NavMenu

Kako prepoznati i prevazići greške koje uništavaju startape

Izvor: Startit Petak, 05.04.2024. 09:52
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Mila Supinskaya Glashchenko/shutterstock.com)Ilustracija
Pokretanje startapa je težak i složen proces koji zahteva mnogo truda, znanja i veština. Na tom putu se mogu javiti mnoge greške koje mogu da ugroze uspeh startapa ili dovedu do njegovog propadanja. Pol Grejem, tvorac programskog jezika Lisp i osnivač startap akceleratora Y Combinator je u svom eseju naveo 18 grešaka koje startapi prave.

Kako je Grejem istakao — u suštini samo jedna ključna greška uništava startape: ne praviti ono što korisnici žele. Bez obzira na visinu investicija, kvalitet tima ili poslovni model, ako nema dovoljno zainteresovanih korisnika ili kupaca za proizvod koji startap nudi, startap nema šanse da opstane i uspe. Zato je važno da startapi slušaju svoje korisnike i da im pruže ono što im je potrebno i što će im rešiti probleme i olakšati život. To znači da se ne treba fokusirati samo na to kako da se zaradi novac, već na to kako da se zadovolji njihovo iskustvo sa proizvodom.

Međutim, veliki broj osnivača ne može da prihvati činjenicu da je sasvim u redu ne misliti o profitu i poslovnom modelu na samom početku, i žrtvovanje korisnika zarad profita je jedna od čestih grešaka koja se javlja kod startapa. Iako je cilj svakog biznisa da bude profitabilan, to ne treba da bude na uštrb zadovoljstva korisnika. Uspešne kompanije su one koje stavljaju korisnike na prvo mesto i fokusiraju se na rešavanje njihovih problema i potreba, a ne na maksimizovanje zarade. Poslovni model treba da bude prilagođen korisnicima, a ne obrnuto.

Slično tome, osnivači, posebno oni koji su i programeri u startapu, često imaju tendenciju da nekom drugom prepuste smišljanje poslovne strategije i stvaranje profita. Kako Grejem navodi: - Ako želite da pokrenete startap, morate se suočiti sa činjenicom da ne možete samo da hakujete. Najmanje jedan haker će morati da provede deo vremena radeći na biznis strani.

Još jedna važna stvar koja se tiče korisnika je da se treba znati ko su oni i šta žele. Ne treba praviti proizvod za nepostojeće ili neodređene korisnike, što je još jedna greška koja se često sreće kod startapa. Mnogi osnivači misle da će njihov proizvod biti interesantan za sve ili za neku veliku grupu ljudi, ali zapravo nemaju jasnu sliku o tome ko su ti ljudi i šta ih motiviše. To može dovesti do toga da se pravi proizvod koji niko neće koristiti ili kupiti. Zato je bitno istražiti tržište, razgovarati sa potencijalnim korisnicima, testirati ideje i praviti izmene u skladu sa rezultatima.

Pored toga što treba slušati korisnike, startapi treba da slušaju i sebe. To znači da treba biti posvećen i truditi se oko svog projekta, ali često se startapi pokreću uz nedovoljno uloženog truda i polovično interesovanje, što takođe može da napravi razliku između uspeha i propasti. Pokretanje startapa nije hobi ili zabava, već ozbiljan i zahtevan posao koji zahteva punu angažovanost i posvećenost. Mnogi startapi propadnu jer osnivači nisu spremni da se odreknu svojih sigurnih poslova ili drugih obaveza i da se potpuno posvete svom projektu.

Prema Grejemu, treba razmisliti i o situaciji kada postoji samo jedan osnivač, jer je mali broj uspešnih startapa osnovala jedna osoba. Imati više od jednog osnivača, ukazuje da postoji neki vid samopouzdanja u ideju, da su i drugi spremni da se priključe, i povećavaju se šanse za uspeh, jer je teško podneti sve izazove i teškoće sam. Idealno je imati tim koji se sastoji od ljudi sa različitim veštinama i znanjima, koji mogu da se dopunjuju i podržavaju.

Takođe, svađe između osnivača su iznenađujuće česte i mogu uticati na propadanje startapa u zavisnosti od okolnosti. Ako jedan od osnivača napusti startap, to ne dovodi nužno do gašenja. Mnogim uspešnim startapima se upravo to i dogodilo — startap je napustio osnivač koji nije bio dovoljno posvećen. Međutim, problem nastaje ukoliko ode osnivač sa ključnim veštinama bez kojih startap ne može da funkcioniše.

Još jedna greška koja se tiče samih osnivača je zapošljavanje loših programera. Programiranje je ključna veština za razvoj proizvoda i za rešavanje tehničkih problema. Nemali broj startapa propada baš zbog toga, naročito ako startap pokreću osnivači bez programerske pozadine. Jako je teško prepoznati dobrog programera, jer svi imaju znanje nekog od programskih jezika, uz sertifikate, iskustvo u više kompanija, i slično.

Startapi, posebno kod osnivača koji nemaju programersku pozadinu, mogu da naprave loš izbor platforme, jer ne umeju da procene koja platforma, operativni sistem ili frejmvork treba odabrati. Pitanje je zapravo kako izabrati pravo rešenje za proizvod koji se pravi. Pošto se radi o problemu koji se najčešće tiče programiranja, Grejemov savet je — zaposliti dobre programere, ili jednostavno posetiti odeljenje za računarske nauke i videti koju platformu oni koriste za svoje projekte. Loš kod ili platforma mogu da uspore razvoj proizvoda, da stvore tehničke probleme ili da ograniče mogućnosti skaliranja. Zato je važno zaposliti dobre programere koji mogu da odaberu pravu platformu za proizvod i da ga kontinuirano unapređuju.

