NavMenu

Opada udeo Srba koji traže posao u inostranstvu - Rad na daljinu za inostrane poslodavce ostaje veoma privlačan

Izvor: eKapija Sreda, 24.04.2024. 16:51
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Unsplash/Marek Levak)Ilustracija
Uprkos globalnim izazovima kao što su geopolitičke tenzije, široko rasprostranjeni ekonomski problemi i novonastali trendovi virtuelne mobilnosti iz prethodnih godina, selidba u inostranstvo radi posla i dalje je san mnogih radnika širom sveta, pri čemu 23% profesionalaca aktivno traži poslove u drugim zemljama, a 63% izražava opštu spremnost da to učini. Što se tiče Srba, samo 11% njih aktivno traži posao u inostranstvu, pokazuje novi izveštaj koji su objavili Boston Consulting Group (BCG), The Network i The Stepstone Group. Izveštaj se zasniva na odgovorima više od 150.000 radnika iz 188 zemalja.

Prema anketi, koja je ponovljena 2023. godine nakon 2018. i 2020, najpopularnije destinacije globalno za tražioce posla su Australija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka, dok su najpopularniji gradovi Amsterdam, Dubai, Abu Dabi i Njujork, uz London. Srbija je rangirana kao 106. poželjna destinacija za rad u inostranstvu, što je napredak u odnosu na 108. mesto iz 2018. i pad u odnosu na 95. mesto iz 2020. godine.

Dok je 20% Srba aktivno tražilo posao u inostranstvu 2018. godine, taj broj je smanjen na 15% 2020. i dalje opao na 11% u 2023. godini. Za razliku od međunarodnih trendova, broj Srba koji bi prihvatili posao na daljinu za stranog poslodavca ostao je na 70% što je više od globalnog proseka od 66%, ali je nešto smanjen sa 73% iz 2020. godine. Globalno, ovaj broj je porastao sa 57% u 2020. godini.

Anketa je pokazala da su finansijski i ekonomski razlozi navedeni kao glavni pokretači za Srbe da razmotre rad u inostranstvu. 83% Srba (64% globalno) navelo je ovo kao glavni razlog. Drugi faktor u korist selidbe bio je bolji kvalitet života, zbog čega bi 70% Srba (55% globalno) otišlo u inostranstvo da radi. Znatno veći procenat Srba (53%) u odnosu na međunarodni prosek (35%) naveo je bolje socijalne usluge i zdravstvene sisteme kao razloge za odlazak u inostranstvo na rad.

- Generalno, možemo reći da kada ljudi traže posao u inostranstvu, svoju odluku donose ne na osnovu imidža zemlje, već na osnovu dostupnih radnih prilika, preporuka poznanika i znanja jezika - rekla je Melanie Seier Larsen, generalna direktorka i partner u BCG-u. - Mladi ljudi i ljudi iz zemalja sa brzim rastom populacije su najmobilniji. I zemlje engleskog govornog područja sa snažnim ekonomijama predvode listu najpoželjnijih destinacija - dodala je.

U Srbiji, ljudi koji rade u oblastima povezanim sa klimom i održivošću su najvoljniji (29%) da rade u inostranstvu, nakon njih slijede oni u IT sektoru, kao što su naučnici za podatke i za AI, sa 22%. Sledeći su oni koji rade u socijalnoj zaštiti i socijalnim uslugama, sa 19%. Srbi bi najradije radili u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, ali među top 10 destinacija su takođe Sjedinjene Američke Države, Italija, Španija, Slovenija, Švedska, Norveška i Kanada. Više od globalnog trenda, 36% Srba bi radilo u inostranstvu na duži period, što znači na neodređeno vreme, u poređenju sa samo 29% na globalnom nivou.

Istraživači su takođe bili zainteresovani da saznaju zašto su oni koji su odlučili ostati u svojim matičnim zemljama doneli takvu odluku. I srpski (47%) i globalni ispitanici (54%) naveli su kao glavni razlog to što ne bi mogli povesti svoje članove porodice ili partnere sa sobom. Takođe, i globalni ispitanici i Srbi (33% oboje) naveli su jake veze sa svojom matičnom zemljom kao razlog za neodlazak. Pored toga, Srbi (26%) su takođe znatno naveli izazove u dobijanju radne dozvole i viznog procesa za boravak u odnosu na globalni prosek (16%).

Zemlje iz kojih bi ljudi želeli doći u Srbiju na rad su uglavnom Slovenija, Bosna i Hercegovina i Austrija. Najčešće navedeni razlozi za preseljenje u Srbiju bili su gostoljubiva kultura i porodično orijentisano okruženje.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

16.05.2024.  |  Finansije

Kako bi trgovinski sukob EU i Kine uticao na Srbiju i šta bismo mogli da izgubimo?

U narednih mesec dana očekuje se da Evropska komisija objavi nalaze istrage o kineskim subvencijama za električna vozila (EV) koju je pokrenula u septembru prošle godine, a rezultat bi mogle da budu i kompenzacione carine na električna vozila iz Kine. U eventualnom trgovinskom ratu EU i Kine, Srbija bi mogla da izvuče deblji kraj, kaže za eKapiju koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. Naime, predsednica Evropske komisije

Izdvajamo još...

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.