"Srpskim gazelama" do 1,5 milion dinara od države - Na konkurs za brzorastuća preduzeća pristigle 84 prijave

Mala i srednja preduzeća (MSP) sa tendencijom brzog rasta ove godine će od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja po prvi put dobiti finansijsku pomoć za razvoj poslovanja. Kompanijama će Minstarstvo, u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj i mrežom centara za razvoj MSP, bespovratno dodeliti sredstva u visini do 1,5 milion dinara. Na taj način će država finansirati 50% troškova realizacije projekata kojima će brzorastuća MSP unaprediti svoje poslovanje i privući investitore.

- Konkurs za dodelu ovih sredstava trajao je od 14. juna do 16. jula, a javnom pozivu odazvalo se 84 preduzeća – kažu za "eKapiju" u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, i naglašavaju da je ovaj javni poziv bio namenjen isključivo brzorastućim MSP iz obalasti proizvodnje i pružanja usluga, te da trgovinska preduzeća nisu mogla da konkurišu.

Nacionalna agencija će konačnu odluku o dodeli sredstava objaviti do 1. novembra, kada će potpisati ugovor sa firmama, nakon čega će biti isplaćeno 30% ugovorenog iznosa. Ostatak će MSP dobiti po podnošenju finalnog izveštaja, najkasnije 15. decembra 2011.

Ministarstvo je propisalo uslove koje preduzeće mora ispuniti da bi se moglo svrstati u grupu brzorastućih MSP – da posluje najmanje tri godine (registrovano najkasnije 31.12.2007.), da je nezavisno (drugi subjekat nema vlasništvo nad više od 50% kapitala u njemu), ima najmanje osam zaposlenih radnika, nema gubitke u poslovanju u poslednje tri godine, i da je u 2010. povećalo prihod od prodaje najmanje 30% u odnosu na 2008. godinu.

Aktivnosti reduzeća koje će biti finansirane ovom merom podrške podeljene su u dve grupe.

Prva grupa obuhvata izradu tehničko-projektne dokumentacije ili studije o tehničkoj izvodljivosti za investicione projekte, zatim povećanje energetske efikasnosti, uspostavljanje sistema za upravljanje otpadom, zaštita životne sredine, kao i uvođenje informacionih sistema za razvoj poslovanja, za šta kompanije mogu da očekuju od 100.000 do 1,5 milion dinara.

Drugu grupu aktivnosti čine konsultantske usluge za realizovanje projekata predstavljanja firme i povezivanja sa potencijalnim investitorima (tzv. investment readiness), kao i obuka zaposlenih za finansijski menadžment. Za ove poslove preduzeća mogu dobiti između 100.000 i 800.000 dinara.

Smanjuju nezaposlenost, povećavaju izvoz

Budući da je ovo pilot projekat, od njegovog uspeha zavisi i visina sredstava za sledeću godinu. Brzorastuća MSP su i do sada mogla da dobiju pomoć od ministarstva i Nacionalne agencije za razvoj, ali ta sredstva nisu bila namenjena isključivo njima.

- Brzorastuća preduzeća, kao takva, od skora su definisana i u razvijenim državama EU, tako da ni tamo do pre nekoliko godina nije postojala specifična podrška samo za ovakve kompanije. Hrvatska, takođe, podržava ovakve kompanije u poslednje 2-3 godine. Mi smo se prilikom kreiranja Mere za podršku vodili primerima zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, i kombinovali aktivnosti koje oni sprovode – kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za "eKapiju".

Oni navode da je, zbog perioda tranzicije i zbog toga što preduzetništvo do 2001. godine nije ni promovisano ni sistemski podržavano, najpre bilo neophodno kreirati širu osnovu za razvoj MSP, odnosno usmeriti pažnju na što veći broj preduzeća koja bi uspela da prežive ključne prve tri godine poslovanja. Tek po ispunjenju ovih uslova, usledila je pomoć onima koji su pokazali tendenciju brzog rasta.

Za podršku kompanijama koja ostvaruju uspeh na tržištu, u Ministarstvu su se odlučili, kažu, zbog toga što one predstavljaju jedan od najvećih potencijala naše privrede.

- Ona doprinose rastu izvoza, osmišljavaju i komercijalizuju inovacije, ubrzavaju restrukturisanje privrede i tranziciju, i ono što je možda i najznačajnije, otvaraju značajan broj novih radnih mesta i time doprinose smanjenju nezaposlenosti. Zato su i aktivnosti koje se sufinansiraju kroz ovu meru specifične i pripremljene tako da odgovaraju rastućim potrebama ovih preduzeća – objašnjavaju naši sagovornici.

Ko su srpske gazele?

