NavMenu

Ideja za aktivan dan u prirodi - Zelena oaza usred Deliblatske peščare (FOTO)

Izvor: eKapija Petak, 15.03.2024. 11:34
Komentari
Podeli
(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)

Ako još niste isplanirali vikend, a hteli biste da provedete jedan aktivan dan u prirodi sa porodicom, mimo gužve i betona, možda biste mogli da razmotrite naš predlog. Odmah da napomenemo, za ovu aktivnost u prirodi nije potrebno da imate neku veliku kondiciju jer ćete na licu mesta moći da se opredelite - da li ste početnik ili ste malo aktivniji rekreativac. Naime, reč je o Specijalnom rezervatu prirode "Deliblatska peščara", odnosno Školsko-rekreativnom centru "Čardak", u mestu Deliblato.

Iako većina vas na pomisao o danu u prirodi verovatno zamišlja bogato zelenilo, krošnje šuma i zelene proplanke, nemojte da vas zavara, kao i nas pre odlaska, da je ova naša peščara neko beživotno, sivo i dosadno mesto, u kojem verovatno nema šta da se vidi i doživi. Posebno takvom utisku doprinosi to što do Deliblatske peščare retko odlaze i oni koji žive u obližnjim mestima. Kao da će ih tamo progutati neki živi pesak. A zapravo, na nekim tamošnjim stazama toliko je bujna vegetacija da ćete u nekom trenutku imati utisak da ste na nekoj od naših planinskih lepotica. A peska ima, nije da nema, samo je njega još pre 200 godina ukrotila Marija Terezija, po čijem nalogu je počelo pošumljavanje ove evropske Sahare.

(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Uostalom, pogledajte neke od naših fotografija - obilje raznobojnog zelenila na stazama, sa paviljonima u centru "Čardaka, okruženim borovima, terenom za košarku i dečjem igralištem. I upadljivim i osveženim znakovima za pešačke staze - a upravo one su razlog zbog kojeg se u "Čardak" odlazi.


Staze za početnike i za ozbiljnije rekreativce

Tamošnji kompleks staza je toliko lepo osmišljen i obeležen da je, kako piše na tabli u centru, Planinarsko društvo "Jelenak" iz Pančeva, idejni tvorac i izvršilac ovog posla, za taj projekat dobilo prvu nagradu od Evropske asocijacije za pešačenje - "ECO AWARD 2014".
(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)

Tu ima staza od po 12 ili 15 km, ali ako ste početnik u planinarenju/pešačenju, a i ako ste ovde prvi put, predlažemo vam za prvi put onu najkraću - Eko-stazu od 3,5 km. Mi smo zasad prošetali još jednom, dužom od nje - Stazom radosti, ali ovu prvu definitivno predlažemo za prvu posetu peščari. Ako ste početnik u planinarenju, ovde nema šanse da zalutate. Sve staze su odlično obeležene.


Poneti hranu i vodu

Ono o čemu najviše treba da mislite kad krenete put "Čardaka" i peščare jeste prognoza - odnosno da nema vetra i da nisu najavljene padavine. A već ovog vikenda, odnosno za sutra, bar gledajući Accuweather, nisu najavili ni jedno ni drugo, a u nedelju je već moguća kiša. Mi smo peščaru posetili i jednog polukišnog dana i, uz adekvatnu odeću i obuću, nije bilo problema jer ispod vaših nogu ipak se uglavnom nalazi pesak ili trava. U nekim delovima je zaista prijatno šetati po ovoj mekšoj podlozi. A adekvatna obuća je svakako stvar o kojoj treba da mislite za ovakav aktivan dan. I nemojte da mislite da će staza sve vreme biti ravna - čas je uzbrdo, čas nizbrdo.

Takođe, pre polaska u "Čardak" i peščaru treba da se pobrinete da u vaše rančeve spakujete dovoljnu količinu vode i hrane za ovaj jednodnevni izlet. Tamo nema nikakve prodavnice, a što se obroka tiče, u centru "Čardaka" postoji restoran sa nekoliko gotovih jela u ponudi. Obično su u ponudi gulaš od divljači, piletina, pljeskavica i pasulj, a cene su pristojne, kao i hrana. Za nešto bogatiju ponudu hrane i restorana moraćete da odete do nekog od susednih mesta, ili u samom Deliblatu, ili Kovinu. Nemojte da vas Google maps prevari pa da krenete kolima kroz peščaru ka Vršcu na ručak. Taj put nije ni za kakvu preporuku - štaviše, izbegavajte ga u širokom luku, zbog rupa i ogromnih oštećenja. A pogotovo nemojte da vas mapa prevari pa da ovim putem, kroz Deliblatsku peščaru, a zbog blizine, krenete ka drugoj atrakciji u ovom kraju - ka Zagajičkim brdima, kao što je nas mapa jednom prilikom odvela. Taj put kroz peščaru ka brdima toliko je pun dubokih rupa i oštećenja asfalta da njime jedino viša ili terenska vozila mogu da prođu, a i oni sa budnom pažnjom. Jedina preporuka za put ka Zagajičkim brdima je smer Pančevo-Vršac, pa u mestu Uljma skretanje ka Izbištu, a potom ka Šušari, pre koje postoji skretanje za Zagajička brda. Od tog skretanja dalje ka brdima vodi zemljani put između njiva, ali o ovoj atrakciji i putu do tamo neki drugi put.
(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)


