NavMenu

Arsić: Privrede zemalja Zapadnog Balkana očekuje rast u narednim godinama

Izvor: eKapija Nedelja, 03.12.2023. 16:22
Komentari
Podeli
(Foto: eKapija)
U periodu od naredne dve do tri godine očekuje se umereno poboljšanje stanja privrede u zemljama regiona, smatra predsednik Naučnog društva ekonomista Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. Govoreći o ekonomskim perspektivama Srbije i regiona na CEO Summit-u koji je održan u Beogradu, kazao je da se očekuje da će ekonomija Srbije u narednoj godini porasti oko 3%, dok će taj rast u ostalim zemljama Zapadnog Balkana iznositi oko 2,5%.

Unutrašnji pokretačni rasta biće, kako je naveo, rast realnih dohodaka i državne potrošnje, dok će investicije zbog visokih kamatnih stopa stagnirati. Spoljni pokretači rasta su blagi oporavak temalja EU i umerene cene energenata.

Prema njegovim rečima, sadašnje prognoze pokazuju da se očekuje i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije sa 0,6% u ovoj, na otprilike 1,3% u narednoj godini. Kako je naveo, očekuje se i da će najvažnije evropske privrede izaći iz recesije, poput Nemačke i Italije, što će imati ne baš veliki, ali svakako pozitivan uticaj na privrede Srbije i regiona.

- Procenjujemo da bi BDP Srbije u narednoj godini mogao da poraste za oko 3%, dok će na osnovu sadašnjih podataka rast u ovoj godini iznositi negdje oko 2,3%. Međutim, u ovogodišnjem rastu negde oko 0,7-0,8 procentnih poena odnosi se na rast po osnovu jednokratnih faktora na koje ne možemo računati u narednoj godini - kazao je Arsić.

To je pre svega rast poljoprivredne proizvodnje od 9 - 10%, koji je posledica oporavka od prošlogodišnje suše.

- Ne možemo očekivati da će se to ponoviti i naredne godine. Slično je sa oporavkom elektroprivrede koja se, nakon katastrofalnog poslovanja u prošloj, ove godine vratila na normalu, što se registruje kao rast. Imamo i snažan rast u građevinarstvu u drugoj polovini ove godine, koji je u određenom smislu čudan i neobičan, ali malo je verovati da će tako visoke stope rasta da se nastave i u narednoj godini - naveo je on.

U ostalim zemljama Zapadnog Balkana očekuje se nešto slabiji rast nego u Srbiji koji će iznositi oko 2,5%. To je ipak, navodi Arsić, veći rast u odnosu na zemlje Centralne Evrope.

- Procenjuje se da bi zemlje Zapadnog Balkana u narednih dve do tri godine mogle da dostignu rast oko 3,5%. Sve ove procene su uslovne i izvedene na osnovu određenih pretpostvaki, ali postoje i brojni rizici koji mogu da ih dovedu u pitanje. Pogoršanje odnosa između velikih sila sigurno će značajno uticati na razvoj svih zemalja sveta, pa i na region. Takođe nisu isključene greške u ekonomskoj politici u bilo kojoj od ovih zemalja, što bi takođe moglo negativno da utiče na njihov ekonomski rast – kazao je Arsić.

Kako je naveo, sve ove prognoze rasta zasnovane su na ekonomskim kretanjima u ovoj godini, pa se i u narednoj očekuje rast realnih dohodaka u zemljama regiona, ali i celoj Evropi.

- Takođe, u svim državama planirano je povećanje državne potrošnje, što će imati pozitivan impuls na kretanje privrednih aktivnosti. Procene su i da investicije neće dati neki značajan doprinos privrednom rastu, zato što će kamatne stope ostati visoke i tokom 2024. Naime, smanjivanje nominalnih kamatnih stopa može se eventualno očekivati tek u drugoj polovini sledeće godine, što će potom uticati i na smanjenje realnih kamatnih stopa - istakao je Arsić.

Ukazao je i na činjenicu da inflacija opada od početka godine, pa su očekivanja da se taj pad nastavi i u 2024. i da će biti duplo manja nego u ovoj.

- Postoji dosta faktora koji ubedljivo idu u prilog argumenta opadanja inflacije, mada su moguća i određena iznenađenja. Naime, prebrzo napuštanje restriktivne monetarne politike ili želja da se kroz niže kamatne stope pogura rast privrede, više ekspazivna fiskalna politika nego što je to sadržano u sadašnjim planovma država Zapadnog Balkana, veliki skok cena energenata ili dodatno pogoršanje geopolitičke situacije - sve su to razlozi koji bi mogli da utiču na ponovni rast inflacije.

Arsić navodi da se određeno poboljšanje očekuje i na tržištu rada, a moguć je i blagi rast realnih zarada.

- Izvori tog rasta jesu, pre svega, očekivani rast privrede i produktivnosti koja ga prati, a potom i smanjivanje inflacije - pojasnio je.

Govoreći o fiskalnoj politici zemalja Zapadnog Balkana, naveo je da se može se reći da nijednoj zemlji ne prijeti neposredna dužnička.

