(Ekonomist) Strah od inostrane konkurencije na medijskom nebu Srbije

Hoće li srpski mediji, pošto se u narednih nekoliko meseci raščisti gužva u etru, početi da posluju po strogim tržišnim principima i hoće li tako postati jedan od potpornih stubova novog građanskog društva? Ili će se predstojećoj dodeli frekvencija radovati oni koji su toliko moćni da mogu naterati medije da igraju/izveštavaju u stilu “koliko para (od reklama), toliko muzike”?

“Angažovanost” srpskih medija u političkoj propagandi vladajuće strukture devedesetih godina bila je nesumnjiva. Takođe, nije mnogo analitičara spremnih da čvrsto zastupaju tezu kako su posle petooktobarskih promena srpske tv kuće svoju poslovnu politiku usmerile isključivo prema logici slobodnog tržišta.

U izvesnom smislu, takvo ponašanje je i razumljivo. Takozvani srpski medijski kolač procenjuje se (elektronski mediji) na oko 70 miliona evra i eksperti koji se bave tim poslom tvrde da uz tolike godišnje prihode samo prve tri tv stanice po gledanosti mogu da računaju da će poslovati profitabilno. Čak i prosto “preživljavanje” u sadašnjoj konkurenciji čini medije preosetljivim na uticaje koje bi po zapadnim merilima malo ko ocenio kao “tržišne”. Uostalom, nije tajna da su mnogi od učesnika na srpskom političkom, ali i ekonomskom tržištu vrlo lako obezbeđivali prohodnost svojih interesa u medijima, ali ih i žestoko kažnjavali kad su im svojom uređivačkom politikom “stali na žulj”.

Izbor

Kako stvari sada stoje, nacionalnih frekvencija nema dovoljno da bi ubuduće u državi i na tržištu bilo mesta i za profesionalne i za (politički) “angažovane” medije. Budu li ekonomski snažne i u svetu prepoznatljive tv kuće dobile pravo da emituju program na teritoriji cele države - to bi mogao biti signal da se vlast povlači iz sfere uticaja na medije. Ako se odluči na takav korak, sadašnja vlast “zadužiće” generacije budućih političara i ministarskih kabineta, kojima će na taj način uskratiti mogućnost uticaja na medije i zloupotrebe njihove uređivačke politike.

Ukoliko etrom kroz podelu frekvencija zagospodare manje poznate medijske kuće, to će značiti da vlast u Srbiji nije imala dovoljno hrabrosti da u praksi dokaže svoje retoričko liberalno opredeljenje i da među srpskim političarima zapravo nema lidera sa filingom za javni interes.

U ovoj fazi trke za frekvencijama ima i jedne i druge vrste najava. Najupečatljivije poprište na kome se lome koplja jeste RTS - kao trenutno državna televizija, odnosno budući javni servis. Vrlo brzo i gotovo transparentno javne i tajne namere vlasti prema javnom servisu čitaće se kroz predloge za članove Upravnog odbora. Taj Odbor imaće suštinsku vlast u javnom servisu i ako Vlada namerava da i dalje kontroliše tako značajnu političku polugu, onda će se opredeliti za nekog od kandidata iz sadašnjeg menadžmenta RTS-a. Ukoliko ključni ljudi RTS-a u dogovoru sa pojedincima iz izvršne vlasti promene tip medijske kuće (a zadrže značajne funkcije), onda bi to mogao biti signal da Vlada u budućnosti sve manje računa na javni servis kao polugu upravljanja javnim mnjenjem.

Konkursom na kome će se deliti/prodavati dozvole za emitovanje programa predviđeno je da u Srbiji postoji pet nacionalnih TV mreža. Vladimir Cvetković, član Saveta republičke radiodifuzne agencije, izjavio je da se na konkurs do sada prijavilo desetak medija i da su polovina prijavljenih strani mediji, među kojima i RTL i News Corp.

Iako zaposleni u RTV BK Telekom u poslednje vreme zbog poznatih (političkih) događaja ne dele optimizam vlasnika i menadžmenta, ta kompanija saopštila je da je uplatila depozit od 15 miliona dinara, predviđen pravilima konkursa Republičke radiodifuzne agencije za emitovanje programa na nacionalnom nivou. Ova medijska kuća navela je da “i na taj način pokazuje da ne posustaje pod pritiscima kojima je izložena puna tri meseca i da će, bez obzira na uslove rada, uključujući 52-dnevno prisustvo policije i inspekcija, učiniti sve da još više poboljša svoj program”.

