Izvor: Blic | Četvrtak, 01.09.2011.| 22:38

Vlada na gradnji lokalnih puteva zakida 60 mil EUR Sporazum sa MMF-om razotkrio veći nedostatak u budžetu

Brojni projekti lokalnih samouprava zbog zakidanja 5,9 milijardi dinara iz budžeta biće odloženi. Kako "Blic" nezvanično saznaje, ovo će se odnositi na lokalne puteve, infrastrukturu, kao i na izgradnju sportskih terena.

Na jučerašnjem predstavljanju novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, iz predostrožnosti je rečeno da će manjak u državnoj kasi iznositi 153 milijarde dinara, umesto 140 milijardi, kao i da će planirani rast BDP iznositi dva umesto 3%. Biće usporeno i kreditiranje subvencija, a najavljeno je i smanjivanje potrošnje.

Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, rekao je da će 5,9 milijardi dinara svakako biti uloženo u kapitalne investicije, ali će pojedini projekti biti odloženi.

- Izdaci za nabavku roba i usluga biće smanjeni za oko tri milijarde dinara, a za oko 2,7 milijardi će se rezati otplata kamata na dospele obaveze države, a milijardu dinara će biti ušteđeno za nabavku finansijske imovine države - rekao je Nikezić i dodao da je minus u budžetu posledica predviđenog rasta plata i penzija u vrednosti od 13,4 milijarde dinara.

Rokovi za izgradnju će se prolongirati, ali medijski atraktivni projekti zbog toga neće trpeti, kaže za "Blic" ekonomista Aleksandar Stevanović.

- Gradnja u Beogradu i autoput kroz Vojvodinu neće kasniti sigurno, ali drugi gradovi na kojima se ne skupljaju politički poeni mogu da računaju na odugovlačenje - ocenjuje Stevanović.

Da bi saznali koji kapitalni projekti će biti odloženi, novinari "Blica" su pozvali Ministarstvo infrastrukture, međutim, odgovor nisu dobili.

Šef misije MMF, Albert Jeger, naglasio je da su prihodi budžeta za ovu godinu smanjeni i zato što je opala naplata poreza na dodatu vrednost, a istovremeno je došlo do rasta deficita platnog bilansa.

- MMF je prethodnu procenu privrednog rasta u 2011. umanjio sa 3% na 2%, a u 2012. sa 4% na 3%. Manja procena rasta, te odobravanje većeg minusa u kasi posledice su usporavanja privrednog rasta i deflatornih kretanja u Srbiji - ocenjuje ekonomista Vladimir Gligorov.

- Pošto su pre svega javni prihodi manji, a nije reč o povećanju rashoda, rizično bi bilo svako prilagođavanje svesti na smanjenje javne potrošnje. To bi gurnulo privredu u recesiju, koja i ovako nije daleko od toga - smatra Gligorov.

Jeger je naglasio da je zbog političkih razloga veoma teško da se u Srbiji pokrenu ozbiljne reforme na tržištu rada u preostalom delu mandata Vlade.

- Tržište rada u Srbiji ne funkcioniše dobro i odgovorno je za gubitak bezmalo 20% radnih mesta u protekle tri godine u privatnom sektoru - upozorio je on.

- Takođe, smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji dogovoreno je u okviru prethodnog aranžmana i ostvareno samo delimično - podsetio je Jeger.

Srbiji će rasti rejting

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je da će novi aranžman s MMF-om popraviti pozicije Srbije na međunarodnom tržištu.

- Cena finansiranja javnog duga bi zbog ovog aranžmana mogla da bude niža. Zbog toga bi u budućnost mogla da opada rizik premija Srbije koje banke ugrađuju u kamate za kredite - kaže on uz napomenu da će se Srbija posle novog dogovora s MMF na međunarodnom tržištu pojavljivati sa dodatno verifikovanom fiskalnom kredibilnošću.

Manje prihoda od PDV-a

Kao jedan od razloga zbog kojeg su smanjeni prihodi u budžetu Srbije u ovoj godini Jeger je naveo slabu naplatu poreza na dodatu vrednost (PDV), čime je istovremeno došlo i do rasta deficita platnog bilansa.

Član fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da je pad prihoda očekivan sa aktuelnim privrednim aktivnostima u Srbiji, koje u ovom periodu potpuno stagniraju. On kaže za "Blic" da u budžetskoj kasi ima manje novca od očekivanog ne samo zbog pada priliva novca od naplate PDV nego što su, kako kaže, i prihodi ostalih poreza jednako loši.

Šta je dogovoreno

•Srbiji je na raspolaganju 1 mlrd EUR za podršku deviznim rezervama
•Rast plata i penzija od 13,4 milijarde dinara
•Zatvaranje fiskalnog jaza prebacivanjem odgovornosti za potrošnju sa centralnog na lokalni nivo smanjenjem kapitalnih rashoda, neto kreditiranje subvencija i potrošnje na robu i usluge
•Prognoza rasta BDP sa 3% smanjena na 2% u 2011.
•Deficit sa 4% povećan na 4,5% BDP.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet uz lista "Blic" od 01.09.2011.)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.