- Gledano prema visini javnog duga, u najgoroj poziciji je Bosna i Hercegovina, možda zbog toga jer ova zemlja ima malu sposobnost da se zaduži, jer zbog komplikovane i nefunkcionalne organizacije ne može da iskoristi mogućnosti koje su dostupne drugim zemljama. Srbija i Makedonija su umereno visoko zadužene, dok nešto veći nivo duga imaju Crna Gora i Albanija - ukazao je.

Kako je istakao, za fiskalnu održivost svih zemalja važno je da se realizuju usvojeni planovi u fiskalnoj politici, odnosno da se nastavi sa smanjivanjem fiskalnog deficita koji predstavlja pokretač javnog duga, odnosno generator zbog čega raste javni dug.

- U svim zemljama Zapadnog Balkana često se događa da se usvojena politika ne sprovodi, zato je važno da se istraje na planovima koje je usvojila svaka od njih. Kao jedno od iskušenja istakao bih da je potrebna posebna opreznost u Crnoj Gori prilikom realizacije najavljene penzijske reforme, koja bi mogla da dovede do dodatnih zaduživanja - naveo je Arsić.

Kazao je i da su zemlje regiona male privrede koje su snažno integrisane u svetsku privredu kroz trgovinu i kretanje kapitala, pa sve promene u svetu, a naročito Evropi sa kojom ove zemlje imaju najintezivniju trgovinu, snažno utiču i na njih.

- Specifično za zemlje Zapadnog Balkana je to što imaju visoku zavisnost od stranog kapitala, pa otprilike oko 7% BDP-a godišnje primaju u obliku direktnih stranih investicija. Međutim, i deo domaćih državnih i privatnih investicija finansira se stranim kreditima, pa je ta zavisnost još veća. To znači da svaki veći poremećaj na svetskom tržištu kad su u pitanju tokovi kapitala, može da pogodi ove zemlje – naveo je.

Prema njegovim rečima, postoji i snažna povezanost tržišta radne snage, gde je evidentno da nestašica radne snage u razvijenim zemljama utiče na tržište radne snage u regionu, pa se jednim delom odvlači višak radnika, ali to često dovodi i do manjka radne snage u ovim zemljama.

- Snažan uticaj na privrede Balkana ima i Evropska centralna banka, pre svega zato što sve one imaju visok nivo eurizacije. Samim tim, kretanja kamatnih stopa u ECB više utiču na kamatne stope u Srbiji, nego što utiču kamatne stope Narodne banke. Bosna i Hercegovina i Crna Gora čak i nemaju svoju monetarnu politiku, pa te dve zemlje u potpunosti zavise od monetarne politike ECB.

Jedna od stvari koja kretanje privreda Zapadnog Balkana čini dosta neizvjesnim jeste i kretanje svetskih cena energenata. Kako je ukazao Arsić, sve zemlje regiona su visoko uvozno zavisne, pa uvoze naftu, gas, a Albanija čak i dobar deo električne energije.

- Samim tim i cene energenata snažno utiču na inflaciju i kretanje privrednih aktivnosti u ovim zemljama. Sve one su tokom krize amortizovale taj uticaj davanjem subvencija energetskim preduzećima, smanjivanjem akciza i kontrolisanjem cena. Sve to, međutim, ima za posledlicu rast javnog duga. Takva politika ne može dugo da se sprovodi, već da se primenjuje samo u slučaju kratkotrajnih poremećaja, a u dugom roku, domaće cene moraju da se prilagođavaju svetskim. Zato u slučaju nekih poremećaja, postoji rizik da cene energenata utiču negativno ne samo na inflaciju, nego na privrednu aktivnost zemalja regiona, jer se radi o prizvodu opšte namene koji se koristi u svim privrednim aktivnostima - ukazao je.

Kada je reč o konvergenciji zemalja Zapadnog Balkana ka Srednjoj ili Zapadnoj Evropi, Arsić je naveo da je osnovni uslov da se izvrši liberalizacija unutrašnjeg tržišta, kao i trgovinskih kapitalnih transakcija sa svetom, što su zemlje Zapadnog Balkana učinile već u prvim godinama tranzicije.

- Drugi važan uslov je da se uspostavi makroekonomska stabilnost - da inflacija bude niska i predvidiva, da nemamo velike i nagle promene kursa, i da ne preti opasnost od dužničke krize. Važna je i izgradnja infrastrkture koja smanjuje troškove poslovanja sa svetom, kao i unapređenje kvaliteta obrazovanja, što će dalje uticati na sposobnost kreiranja inovacija - zaključio je Arsić.

Organizator CEO Summita je Instore Media Srbija, a eKapija je medijski partner događaja.

Komentari
Vaš komentar

Top priče

28.02.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Panonske terme u Inđiji imaće više od 1 km tobogana, 6 bazena i hotel i to samo u prvoj fazi - Evo kako će izgledati budući najveći akva park u Srbiji (FOTO)

Panonske terme, akva park u Inđiji, imaće tobogane dužine oko 1 km, a kompleks bazena sa hotelom biće izgrađen na površini od 6 hektara. Vrednost investicije je 12 mil EUR, najavio je predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak. - Ovo nije samo zabava u akva parku, već i zapošljavanje novih radnika, kao i upotpunjavanje kompleksa brojnim sportskim sadržajima u okviru hotelske infrastrukture - istakao je predsednik opštine, uveren da će

Izdvajamo još...

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.