Loša lokacija i niša takođe mogu dovesti do propadanja startapa. Nije svejedno gde se pokreće startap, jer neka mesta imaju bolje uslove za razvoj inovativnih ideja i privlačenje talenata i investitora. Takođe, nije svejedno ni za koga se pravi proizvod, jer neke niše su previše uske ili nezanimljive za većinu korisnika. Osnivači često biraju usku nišu u nadi da će izbeći konkurenciju, što može da sugeriše da ideja nije dovoljno dobra i kompetitivna i da neće biti prevelikog interesovanja. Konkurencija je dobra stvar jer ukazuje na to da je kreirano nešto što ljudi žele, i osnivači treba da biraju lokaciju i nišu koje imaju dovoljno potencijala za rast i konkurentnost.

Dve dodatne greške koje se javljaju jesu i tvrdoglavost da se razvije nešto uprkos brojnim preprekama i stvaranje ideja na osnovu onoga što su drugi identifikovali kao probleme tržišta. Osnivači se često drže svoje ideje bez obzira na neuspehe i prepreke. Međutim, u startapu ideja ili pretpostavka moraju biti fleksibilni, i skoro sigurno će proći kroz nekoliko iteracija kako bi se došlo do finalnog proizvoda. Većina uspešnih startapa na kraju radi nešto sasvim drugačije od početnog plana. To je i suština – pronaći ono što ljudi žele na osnovu njihovih inputa i praviti izmene u svojoj početnoj ideji. Kreirati ideju na osnovu drugih kompanija i njihovog nerešenog problema zapravo nije dobro. Umesto da se kopira druga kompanija i rešava problem koji su oni rešavali, treba ispitati na šta se ljudi najviše žale i slušati svoje potencijalne korisnike.


Još jedna stvar koja može da utiče na uspeh startapa je vreme lansiranja proizvoda, to jest kasno ili prerano lansiranje. U pitanju je delikatan balans koji treba pronaći, jer ni jedna ni druga opcija nisu dobre. Ako se lansira previše rano, proizvod može biti nedovršen ili nekvalitetan i odbiti korisnike. Ako se lansira previše kasno, proizvod može da kaska za konkurencijom. Zato je važno lansirati proizvod kada je dovoljno dobar da zadovolji osnovne potrebe korisnika, ali i dovoljno fleksibilan da se prilagodi njihovim povratnim informacijama i sugestijama.

Prema Grejemu, iako je sporo lansiranje dovelo do propasti mnogo većeg broja startapa nego kasno lansiranje, opasnost kod kasnog lansiranja leži u potencijalnom narušavanju reputacije. Ukoliko se dugo čeka na lansiranje postoji šansa da korisnici neće biti toliko tolerantni jer smatraju da je proizvod gotov i ukoliko ne zadovoljava njihove potrebe neće se nikada vratiti čak i ako se kasnije nešto promeni. Rani korisnici su tolerantniji i znaju da je u pitanju proizvod koji nije kompletan i znaju da postoji prostor za poboljšanje.

Još jedna stvar koja može da utiče na uspeh startapa je finansijska situacija startapa, tačnije prikupljanje premalo ili previše investicija, trošenje prevelike količine novca, kao i loše ophođenje prema investitorima. Sve ovo su faktori koji mogu da utiču na finansijsku stabilnost i održivost startapa. Prikupljanje premalo novca može da ograniči razvoj proizvoda i rast startapa. Prikupljanje previše novca može da stvori prevelika očekivanja i pritisak od strane investitora. Trošenje previše novca može da dovede do brzog trošenja kapitala i nemogućnosti daljeg finansiranja. Loše ophođenje prema investitorima može da naruši odnos poverenja i saradnje i da ugrozi buduću podršku.

Potencijalnih grešaka ima mnogo i često je teško ispratiti sve i izbeći svaku od njih. Bitno je shvatiti da pokretanje startapa nije nešto što je moguće uraditi za mesec ili dva dana i skalirati isti u multimilionsku kompaniju. Startapi zahtevaju vreme, posvećenost, rad i kvalitetne ljude spremne da se upuste u koštac sa svim navedenim problemima. Ako se pokreće startap neke žrtve su nužne, a kako Grejem kaže:

- Pokretanje startapa je kao i pokretanje bilo čega drugog. Najveća greška koju je moguće napraviti je ne potruditi se dovoljno. Ako uopšte postoji neka tajna uspeha, ona se sadrži u tome da ovo ne treba poricati.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

16.05.2024.  |  Finansije

Kako bi trgovinski sukob EU i Kine uticao na Srbiju i šta bismo mogli da izgubimo?

U narednih mesec dana očekuje se da Evropska komisija objavi nalaze istrage o kineskim subvencijama za električna vozila (EV) koju je pokrenula u septembru prošle godine, a rezultat bi mogle da budu i kompenzacione carine na električna vozila iz Kine. U eventualnom trgovinskom ratu EU i Kine, Srbija bi mogla da izvuče deblji kraj, kaže za eKapiju koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. Naime, predsednica Evropske komisije

Izdvajamo još...

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.