Izvor: Ekonomist magazin | Četvrtak, 23.03.2006.| 15:15
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Ekonomist magazin) Zašto je u Srbiji nekoliko italijanskih tekstilnih kompanija, a u Rumuniji - 7.000 ?

I. Radmilac, I. Sekulović

Srpska tekstilna industrija, od početka primene Sporazuma o tekstilu sa Evropskom unijom, beleži povećanje izvoza koji je prošle godine dostigao 300 miliona dolara. Međutim, ta brojka ne deluje impresivno u poređenju sa izvozom Rumunije, glavne tekstilne sile u regionu, koja je u 2004. godini izvezla proizvode vredne oko tri milijarde evra. Rumunska tekstilna industrija uspeh najviše duguje tesnim vezama sa italijanskim fabrikama uspostavljenim u početnim godinama tranzicije. Rumunija za italijansku tekstilnu industriju već godinama predstavlja referentnu tačku u istočnoj Evropi i u njoj na polju tekstila danas posluje oko sedam hiljada preduzeća iz Italije! Pošto Srbija ima velike ambicije u toj privrednoj grani (u Vladi tvrde da bi za nekoliko godina domaći izvoz tekstila mogao da dostigne milijardu dolara), logično je pitati šta može da se nauči na primeru uspešne privredne priče srpskih suseda i da li bi taj recept mogao da pomogne Srbiji u privlačenju ulagača iz Italije, ali i drugih evropskih zemalja?

Chi parla italiano?

Jedan od osnovnih razloga zbog kojih su Italijani umesto Srbije izabrali Rumuniju kao „top-destinaciju” za svoja ulaganja u istočnoj Evropi leži u činjenici da su Srbiji, na početku tranzicije, uvedene sankcije, dok se Rumunija, nasuprot tome, otvorila za strani kapital. Enriko Barbijeri, direktor italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu u Beogradu, kaže za Ekonomist da su Italijani, pogurani konkurencijom iz Kine, morali da traže jeftinija mesta za proizvodnju u inostranstvu.

„Prvi izbor je bila Rumunija, jer je tih godina Srbija bila zatvorena za takve vrste poslova”, kaže Barbijeri.

U Rumuniji danas ima oko petnaest hiljada registrovanih preduzeća iz Italije. Srpski sused, tako]e, iz Italije uvozi najviše tekstilnih mašina. Dušan Đurđević, direktor beogradskog predstavništva Privredne komore Modene, slaže se da je zatvorenost Srbije u trenutku kada je krenuo talas preseljenja industrija iz Italije osnovni razlog što su se preduzeća iz te zemlje okrenula Rumuniji.

Inače, smatra Đorđević, Rumunija uopšte nije znatno atraktivnija od Srbije. Jedna od prednosti Rumuna je u tome što u velikom broju govore italijanski jezik, što je bio dodatni razlog za privlačenje Italijana, zbog čega oni i dalje nastavljaju da ulažu u srpskom susedstvu, objašnjava Đorđević.

Značaj poznavanja jezika kao faktora privlačenja italijanskih investicija potvrđuje i Enriko Barbijeri. „Jedna od najvećih prednost i Rumuna je što ogroman broj njih govori ili razume italijanski. Dok velike kompanije imaju menadžere koji govore strane jezike, malim firmama mnogo znači kada mogu da komuniciraju na svom jeziku“, tvrdi direktor italijanskog Instituta. Italijanima u Rumuniji je sada lako, jer su prisutne i kompanije iz drugih sektora.

„Posao je razrađen, napravljena je mreža i organizovani su klasteri. Italijani u Rumuniji već imaju i svoje organizacije, napravili su čak i ‘malu Italiju’“, objašnjava Barbijeri. Inače, više od polovine italijanskih firmi raspoređeno je u okolini Temišvara. Taj grad je velikim brojem letova povezan sa Veronom, Trevizom i drugim gradovima severoistoka Italije, odakle i dolazi najveći broj preduzeća. Druga glavna zona je Bukurešt, u kome od oko tri hiljade registrovanih italijanskih kompanija oko trećina radi u tekstilnoj industriji.

Šta to nudi Srbija

Kakva je šansa srpskog tekstila sa takvim takmacem u komšiluku? Barbijeri kaže da i Srbija ima svoje prednosti: „Blizu je Italiji, transport je jeftin, ima dobre radnike, a i mnogi Srbi govore italijanski jezik“. Međutim, za očekivati je da italijanske kompanije prevashodno budu zainteresovane za lon poslove, kao što je to slučaj i sa Rumunijom. Razlog tome je što se mahom radi o malim kompanijama, kojima je teško da organizuju proizvodnju u inostranstvu, a za lon poslove nisu neophodne krupne investicije, ističe Barbijeri. Prema njegovim rečima, sve je više italijanskih kompanija koje su zainteresovane da šire biznis u Srbiji: „Rumunija će uskoro ući u EU, pa naše firme sada traže povoljnije lokacije, tamo gde je proizvodnja jeftinija“. I Dragana Đurica, savetnik za strana ulaganja u Agenciji za promociju ulaganja i izvoza Srbije (SIEPA), smatra da nam razvoj događaja u regionu ide u prilog, jer je u tekstilnoj industriji presudan faktor cena radne snage. „Sve je više interesenata za dolazak kod nas, jer u Rumuniji i Bugarskoj, kako se približavaju EU, ta cena raste, pa je često i duplo viša“, ističe Đurica.

Najavu dolaska italijanskih tekstilaca u Srbiju potvrđuje i Dragan Đurić, potpredsednik Privredne komore Srbije i u tom smislu podseća da je nedavno u Bariju održana sednica Upravnog odbora Privredne komore Italije i Srbije i Crne Gore, na kojoj je dogovoreno osnivanje Konzorcijuma tekstilnih proizvođača Italije i Srbije. „Italijanski investitori su spremni da isfinansiraju čitav repro lanac proizvodnje odevnih predmeta u Srbiji, sa krajnjim ciljem njihove prodaje na američkom, ali i na ruskom tržištu“, kaže Đurić. Prednosti proizvodnje u Srbiji su Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, kao i činjenica da uživa tretman najpovlašćenije nacije u trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama, što je dobilo na značaju nakon što je ta zemlja uvela dodatne carine od petnaest odsto na robu iz EU.

„Jedna od prednosti Rumunije kao zemlje u koju treba investirati je to što su stranim investitorima date vrlo velike pogodnosti“, naglašava Đurić. