NavMenu

U Valjevskoj Kamenici uskoro niče prva agrosolarna elektrana u Srbiji

Izvor: Klima101 Ponedeljak, 12.02.2024. 14:35
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/FotografoAficionado)Ilustracija
U jednom lepom sokaku nadomak Valjevske Kamenice, sela blizu Valjeva, smestilo se neobično poljoprivredno gazdinstvo, Organela. Na imanju Pavla Đorđevića, okruženom netaknutom prirodom, uzgaja se organsko voće i povrće.

Ali nije samo organska proizvodnja ono što Organelu izdvaja od većine ostalih farmi u Srbiji. Biće ovo prvo poljoprivredno gazdinstvo sa agrosolarnom elektranom kod nas.

To znači da ćemo sa istog parčeta zemlje dobijati hranu i energiju zelenog porekla. Izgradnja postrojenja već je počela, a očekuje se da se radovi završe već ove nedelje. Nakon toga uslediće sadnja poljoprivrednih kultura.

- Ispod panela ćemo gajiti ribizle i rukolu. Nama se pokazalo da ovde ribizle jako slabo rastu zato što im smeta sunce i treba im zasena koju će im obezbediti paneli. Tako ćemo iskoristiti istu površinu za efikasnije gajenje hrane i proizvodnju struje - otkriva vlasnik Organele, Pavle Đorđević.

Ali neće samo paneli pomagati rastu biljaka, već će i biljke pogodovati radu panela.

- Biljke kroz proces evapotranspiracije hlade panele, a ovo je posebno važno leti - ističe Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir, koja je izgradila agrosolar u blizini Valjeva i dodaje:

- Na temperaturama iznad 30 °C efikasnost panela opada, pa im rashlađivanje pomoću biljaka ide u korist.

U Valjevskoj Kamenici biće postavljeno ukupno 48 panela, zbirne snage 17,5 kilovata. Međutim, kako objašnjava Petrović za portal Klima 101, agrosolarna elektrana ima svoje specifičnosti u odnosu na konvencionalna postrojenja:

- Sama konstrukcija solarnih elektrana se razlikuje. Paneli se inače postavljaju na konstrukcije visine 60 centimetara, a u slučaju agrosolarne elektrane to je preko tri puta više. Paneli će biti polegnuti na visini od dva metra kako bi ispod bilo prostora da se gaje neke poljoprivredne kulture.

Ovo rezultuje višim troškovima pri izgradnji - prema Petrovićevim rečima, konstrukcija agrosolarnih elektrana je za oko 50% skuplja od standardnih solarnih elektrana. Samim tim, i ulaganje za agrosolarnu elektranu u Valjevskoj Kamenici je bilo nešto veće - investicija iznosi oko 24.000 EUR.

Elektropionir i Organela nastoje da, kroz ovaj svojevrstan pilot-projekat, pokažu da je moguće da se gradnja solarnih elektrana udruži sa poljoprivredom, odnosno da zarad proizvodnje energije ne moramo da žrtvujemo svoje plodne bašte i oranice.

- Ovo je zapravo primer održivog korišćenja zemljišta. Osnovna ideja je bila da solarne elektrane ne zauzimaju samo poljoprivredne površine, već da ispod njih nešto može i da se gaji - ocenjuje Saša Petrović

Kako su ispričali sagovornici portala Klima 101, struja će se prodavati, a uz aktuelne cene, agrosolarna elektrana mogla bi da se isplati tek za petnaestak godina. Ipak, treba imati u vidu da bi energija u budućnosti mogla da poskupi, a da sama oprema za agrosolar pojeftini, što bi ovakve poduhvate učinilo isplativijim.

Iako veruju da ne može svaki poljoprivrednik u našoj zemlji da priušti sebi agrosolarnu elektranu, energetska zadruga i poljoprivredno gazdinstvo žele istovremeno i da inspirišu druge da, u skladu sa svojim kontekstom i kapacitetima, repliciraju njihov model.

Dok vredno koristi tople februarske dane da napravi visoke leje za šargarepe, Pavle naglašava da će pomoću agrosolarne elektrane takođe umanjiti svoj karbonski otisak - s obzirom na to da se struja u Srbiji pretežno generiše iz uglja. Uštede ugljen-dioksida procenjuju se na 28 tona godišnje. To je ekvivalentno količini gasa koju u istom vremenskom periodu upije preko 1.300 stabala drveća.

Naposletku, ovo neće biti jedina solarna elektrana na poljoprivrednom gazdinstvu Organela. Pavle za sopstvene potrebe gradi prozjumersko postrojenje, snage osam kilovata.

Novi projekat je podržao Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP).
Komentari
Vaš komentar

Top priče

19.02.2024.  |  Industrija, Građevina

Položen kamen temeljac za dogradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu - U novih 9.500 m2 biće uloženo 25 mil EUR

U Nišu je položen kamen temeljac za izgradnju druge faze Naučno-tehnološkog parka u tom gradu, a predsednica Vlade Ana Brnabić najavila je da je zadatak da on bude završen do oktobra 2025. godine. Brnabić je dodala i da će u radove biti uloženo 25 mil EUR, navodi se na sajtu Vlade Srbije. Novi objekat u Nišu, koji će biti izgrađen u severozapadnom delu kompleksa NTP Niš, između višenamenske lamele Elektronskog fakulteta i

eKapija+

Vidi sve
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.