NavMenu

Završen stečaj Agrobanke, akcionari dele preostale 1,64 milijarde dinara

Izvor: Biznis.rs Petak, 23.02.2024. 15:14
Komentari
Podeli
Nekadašnje zdanje Agrobanke u Sremskoj ulici (Foto: Print screen / Google maps)Nekadašnje zdanje Agrobanke u Sremskoj ulici
Narodna banka Srbije uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem 2011. godine, da bi joj oduzela dozvolu za rad 25. maja 2012. godine. Tek početkom februara ove godine zvanično je zaključen stečaj u banci na koju je država potrošila oko 370 mil EUR u pokušaju da sanira štetu koja je nastala kada je utvrđeno da "kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju", kako je tada obrazložila centralna banka.

Epilog stečaja Agrobanke, koji je trajao 12 godina, je "višak" stečajne mase u vrednosti od 1,64 milijarde dinara, koji će podeliti akcionari, među kojima je najveći država Srbija, koja poseduje nešto više od 20% akcija.

Kada je reč o imovini Agrobanke, najpoznatija je njena zgrada u samom centru Beograda, u Sremskoj ulici nadomak Knez Mihailove. Ta zgrada, u kojoj već posluju neki sektori Ministarstva finansija, rešenjem Privrednog suda u Beogradu biće uknjižena na Republiku Srbiju.

Država je u deobi viška stečajne mase dobila ukupno 321,5 milion dinara – odnosno oko 161 milion dinara u novcu, tri akcije brokerske kuće Tržište novca AD Beograd kao i potraživanja i svih spornih prava iz neokončanih izvršnih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 mil EUR.

Ostali akcionari imaju pravu na deobu 80% viška stečajne mase, odnosno oko 1,27 milijardi dinara u novcu.

Centralni registar za hartije od vrednosti (CRHoV) je inače ispisao 4.211 preferencijalnih akcija Agrobanke nominalne vrednosti 10.000 iz registra i čak 788.903 akcije iste nominalne vrednosti usled zaključenog stečajnog postupka.

Tako je okončan jedan od stečajeva banaka, koji čak nije ni među dužima, iako je trajao 12 godina, a čak nije ni jedini u vezi Agrobanke, s obzirom na to da je u stečaju i Nova Agrobanka, nastala u procesu spasavanja originalne banke, takođe 2012. godine.

Narodna banka Srbije JE slučaj Agrobanke pre dve godine nazvala "primerom najvećeg bankrotstva u domaćem bankarskom sistemu nakon bankarske reforme iz 2001. godine", koji je poreskim obveznicima i institucijama Srbije naneo trošak u visini od oko 370 miliona evra, što je tada iznosilo 1,3% BDP-a Srbije.

Agrobanka je, kako se sumnja, jer su još u toku krivični procesi u vezi s ovim slučajem, odobravala kredite bez odgovarajućih garancija i omogućavala da se nove pozajmice finansiraju starim.

- Problemi u radu Agrobanke kulminirali su tokom 2011. godine, a ukupan gubitak iskazan u toj godini iznosio je oko 284 mil EUR ili 29,7 milijardi dinara. Agrobanka je 2011. godinu završila s negativnim kapitalom i pokazateljem adekvatnosti kapitala od –34,44%, što je čak 46,44 procentna poena ispod regulatorno propisanog minimuma - podsetila je centralna banka u reakciji na intervju koji je NIN-u dao bivši guverener Dejan Šoškić.

Ocenili su i da je osnivanje Nove Agrobanke, u koju su prebačeni depoziti građana i privrede kao i "dobri" krediti bilo nepotpuno i polovično rešenje, koje je zahtevalo finansijsku pomoć države od 85 mil EUR u vidu emitovanih obveznica i pet miliona evra obezbeđenih od strane Agencije za osiguranje depozita.

Stečaj Nove Agrobanke, koja je po svojoj prirodi bila "banka za specijalne namene" još je u toku, a Agencija za osiguranje depozita, koja je u slučaju banaka "stečajni upravnik", između ostalog čeka na procenu naplativosti potraživanja Nove Agrobanke od fizičkih lica.

Propast Agrobanke i Nove Agrobanke bila je vrh ledenog brega u krizi koja je potom sa tržišta u narednih nekoliko godina izbrisala i Privrednu banku Beograd, Razvojnu banku Vojvodine i Univerzal banku.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina

Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.