Zavod za razvoj Ministarstva je, a prema kriterijumima koji su nešto strožiji od kriterijuma za određivanje brzorastućih peduzeća u okviru ovog javnog poziva, 2007. i 2009. godine izvršio istraživanje brzorastućih kompanija u Srbiji. Prema rezultatima ovih istraživanja u našoj zemlji posluje 532 brzorastuća preduzeća. Zavod je među njima identifikovao 10% najdinamičnijih koje su nazvali "srpske gazele".

Među gazelama je najviše srednjih preduzeća, a u 2009. godini ona su ostvarila za 116,8% veći prihod i zapošljavala su 104,8% više zaposlenih u odnosu na 2003. godinu. U njima radi 3% svih zaposlenih u Srbiji, a ovaj procenat dobija na značaju tek kada se u obzir uzme da je njihovo učešće u ukupnom broju preduzeća u Srbiji tek 0,6%.

- Brzorastuća preduzeća posluju u osam privrednih sektora, ali su koncentrisana mahom u prerađivačkoj industriji (207 kompanija), trgovini (145) i građevinarstvu (79) – navode u Ministarstvu ekonomije za "eKapiju".

U svetu ovakve kompanije uglavnom dolaze iz sektora tehnologije, telekomunikacije i medija, ali i uslužnih delatnosti koja pružaju drugim preduzećima, tzv "bussines to bussines".

Brzi rast – za i protiv

Prednost brzorastućih preduzeća pre svega je u tome što brz rast prihoda i tržišnog učešća obično praćen povećanjem vrednosti kompanije. Njihove najveće mane, sa druge strane, uglavnom su u tome što još nisu postigla potrebne ekonomije obima, te često posluju sa gubitkom. Osim toga, obično su suočene sa ograničavajućim faktorima u finansiranju, pa imaju poteškoća da usklade rast i profitabilnost.

Najveću prepreku u pribavljanju sredstava ovakvim kompanijama predstavlja kratak period poslovanja (nemaju dovoljno kredibiliteta kod investitora), ali i visok nivo zaduženosti, što onemogućava dalje uzimanje kredita.

- Brzorastuće kompanije veoma često imaju problema sa finansiranjem svog poslovanja – imaju malo angažovane imovine a zbog nemogućnosti da se njihov budući razvoj poslovanja predvidi, klasični kreditori – kao što su poslovne banke, često ih izbegavaju – objašnjava za "eKapiju" Darko Stanisavić, direktor sektora za finansijski konsalting revizorske kuće "Deloitte".

- Načešći izvor finansiranja ovakvih preduzeća je u formi kapitala, i to pre svega od strane "venture" i "hedge" fondova – kaže naš sagovornik.

On ističe i da se načini finsiranja brzorastućih preduzeća u Srbiji ne razlikuju od načina finansiranja sličnih kompanija u svetu, ali je dostupnost kapitala mnogo manja, a njegova cena značajno viša usled precepcije rizika poslovanja u Srbiji.

Zbog svega navedenog, vlasnici brzorastućih preduzeća neretko imaju težak zadatak da pronađu izvor finansiranja, jer im je izbor veoma sužen.

Dobra prilika za dobre ideje - značaj projekta Ministarstva

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja kažu da iskustva pokazuju kako, bez obzira na ograničena sredstva, podrška koja se pruža brzorastućim preduzećima je od značajne koristi za njih.

- Ovo je znak da država poklanja pažnju i onima koji ostvaruju dobre rezultate, i bar malo im daje do znanja da nije zaboravila na njih. Naravno, ova sredstva nisu velika i nisu jedina dovoljna za podršku preduzeća u fazi rasta. Neophodno je i drugim aktivnostima, kao što su pojednostavljenje poslovne okoline, smanjenje administrativih barijera, što pokazuju i primeri zemlja Evropske unije, uticati na to da se stvore adekvatni uslovi za poslovanje MSP sa tendencijom rasta – objašnjavaju u Ministarstvu.

- Mislim da je ovo odličan program sa aspekta razvoja preduzetništva u Srbiji, i mogućnosti da kreativni ljudi dođu u priliku da realizuju svoje poslovne ideje. Sa te strane efekti ovih mera su dugoročni i veoma značajni za budućnost srpske privrede. Na kraći rok, sa druge strane, ove mere ne mogu da bitnije utiču na značajniji rast privredne aktivnosti, jer se uglavnom radi o manjim iznosima i manjim preduzećima koja u dogledno vreme ne mogu da postanu nosilac razvoja – smatra Darko Stanisavić.

Najbrži

Tri kompanije iz Srbije našle su se u 2010. godini među 50 najbrže rastućih tehnoloških firmi u Evropi. Na 23. mestu ove liste koju je objavila revizorska kuća "Deloitte" je softverska kompanija "Execom" iz Novog Sada, na 34. je pančevački "MadNet" (bežični Internet i oprema), a na 49. preduzeće za telekomunikacione sisteme "Nova Tel" iz Beograda.

M.S.