NavMenu

Ima li uzgoj leske budućnost u regionu i kako zaraditi na lešniku?

Izvor: Agroklub Sreda, 21.02.2024. 11:00
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay / wojtekspool)Ilustracija
Globalna proizvodnja lešnika raste iz godine u godinu, a prema Međunarodnom veću za orašaste plodove i sušeno voće njihova godišnja stopa rasta je 3%. Kada je reč o konzumaciji, na petom su mestu liste orašastih polodova, sa 11% potrošnje, iza badema (27%), oraha (22%), indijskih oraščića (20%) i pistaća (14%). U sezoni 2022/23 rod je na globalnom nivou iznosio je preko 585.000 tona, što je najveća brojka u poslednjoj deceniji. Turska je daleko na prvom mestu i pokriva 71% ove proizvodnje, a sledi je Italija sa oko 10%. Uzgoj ove kulture sve više raste u SAD-u i Čileu.

Njegova je vrednost prepoznata i na našem području, ali još je mnogo izazova s kojima se nose proizvođači, a da bi njihov krajnji proizvod mogao biti konkurentan na tržištu.


Nemanja Matić ne da lešnik nakupcima

Iako je oko njega mnogo posla, Nemanja Matić iz Ljubovije ovim se uzgojem bavi iz hobija i čiste ljubavi. Sve što proizvede proda direktnom prodajom, podeli ili preradi u namaz koji je u njegovom kraju na dobrom glasu.

- Dodatna zarada dobro dođe. Nisu to neke pare, ali može se mesečno zaraditi i do 1.000 EUR - otkriva Matić koji svoje lešnike ne da nakupcima koji, kaže, ucenjuju sa 600 do 700 dinara za kilogram očišćenog, odnosno 240 do 260 dinara za onaj u ljusci.

Ne želi da se veže nikakvim ugovorom, jer može da proda sve što proizvede.

- Sestra je nabavila od jedne Kubanke koja radi u veganskom restoranu, recept za puter. Probali smo i svidelo nam se. Objavio sam na internetu, ljudi su počeli da se interesuju, a nakon priloga u poljoprivrednoj emisiji, dogodio se veliki bum - opisuje on trenutak kada je prodaja svežeg i pečenog ploda, ali i namaza jako dobro krenula. Kako živi u blizini Zlatibora, mnogi kupci navraćaju kada idu na odmor.

On je svoj prvi zasad posadio sa 22 godine, a sada ima 700 stabala na 1,8 hektara. Pola je u devetoj godini, a pola u petoj. Ovi koji su skoro u punom rodu, daju pet do osam kilograma po stablu. Prošle mu je godine prinos bio smanjen jer su ga potukle dve oluje i grad, ali je zato 2022. bila dobra kada je na 250 stabala starih osam godina dobio 1,2 t.

Lesku sortimenta halski džin, rimski, rimski pijemontski i istarski dugi kao oprašivač, ima na više parcela, uz reku Drinu, a budući da u počecima nije imao dovoljno iskustva i znanja, posadio je pregusto.

- Kada sam ih posadio, parcela mi izgledala prazna - smeje se on danas na svoje početničke greške.

- Zato moram agresivnije orezivati. Vidim gde sam grešio, sad znam kako bih drugačije. Planiram još jedan zasad, s većim razmakom da se može mašinski obraditi, jer imam svoju mehanizaciju - njegovi su planovi.

Osim vremenskih neprilika, među kojima je i prošlogodišnja poplava kada je leska bila metar i po pod vodom, a na njene se krošnje slila zemlja i ostaci strništa sa polja iznad njegova voćnjaka, većih problema nema.

- Koliko mu daš, toliko će ti dati. Sretnem prijatelja, a on mi kaže jesi bacio đubrivo. Rekoh, nisam bacio, ja biljci ne bacam, ja joj dajem - s ljubavlju priča Matić koji je u međuvremenu čeka i mašinu za krckanje, kalibrator, separator i duvaljku.

- Nisu velikog kapaciteta, ali za moje narudžbine dovoljno. Svaki dan po malo radim, za dušu - dodaje.

Vidi budućnost u ovoj kulturi, a i one koji se njome sve više bave, i to u većem obimu nego on. Kaže, i država daje podsticaje - 18.000 dinara za hektar bilo koje kulture, a za lesku dodatno povraćaj od 50%, bez PDV-a, za kupovinu sadnica. Takođe, sve mašine je kupio uz pomoć fondova.


Kakva je zarada u Hrvatskoj?

U Hrvatskoj je, prema podacima Agencije za plaćanja u poljoprivredi, u 2023. godini pod leskom bilo skoro 8.000 ha. Gledajući u odnosu na 2019. kada je bilo oko 5.550 ha, ta proizvodnja naočigled raste. Najviše zasada je u Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji. Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, lešnika je u 2021. proizvedeno ukupno 1.945 tona, a godinu posle oko 2.590 t. Većina se odnosi na intenzivnu, a ostatak na proizvodnju u ekstezivnim voćnjacima, dakle pretežno za sopstvene potrebe.

