima nema vetra, ali i ona potvrđuje ono što i mnoge druge na Rodosu - da se grčki zakon po kom pola plaže mora biti slobodno, ne poštuje.

Još je gore na obližnjem zalivu Sveti Pavle, koji je ime dobio po svecu koji je navodno ovde stigao u 1. veku propovedajući hrišćanstvo. Šta bi rekao Sveti Pavle kada bi video da ležaljke u 1. redu sada koštaju 50 EUR, ne znamo, ali razočarani turisti se na Trip Advisoru kunu da više nikada neće posetiti ovaj "prelepi dragulj uništen pohlepom".

Ležaljke opkolile Lindos plažu (Foto: Milutin Labudović)Ležaljke opkolile Lindos plažu

Slično je i uvali koja je ime dobila po slavnom glumcu Entoniju Kvinu. Ovde je Entoni snimao film "Topovi sa Navarona", i toliko se zaljubio u pejzaž da je odlučio da kupi zemlju kako bi tu, navodno, napravio međunarodni centar za umetnike i filmadžije. Poklonjena mu je i plaža u znak zahvalnosti što je popularisao Rodos.

Izgradio je put kroz planine učinivši plažu pristupačnom, obezbedio vodu, ali danas se ovde umesto glumačke elite brčka plebs, jer mu je grčka vlada oduzela plac 1984. godine zbog promena zakona o imovini po kojem se zemlja ne može prodati strancima. Glumac se zarekao da na ostrvo više kročiti neće, a pravnu bitku nastavila je njegova udovica, ali bezuspešno, jer zemljište sada pripada državi.

Zaliv koji je očarao Entonija Kvina (Foto: Marija Dedić)Zaliv koji je očarao Entonija Kvina

Da priča ima i drugu stranu, ponovo pohlepnu, svedoče lokalci koji kažu da je odmah po dobijanju imanja, glumac stavio ogradu i proglasio to privatnom plažom uprkos prvobitnim obećanjima da će učiniti nešto za dobrobit lokalne zajednice. Šta god bila istina, jasno je zašto je Oskarovac bio oduševljen. Maleni zaliv danas privlači ljubitelje ronjenja, tirkiznog mora i gužve - jer ovde je poduhvat naći slobodno mesto, čak i u junu.

Krcata je i ljudima i ležaljkama i obližnja Ladiko plaža na kojoj par ležaljki košta 30 EUR.

Rt Prasonisi na jugu gde se spajaju dva mora (Foto: Milutin Labudović)Rt Prasonisi na jugu gde se spajaju dva mora

Ko je smešten u Rodosu, predah može naći na Eli plaži, jednoj od najlepših gradskih na Mediteranu, ali i ona je pretrpana i turistima i ležaljkama. Mladi vole ogromnu Faliraki plažu, u istoimenom mestu gde je smešten najveći broj turista, pored grada Rodosa.

Dužinom se može pohvaliti i peščana Tsambika plaža, doduše pesak nije tako prijatan kad krene da duva vetar koji je stalni pratilac na ostrvu, i to ne samo na zapadnoj strani koja važi za vetrovitu.

Naš favorit je Agati plaža sa zlatnim peskom, nedaleko od Haraki sela, jedna od retkih gde nema ni talasa, ni vetra, ni ležaljki. Ko želi da se osami, može i na šljunkovite Traganou i kilometrima dugačku Afandu.

Nedovršeni objekti na prelepoj Agati plaži (Foto: Marija Dedić)Nedovršeni objekti na prelepoj Agati plaži

Manje turista je na zapadnoj strani ostrva, gde vas čeka prelepa tirkizna boja mora, ali i veliki talasi, pa ovde uglavnom obitavaju surferi. Ne treba propustiti ni rt Prasonisi, na krajnjem jugu, gde se spajaju talasi Egejskog mora u kojima se nadmeću kajt surferi i mirnije Sredozemno more, u kom svoje veštine probaju jedriličari.


Do manastira Tsambika 300 stepenika

Spas od sunca koje nemilosrdno prži potražite u besplatnoj Dolini sedam izvora ili za 6 EUR u Dolini leptirova koja se nalazi u unutrašnjosti, 25 km od glavnog grada. U jedinstvenom prirodnom rezervatu hiljade leptira privučeni mirisom drveća, prekrivaju stabla od juna do septembra.

Oprobajte svoju formu usponom do neke od mnogobrojnih tvrđava gde će vam jedini saputnici biti koze. Nemojte da vas zaplaši 300 stepenika koji vode do manastira Tsambika - uspon je relativno lak čak i za one koji nisu u kondiciji, a sa vrha se pruža neverovatan pogled.

U seocetu Koskinou možete videti prikaz Kolosa (Foto: Milutin Labudović)U seocetu Koskinou možete videti prikaz Kolosa

Prošetajte seocetom živopisnih fasada Koskinou, a uživajte na Kalitea izvorima koje su Grcima u amanet ostavili Italijani koji su u velikoj meri i "krivi" za popularizaciju Rodosa.

Krstareći sa jednog na drugi kraj ostrva, viđaćete mnogo započetih objekata na prodaju, koji svedoče o lošoj proceni investitora i želji za bogaćenjem od istog tog turizma koji danas pokazuje i drugu, mračniju stranu.

Dok sabirate utiske o dva lica ostrva, i onom blistavom, i onom manje sjajnom, i gledate avione koji neprestano sleću i poleću sa Dijagoras aerodroma, pustite da vas mašta odvede u Rodos iz vremena Entonija Kvina i 60-ih godina kada su uvedeni čarteri kojima su prvi Šveđani počeli da stižu avionima na propeler posle 7-8 sati leta. Shvatićete zašto je ovo za njih bilo rajsko ostrvo, čiji dragulji su i dalje rasuti - ponekad zapušteni, ponekad skriveni, ali jednako veličanstveni.

Marija Dedić



Fotogalerija
Rodos
Lokacija:
Google Maps
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.07.2024.  |  Agro

Ukrajinski privrednik planira da u Srbiji otvori pogon za preradu žitarica i uljarica - Najavljen projekat vredan 150 mil EUR

U Srbiji bi uskoro mogao da bude otvoren pogon za preradu žitarica i uljarica, a u taj projekat bi bilo uloženo oko 150 mil EUR. O ovoj potencijalnoj investiciji bilo je reči na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandra Martinovića i ukrajinskog privrednika Sergeja Dedečkova (Sergiy Dyadechko). U razgovoru je istaknuta namera ukrajinskog privrednika da u Srbiji izgradi veliki pogon za preradu poljoprivrednih

eKapija+

Vidi sve
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.