Posebnu pikanteriju sa mnogo nepoznanica (da li je to čisti biznis poriv ili se iza ideje kriju i politički motivi) izazvala je grupa privatnih domaćih kompanija i poslovnih ljudi, koja je najavila zajedničko učešće na takmičenju za nacionalnu tv dozvolu. “Lakmus papir” te grupe je poznati ekonomista, suvlasnik konsultantske firme Eki investmens i bivši potpredsednik Savezne vlade Danko Đunić, a čine je Ekonomski institut, ITM grupa, Deksin film, Tuck Vision, Media Plus i Tehno Progres iz Beograda, Hemofarm iz Vršca, Metalac iz Gornjeg Milanovca i Danko Đunić lično. Oni su, naime, odlučili da formiraju TV Avala kao društvo sa ograničenom odgovornošću, koje bi se uskoro moglo pojaviti kao “novo tv lice” u svim domovima građana Srbije.

Programska šema TV Avala (kako je nedavno saopšteno javnosti) obuhvata poslovni, zabavni i sportski program. Informativni program predviđen je u skraćenom obliku, saopšteno je iz Ekonomskog instituta, čiji je suvlasnik i predsednik UO Đunić, donedavni predsednik Američke privredne komore u Srbiji i Crnoj Gori. Najavljeno je “da će program TV Avala biti nezavisan i politički neobojen, a cilj mu je doprinos kvalitetu i profesionalizaciji TV delatnosti u Srbiji uvođenjem najnovije svetske tehnologije, programskih rešenja i konkurencijom”. Predviđeno je da predsednik Upravnog odbora TV Avala bude Danko Đunić, koji je još i predsednik poslovnog kluba Privrednik, Sportskog društva Partizan i Veslačkog saveza SCG.

Domaći i strani

Lobiranja na “nadležnim mestima” i međusobna saplitanja konkurenata pred finalnu podelu frekvencija postali su uobičajeni deo i ovdašnjeg folklora. U krugovima bliskim takmacima može se čuti da pojedine domaće tv stanice snažno lobiraju da nacionalni kanal ne dobiju strani medijski magnati, jer bi to navodno bio “sumrak srpskog informativnog prostora”. Nesporna je činjenica da bi dolazak poznatih i dokazanih svetskih tv kuća napravio kopernikanski obrt u informisanju srpske javnosti i postavljanju standarda objektivnog informisanja, ali i vaspitavanju domaćih političara, koji bi se od kontrolora medija pretvorili u medijski kontrolisane službenike državne administracije. To bi ujedno značilo i gubitak trenutne (političke) moći pojedinih domaćih medijskih mogula, među koje ne spada već razvlašćeni Bogoljub Karić.

U stavu (i strahu) od “sumraka...” mogla bi da se krije još jedna poslovna “kvaka” na koju računaju neki elektronski mediji. Nije tajna da postoje ideje o mogućem preprodavanju dozvola, ukoliko pojedine tv kuće ne budu sposobne da se svojim uređivačkim konceptom izbore za visoku gledanost, što će kod oglašivača biti jedini parametar da baš u tom mediju kupe vreme za svoju reklamu. Takve tv stanice će ili staviti katanac na bravu ili će u “drugom krugu” svoju nacionalnu dozvolu za emitovanje programa prodati nekoj od konkurentskih medijskih kuća, koje u prvom krugu, na konkursu nisu dobile nacionalnu frekvenciju.

Ta računica, međutim, nosi i određeni rizik, jer pitanje je da li će te tv kuće pristati da se “post festum” uključe u srpski medijski prostor. Nije tajna da najveće inostrane tv stanice, kao što su RTL i News Corp, isključivo žele da u Srbiji započnu takozvane grinfild investicije, jer im je takav način dolaska na novo tržište jeftiniji.

Koliko je podela frekvencija značajan biznis, a ne samo posao koji ima političku konotaciju, pokazuje i interesovanje Saveta stranih investitora, koji su (time što kupuju vreme za svoje reklame) zapravo glavni “sponzori” tv i radio stanica. U nedavano objavljenoj “Beloj knjizi”, Savet stranih investitora zatražio je da se, između ostalog, RTS transformiše u javni servis do 30. aprila 2006. godine, kako je i predviđeno u Zakonu o radiodifuziji. “Pored pitanja pretplate, koje je konačno rešeno, RTS mora da sprovede zakonske postupke i da promeni svoj program prema posebnim pravnim obavezama uobičajenim za javni medijski servis. Što pre treba obaviti privatizaciju elektronskih medija čiji su osnivači lokalne opštinske i gradske vlasti kako bi se smanjio potencijalni politički pritisak na te medije”, kaže se u preporukama Saveta.

poziv na pretplatu na