NavMenu

Nvidia CEO: Ne učite programiranje

Izvor: Investitor.me Ponedeljak, 26.02.2024. 12:49
Komentari
Podeli
(Foto: Pixabay / StartupStockPhotos)
Kompanija Nvidia nedavno je za kratko imala vrednost od dva biliona dolara. Proizvođač čipova je "glavna akcija" na berzi, a gotovo cela AI industrija oslanja se na njegove proizvode.

Njen osnivač i izvršni direktor, Jensen Huang, sada je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, s neto vrednošću od blizu 70 milijardi američkih dolara, i onaj koji je najpozvaniji da govori o budućnosti koju u velikoj meri trasira njegova kompanija.

Huang je bio jedan od glavnih gostiju na samitu "Svetske vlade" u Dubaiju, koji je završen pre nekoliko dana. Na događaju je opširno govorio o budućnosti sveta u novoj stvarnosti veštačke inteligencije, uključujući uticaj koji će ona imati na naše karijere. Ono što je rekao prenosi portal Investitor.

Čudo veštačke inteligencije

Prema Jensenu, mantra učenja kodiranja ili podučavanja vaše dece kako da programiraju ili čak nastaviti karijeru u informatici, koja je bila tako dominantna u poslednjih 10 do 15 godina, sada je deplasirana.

Možda pomalo paradoksalno, nedavna dostignuća IT industrije dovode je do toga da se automatizacija podrazumeva, čime se dugoročno smanjuje potreba za tehnološkim stručnjacima i broj tehnoloških poslova.

Evo šta je Nvidijin izvršni direktor rekao o tome:

- Tokom poslednjih 10, 15 godina, skoro svako ko sedi na ovakvoj bini rekao bi vam da je od vitalnog značaja da vaša deca uče informatiku. Da svako treba da nauči kako da programira. A u stvari, gotovo je upravo suprotno. Naš posao je da stvorimo računarsku tehnologiju tako da niko ne mora da programira i da je programski jezik ljudski jezik. Svi na svetu su sada programeri. Ovo je čudo veštačke inteligencije.


Budućnost ljudskog rada

Budućnost ljudskog rada, prema njegovim rečima, u specifičnom je domenu ekspertize – granama nauke, proizvodnje, poljoprivrede, građevinarstva, obrazovanja, inženjeringa i tako dalje.

- Razumevanje izazova i zatim korišćenje autonomno inteligentne tehnologije koje nam pomažu u pružanju rešenja, bez potrebe da trošimo mjesece ili godine na ručno razvijanje potrebnog softvera. Za većinu nas je irelevantno kako je određeno rešenje predviđeno. Naučili smo, ili nam je savetovano da naučimo, kako da kodiramo, jer je to bio jedini način na koji su ljudi mogli komunicirati s kompjuterima - naveo je.

- Ako ste hteli da mašina nešto uradi, morali ste da znate kako da razgovarate sa njom u njenom visoko tehničkom programskom jeziku (ili, tipičnije, barem nekoliko njih). Ali brzi uspon AI obećava da će ove veštine učiniti zastarelim za većinu ljudi osim onih koji dizajniraju i održavaju sisteme od kojih ćemo mi ostali zavisiti - dodao je Huang.

- Već je dokazano da je to moguće, s ranim eksperimentima koji su pokazali da bi posao koji bi obično obavljao tim ljudi tokom nekoliko sedmica mogao obaviti AI za samo nekoliko minuta.

Savet "učiti programiranje" uvek bio pogrešan

- Moram reći da mi je opšti savet - učiti programiranje, uvek bio pogrešan. To je zato što svi imamo vrlo ograničenu količinu vremena, i ako ga potrošimo na jednu stvar, automatski ga ne možemo uložiti u nešto drugo. I, realno, koliko nas može biti sjajno u programiranju? Čak i ako zanemarimo čistu raznolikost onoga što to zapravo može značiti - naveo je.

Kao i sa ljudskim jezicima, da biste bili dobri u korišćenju bilo kojeg kompjuterskog jezika, morate ga uvežbati i vremenom stalno nadograđivati ​​svoje veštine.

Decu bi, možda, trebalo poučavati osnovama informatike, slično kao što ih uče ljudsku biologiju, iako većina nas nikada neće biti doktori ili naučnici. Osnovno razumevanje o tome kako kompjuteri pokreću budući rad sa AI-om je svakako vredno.

Dakle, nemojte učiti da kodirate – naučite da budete odlični u nečemu korisnom, šta god to bilo. AI će uvek biti tu da vam pomogne, poruka je Huanga.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete

Kompanija Kentkart, koja je godinama obavljala naplatu karata u gradskom prevozu, nakon raskida ugovora tužila je grad i zahtevala odštetu od 17 mil EUR, izjavio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić. - Kontrolisali su sistem od 250 mil EUR godišnje. Ja tvrdim da preko 1 mil EUR ne mogu da dobiju, a mislim da će čak biti obrnuto, jer mi imamo dokaze da su unazadili sistem - rekao je Šapić za Radio-televiziju

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.