Više od 1.000 biljnih vrsta i retke vrste ptica i životinja

Što se tiče Deliblatske peščare, u šetnji ovim pomenutim stazama imaćete čega i da se nagledate. Naravno, u ovo vreme vegetacija još nije u svom najlepšem svetlu, ali za neki drugi put imajte u vidu da se peščarom prostire oko 1.000 biljnih vrsta i jedno je od najznačajnijih staništa ptica u Evropi. Prilikom jedne od naših poseta peščari, naš domaćin, nekada glavni čovek za turizam u Kovinu, istakao je da je Deliblatska peščara po nivou ozona na nivou Zlatibora.

(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Inače, jedino ovde se, u Srbiji, mogu videti banatski božur, stepski božur, pančićev pelen, a ovde je svoje stanište našlo i 20 vrsta orhideja. Ovde se mogu videti i neke retke i ugrožene ptica - banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš, kao i životinjske vrste kakvih nema u okruženju, poput slepog kučeta, tekunice i skočimiša. Mapa koju ćete ugledati kada se parkirate kod "Čardaka", ukazaće vam na to da u šumskim staništima peščare ima i jelena i srna, divljih svinja i vukova.

U zavisnosti od toga kojom stazom da krenete, možda vam neki delovi staze neće biti tako atraktivni, a u nekim ćete naići na tragove poslednjeg velikog požara koji je neke delove peščare i opustošio. Kažu da je praćenje požara u peščari u poslednjih 60 godina pokazalo da se u proseku godišnje desi 6 požara, a u 99% slučajeva požar je izazvao čovek, iz neznanja, nemara ili namerno. Zbog toga se ovaj rezervat svrstava u prvi stepen ugroženosti od šumskih požara. Ali, kada zađete u one delove staza bogatije borovima, prodisaćete u svakom smislu i osetiti vazduh koji domaćini porede sa zlatiborskim. Na nekim od staza postoje i drvene klupe za predah, koje posebno dobro dođu onima koji potcene vojvođansku ravnicu.

(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Ono što nam je svakako ostavilo utisak, pored toga što je šteta što ova prirodna lepota nije i posećenija, jeste da usput nismo naišli gotovo ni na jedan papirić ili otpad. Što je možda i posledica toga što se ovde turizam nije omasovio, a poznato je kakav smo mi narod kada je reč o ostavljanju tragova iza sebe u prirodi...


Kako do Čardaka i šta još videti usput

Do Deliblata od Beograda potrebno je oko sat vremena vožnje - smer Pančevo, Dolovo, Deliblato, a u Deliblatu ima lepo vidljiv znak za skretanje ka "Čardaku". Inače, ulazak u rezervat se naplaćuje od 1. aprila do 31. oktobra - 100 dinara za odrasle i 50 dinara za decu.

Ukoliko na putu do peščare želite da vidite još nešto, u Dolovu možete da svratite do Etno kuće SDAR, kuće od naboja stare gotovo 300 godina. Ovu posetu svojevrsnoj muzej-kući iz 1725. godine svakako morate najaviti domaćinima i proveriti da li uopšte mogu da vas prime. Najbolje je da to učinite dan ranije, a kako su nam sada rekli, ulaznica je 100 dinara. Tamo uz razgledanje autentičnih predmeta iz kuće i slušajući priče koje su se prenosile sa kolena na koleno možete da degustirate i njihovo domaće vino, a i da ga kupite ako vam se dopadne.

Takođe, na putu do "Čardaka" proći ćete i kroz još jedan rezervat - Specijalni rezervat prirode "Kraljevac". Pored obilaska čamcima tamošnjih plutajućih ostrva, ispod kojih vole da se gnezde brojne riblje vrste, a neretke su i vidre, ovde turisti imaju priliku da se oprobaju i u sportskom ribolovu, veslanju i posmatranju ptica.

Danijela Stanimirović-Gavrilov


Fotogalerija
Deliblatska peščara - Školsko-rekreativni centar Čardak
sportsko rekreativni centar Čardak Deliblato Kovin
Google Maps
Komentari
Vaš komentar

Top priče

24.05.2024.  |  Finansije

Prosečna plata na Starom gradu prešla 1.500 EUR, Novi Sad stiže hiljadarku, Vranjsku Banju "krasi" siromaštvo

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za mart 2024. godine iznosila je 96.913 dinara, dok je prosečna bruto zarada u tom periodu bila 133.373 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku. Rast bruto zarada u periodu januar-mart 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15% nominalno, odnosno 8,8% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,9% nominalno, odnosno 8,7% realno. U poređenju sa istim mesecom

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.