NavMenu

Kako da algoritam ne postane loš gazda?

Izvor: Biznis.rs Petak, 07.06.2024. 12:03
Komentari
Podeli
(Foto: jamesteohart/shutterstock.com)
Nema sumnje da će nove tehnologije promeniti svet, pa je digitalnu transformaciju na radnom mestu potrebno prihvatiti i oblikovati na način od koga će jednako imati koristi i poslodavci i radnici.

Ovako je Manuela Geleng iz Generalnog direktorata EU za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, koja je nedavno posetila Beograd, kratko opisala intervencije koje su bile u fokusu Evropske komisije i ovog Direktorata u aktuelnom mandatu.

Jedan od najvažnijih uspeha Direktorata svakako je bilo usvajanje Direktive o platformskom radu koja sadrži dva temeljna stuba – jedan koji se tiče liste kontrolnih kriterijuma kako bi se utvrdilo da li je neka digitalna platforma "poslodavac" i drugi, koji se tiče algoritamskog menažmenta. Kako vreme prolazi, upravo pitanje algoritamskog menadžmenta postaje sve značajnije jer se njegova upotreba ne odnosi samo na platforme već i na radnike u drugim sektorima.

O ovoj temi su, pored Geleng, na regionalnoj konferenciji Centra za istraživanje javnih politika pod nazivom "Promišljanje budućnosti rada: platformski rad u doba veštačke inteligencije", govorile i dve vodeće evropske istraživačice u ovoj oblasti Agnješka Pjasna iz Evropskog sindikalnog instituta i Fibi Mur (Phoebe Moore), profesorka Univerziteta u Eseksu.

Pjasna, pre svega skreće, pažnju na izazove koje algoritamski menadžment unosi u upravljanje radnim vremenom i organizovanje radnog procesa.

- Pristup usitnjavanja zadataka da bi se smanjio prazan hod i ubrzao radni proces dobro je poznat još od vremena prve industrijske revolucije, ali je uvođenje algoritamskog menadžmenta otvorilo mogućnost da se sa znatno većom efikasnošću radnicima dodeljuju zadaci, a da se istovremeno eliminiše prostor za pauze ili odmore. Na ovaj način se vreme aktivnog rada tokom radnog vremena produžava nauštrb slobodnog, a plaćeni rad se svodi na minimum -objasnila je Pjasna.

Na ovaj način radnici u svim sektorima dolaze u sličan položaj u kakvom su već platformski radnici kojima se rad plaća samo po isporuci određenog zadatka, a vreme koje je potrebno da bi se za obavljanje takvog zadatka pripremilo "smešta" u slobodno vreme radnika.

Istraživanja Pjasne, ali i slična istraživanja koja je sprovela Fondacija Friedrich-Ebert-Stiftung, pokazuju da ovakav način rada zaposlene dovodi u poziciju da su stalno dostupni, da njihov ritam rada postaje nepredvidiv i intenzivan, što je u ovom trenutku u evropskom kontekstu posebno primetno u građevinarstvu, proizvodnji i zdravstvu. Istovremeno, sa ubrzanjem ritma rada raste i stres i nivo povreda na radu, iako je bilo zamišljeno da algoritamski menadžment zapravo smanji broj ozleđivanja radnika.


Veštačka inteligencija se koristi za merenje i praćenje aktivnosti radnika putem poluautomatskog upravljanja, ali fizičko, socijalno i mentalno blagostanje često nije eksplicitno povezano sa stresom na poslu koji, zapravo, može biti izazvan upotrebom veštačke inteligencije. Radnici mogu živeti u konstantnom strahu od otpuštanja sa posla, dok oni koji su u radnom procesu mogu biti pod pritiskom da intenziviraju rad preko svojih mogućnosti. Ovo pitanje, kao ni pitanje korišćenja svih podataka koji se prikupljaju u procesu rada, kao i vlasništvo nad njima, nisu razrešeni.

Iz tog razloga, Pjasna i Mur upozoravaju da digitalne tehnologije pružaju ogromne mogućnosti za nadgledanje radnika, ispitivanje i kontrolu kvaliteta rada, uz prikupljanje ogromnog broja podataka, što negativno utiče na autonomiju radne snage i otvara pitanje sposobnosti radnika da kontrolišu koji se podaci o njima prikupljaju i sa kojom svrhom.

- Potrebno je da u narednom periodu posvetimo mnogo više pažnje tome koji podaci radnika se koriste i kako se realizuje ljudski nadzor nad ovim procesima. To i dalje nije jasno - upozorila je Mur na konferenciji Centra.

Ona je još 2020. zajedno sa kolegama predložila osnivanje "Opservatorije Međunarodne organizacije rada za politike u oblasti rada u digitalnoj ekonomiji", a sada je intenzivno angažovana na zagovaranju uvođenja nove regulative kojom bi bila bliže određena upotreba veštačke inteligencije u domenu rada.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

16.07.2024.  |  Industrija

Vlada Srbije donela uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostorng plana područja za realizaciju posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit "Jadar". Kako se navodi u dokumentu objavljenom na sajtu Vlade, danom stupanja na snagu ove uredbe ponovo počinje da se primenjuje Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita

eKapija+

Vidi sve
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.