NavMenu

EU traži smanjenje emisija gasova staklene bašte za 90% do 2040. godine - Klimatska ekonomska šteta procenjena na 170 mlrd EUR

Izvor: eKapija Sreda, 07.02.2024. 13:44
Komentari
Podeli

(Foto: Pixabay.com/kalhh)
Evropska komisija preporučila je smanjenje neto emisija gasova staklene bašte za 90% do 2040. u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Preporuka je deo detaljne procene uticaja mogućih putanja ka postizanju dogovorenog cilja da Evropska unija do 2050. postane klimatski neutralna.

Komisija će nakon evropskih izbora izneti preporuku kao zakonodavni predlog koji će biti usaglašen sa Evropskim parlamentom i državama članicama, kako je predviđeno Zakonom o klimi EU. Ova preporuka je u skladu sa savetom Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene (ESABCC) i obavezama EU u okviru Pariskog sporazuma.

Evropska komisija je juče objavila i koji su uslovi neophodni za postizanje cilja od 90%. To uključuje punu implementaciju dogovorenog okvira za 2030. godinu, osiguranje konkurentnosti evropske industrije, veći fokus na pravednu tranziciju i strateški dijalog o okviru posle 2030. godine, uključujući i sa industrijom i sektorom poljoprivrede.


Klimatska ekonomska šteta u Evropi procenjena na 170 mlrd EUR

Postavljanje cilja za klimu do 2040. godine pomoći će evropskoj industriji, investitorima, građanima i vladama da donose odluke u ovoj deceniji koje će održati EU na putu ka postizanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Ovim dugoročnim planiranjem moguće je oblikovati prosperitetno, konkurentno i pravedno društvo, dekarbonizovati industriju i energetske sisteme EU, i osigurati da Evropa bude glavna destinacija za investicije, sa stabilnim radnim mestima otpornim na buduće promene, ističe se.

Kako se navodi, takođe će se ojačati otpornost Evrope na buduće krize i pojačati energetska nezavisnost EU od uvoza fosilnih goriva, koji su činili preko 4% BDP-a 2022. godine, dok se Evropa suočavala sa posledicama rata u Ukrajini.

- Troškovi i ljudski uticaji klimatskih promena postaju sve veći i vidljiviji. Samo u poslednjih pet godina, procenjuje se da je klimatska ekonomska šteta u Evropi iznosila 170 mlrd EUR. Procena uticaja Komisije pokazuje da bi čak i po konzervativnim procenama, veće globalno zagrevanje kao rezultat neaktivnosti moglo smanjiti BDP EU-a za oko 7% do kraja veka - dodaje se.


Prvi korak - Smanjenje emisija za najmanje 55% do 2030.

Postizanje smanjenja emisija od 90% do 2040. zahtevaće i smanjenje emisija, ali i uklanjanje ugljenika. Nekoliko je ključnih uslova da se to dogodi. Početna tačka je potpuna implementacija postojećeg zakonodavstva radi smanjenja emisija za najmanje 55% do 2030, poručuje EK. Neprekidan rad na ažuriranju nacrta Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) ključan je element za praćenje napretka.

Zeleni dogovor sada treba da postane industrijski dogovor o dekarbonizaciji koji se oslanja na postojeće industrijske snage, poput energije vetra, hidroenergije i elektrolizera i nastavlja da povećava domaći proizvodni kapacitet u sektorima rasta poput baterija, električnih vozila, toplotnih pumpi, solarnih panela, tehnologija sakupljanja i skladištenja ugljenika, biogasa i biometana i cirkularne ekonomije.

Cena emisija ugljenika i pristup finansijama su takođe ključni za ostvarivanje ciljeva smanjenja emisija evropske industrije. Potrebno će biti evropsko pristupanje finansijama u narednim godinama, u tesnoj saradnji sa državama članicama.


Dekarbonizacija po sektorima

Kako se očekuje, energetski sektor će ostvariti potpunu dekarbonizaciju ubrzo nakon 2040. godine, zasnovanu na svim nultim i niskougljeničnim energetskim rešenjima, uključujući obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju, energetsku efikasnost, skladištenje ugljenika, uklanjanje ugljen-dioksida, geotermalnu i hidroenergiju.

Očekuje se da će se sektor transporta dekarbonizovati kombinacijom tehnoloških rešenja i cenom ugljen-dioksida. Sa pravim politikama i podrškom, sektor poljoprivrede takođe može igrati ulogu u tranziciji, uz osiguranje dovoljne proizvodnje hrane u Evropi, obezbeđivanje pravednih prihoda i pružanje drugih vitalnih usluga kao što su unapređenje kapaciteta zemljišta i šuma za skladištenje više ugljenika. Holistički dijalog sa širom prehrambenom industrijom, takođe van farmi, ključan je za uspeh u ovom području i za razvoj održivih praksi i poslovnih modela.

Solar Power Europe: Nisu nam potrebne skupe i neproverene tehnologije

Preporuke su pozdravili predstavnici OIE sektora. Izvršna direktorka SolarPower Europe

Walburga Hemetsberger rekla je da je Evropska komisija postavila pozitivan kurs za klimatske i energetske bezbednosne ciljeve kontinenta.

- Svesrdno podržavamo scenario koji cilja na smanjenje emisija za 90% do 2040. To je jedini put ka ostvarivanju pravno obavezujućih klimatskih obaveza Pariskog sporazuma. Ključno je i to što će podržati konkurentnost kontinenta i ciljeve energetske bezbednosti, dok postepeno ukidamo fosilna goriva i razvijamo nove zelene industrije - istakla je Hemetsberger.

Ona napominje da predlog takođe razmatra investicioni dnevni red, koji prepoznaje potrebu za povećanjem privatnih i javnih sredstava kao što je Fond za inovacije, i kraj subvencija za fosilna goriva.

- Iako se primećuje važnost uloge obnovljivih izvora energije kao glavnih činilaca energetske tranzicije, naše projekcije pokazuju da OIE i skladištenje mogu još više doprineti energetskom sistemu. Oslanjanjem na skupe, dugotrajne i neproverene tehnologije sa niskim emisijama ugljenika rizikujemo odvlačenje pažnje od efikasnijih, lako dostupnih rešenja. Potpuno obnovljiv energetski sistem do 2040. je dostižan i trebalo bi da bude jasan fokus Evrope.

M. D.

Komentari
Vaš komentar

Top priče

15.04.2024.  |  Vesti

Srbija i Kenija jačaju privrednu saradnju - Povezivanje privrede i zapošljavanje radnika

Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Kenije (KNCCI) potpisaće Memorandum o saradnji u cilju snažnijeg povezivanja dve privrede u sektorima medicine i farmacije, poljoprivrede, građevinarstva, turizma, IKT-a i metalske industrije, kao i u sferi angažovanja kadrovskih kapaciteta iz Kenije na teritoriji Otvorenog Balkana, dogovoreno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS i Erika Rutoa, predsednika KNCCI. Čadež je na

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.