Najzastupljenija sorta je rimski lešnik i autohtoni istarski dugi te one generalno dominiraju u Hrvatskoj sa 95%. Predsednik uprave PP Orahovica Saša Breznik kaže da obzirom na ovakvo vreme, plan im je da pređu na italijanske sortimente. Već sada imaju posađene sorte kao što su Tonda Romana, Tonda di Giffoni, starosti šest do osam godina pa je tek za videti kako će se ponašati.

A kada je reč o planu u uzgoju ove kulture, Breznik ističe kako je ulaganje u lesku posao na duge staze, jer ona puni rod daje tek u devetoj do 12 godine:

- Kad računate cenu od 2,2 EUR po kilogramu, puta tri do 3,5 tone, a ukupan trošak je tri do 3,5 hiljade EUR po hektaru, vama je neto dobit tri do 3,5 hiljade EUR. Ne možemo očekivati super zaradu na prinosu od tonu do tonu i po.

Do ovako slabog prinosa se dolazi jer uzgajivači ne sprovode sve potrebne mere. Kaže, prvenstveno je važna priprema i odabir zemlje, na osnovu analize zemljišta gde pH ne sme biti ispod 5,5, a pritom je potrebna humusna zemlja.

- Važan je i položaj i nagib terena. No, ljudi je sade na svakakvoj zemlji koja je sklona eroziji ili sa druge strane zadržava vodu - upozorava i nastavlja kako valja paziti i na samu gustoću sadnje koja pak ima različite pristupe.

- Negde je gušća pa se radi proređivanje. Ferrero sadi 660 sadnica po hektaru, mi smo bili na 500, podigli na 800, a sada se vraćamo na 650, još uvek ispitujemo što je najbolje - otkriva.

Osim navedenog, poručuje i kako je važno održavanje zemljišta, kada zatravniti zasad, kakvu međurednu obradu koristiti, dodatnu prihranu, zaštitu.


I u BiH raste proizvodnja?

Ova proizvodnja raste i u BiH, ali postoje razlike u entitetima.

Prema podacima Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u 2023. uzgojem ove kulture bavilo se 611 gazdinstava u 10 kantona Federacije BiH gde je skoro 91.500 stabala pokrivalo više od 170 hektara što je znatna razlika u odnosu na deset godina ranije kada je u 2013. u tom uzgoju bilo 68 gazdinstava sa 8.000 stabala na 23 ha. Moglo bi se reći, prema broju uzgajivača i stabala, da se proizvodnja udeseterostručila.

U Republici Srpskoj, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, intenzivna proizvodnja lešnika odvija se na površini od oko 1.000 hektara. Kažu da je u zadnjih 10 godina došlo do smanjenja površina na kojima je posađena, a da je tek nekoliko voćara i kompanija uzgajaju u na većim površinama, od nekoliko do oko 200 hektara. Ali, od 2020. beleži se trend smanjenja novih zasada. Ako se neko odluči za sadnju stabala leske, što je vrlo retko, površina je veća od jednog hektara, napominju.


Ena Zolić praksom potvrdila teoriju iz diplomskog rada

A da ova kultura ima velikog potencijala u BiH, dokaz je mlada Ena Zolić, koja je 2018. godine počela uzgoj 250 sadnica na pola hektara. Tada se vratila iz Nemačke, gde je studirala, a tema diplomskog rada upravo joj je bila budućnost i isplativost uzgoja leske na području Bihaća.

- Nakon nekoliko godina odlučila sam da proširim zasad na još 0,3 ha i sada imam 350 sadnica na 0,8 ha - priča Zolić, koja se nije samo tako upustila u ovu avanturu. Prvo je obavila analizu zemljišta, a nedavno je to opet uradila.

- Bez navodnjavanja se ne može, posebno prvih godina jer ima plitak koren, zato je važno da ima pristup vodi. Prvih godina sam ih navodnjavala mobilno pomoću traktora i buradi, jer su ulaganja bila velika. Sada sam postavila sistem navodnjavanja pa će biti lakše - nada se mlada voćarka.

Prošlogodišnji simbolični rod otišao je za jedan dan, a kada dođe u puni rod, Ena očekuje dve do tri tone po hektaru, odnosno dve tone u svojim zasadima. Ima plan i šta s njim, a to je prerada.

- Pre nego što sam prvu sadnicu posadila, ispitala sam tržište i gledala ima li uopšte smisla sa te strane. Ali, BiH pokriva samo 10% svoje potrošnje, sve ostalo uvozi. Veliki je potencijal plasirati proizvode na lokalnom tržištu. Može se prodati i kao sirovina jer lokalci vole da krckaju - smjee se ona, a već sada ima viziju o paleti proizvoda među kojima će biti krem namazi, brašno od lešnika, čokolade, slatkiši koje namerava da plasira putem direktnog marketinga, na kućnom pragu.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina

Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.