NavMenu

Hoće li NBS produžiti meru ograničenja kamata na stambene kredite?

Izvor: RTS Ponedeljak, 12.02.2024. 08:36
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Ti_ser/shutterstock.com)Ilustracija
Visoke kamatne stope i inflacija preokrenule su trend potrošnje ka povećanju štednje, pre svega dinarske. Sada su dominantni gotovinski krediti najpre kako bi se građani uhvatili ukoštac sa problemima kratkoročne likvidnosti. Nameće se se pitanje da li će NBS produžiti meru ograničenja kamata na stambene kredite imajući u vidu očekivane stope za kraj 2024. godine, ističu stručnjaci.

Prošla godina protekla je u znaku rekordne inflacije koja je u martu premašila 16 odsto, a zatim je u decembru bila prepolovljena – 7,6%. Narodna banka je monetarnim merama pre svega povećanjem referentntne kamatne stope uspela da zauzda inflaciju. S druge strane, pooštrena monetarna politika ohladila je potrošnju i tražnju za kreditima kako za privredu tako i za građane.

Izdavanje kredita za privredu su gotovo zaustavljeni a za građane su znatno usporili. Kada je reč o omiljenim gotovinskim pozajmicama one su prošle godine porasle za trideset dve milijarde dinara, nominalno pet odsto. Ako se uzme u obzir dvocifrena inflacija, realno smanjenje je još izraženije. To je bio i signal za pojedine banke da ponude kredite sa nižom kamatom od 9,5 do 14% na godišnjem nivou.

Miloš Zečević iz Erste banke naglašava da činjenica da u Srbiji radi više od 20 banaka ukazuje na to koliko je tržište konkurentno i da tu nema reči ni o kakvom kartelskom organizovanju.

- Evidentno je da je ciklus podizanja kamatnih stopa uzrokovao rast istih kako na bilansnoj strani banaka konkretno na kreditima stanovništvu i privredi ali s druge strane i na depozitima - dodaje Zečević.

Dakle, povećanje kamata učinilo je kredite skupljim a štednju isplativijom. Veće dinarske kamate na štednju preokrenule su trend potrošnje ka povećanju štednje, pre svega dinarske.

Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže da su dominantni su sada gotovinski krediti najpre kako bi se građani uhvatili ukoštac sa problemima kratkoročne likvidnosti.

- Ono što sigurno najviše zanima građane je kakva će biti situacija na kraju ove godine u vezi sa moratorijmom, da li će doći do njegovog produženja imajući u vidu očekivane kamatne stope za decembar 2024. To su stvari koje direktno utiču na novčanik - dodao je Stakić.

Novac više nije nigde jeftin. Konsultant iz Londona Đorđe Perendija kaže da je refernetna kamata u Britaniji 5,25% a kamate na keš kredite su od šest do osam odsto godišnje. Naravno, sa bankom se pregovara naročito oko obezbeđenja takvih pozajmica.

Perendija kaže da postoji jedan veliki sloj stanovništva sa veoma niskim ili bez primanja ili žive na socijalnoj pomoći tako de je njihov kreditni rejting izuzetno nizak.

Kako objašnjava, oni moraju da se izlože nekim višim kamatama koje onda moraju da pozajmljuju od privatnih zajmodacaca.

- To se u Engleskoj ponekad zove 'pi-di-vi loun'. To je kratkoročni zajam koji se isplati u nekom trenutku ili u roku od nekoliko nedelja kada korisniku legne plata ili recimo isplata državne pomoći - navodi Perendija.

Projekat prihvatljivog stanovanja u EU

Kada je reč o bankama u Evropskoj uniji, one predlažu sve kreativnije društveno odgovorno poslovanje jer ne žele novu hipotekarnu krizu.

Perendija navodi primer projekata poput prihvatljivog stanovanja gde se ulaže u određene nekretnine koje bi kasnije ugrožene socijalne grupe imale na raspolaganju.

Plan je da im se omogući da svoje nekretnine otplaćuju prema dugoročnim povoljnim ugovorima kako bi banke isunile taj mandat na ravnopravnost ravnomerno podržavanju svih svojih klijenata, objašnjava finansijski konsultant.

Poslovne informacije su dragocene, pa ohrabruje nagoveštaj smanjenja tromesečnog euribora u trećem tromesečju na raspon od 2,6 do 2,9%. To je značajno za klijente ne samo u evrozoni već i za dužnike u Srbiji sa dugoročnim kreditima u evrima.

Komentari
Vaš komentar

Top priče

19.02.2024.  |  Industrija, Građevina

Položen kamen temeljac za dogradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu - U novih 9.500 m2 biće uloženo 25 mil EUR

U Nišu je položen kamen temeljac za izgradnju druge faze Naučno-tehnološkog parka u tom gradu, a predsednica Vlade Ana Brnabić najavila je da je zadatak da on bude završen do oktobra 2025. godine. Brnabić je dodala i da će u radove biti uloženo 25 mil EUR, navodi se na sajtu Vlade Srbije. Novi objekat u Nišu, koji će biti izgrađen u severozapadnom delu kompleksa NTP Niš, između višenamenske lamele Elektronskog fakulteta i

eKapija+

Vidi sve
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.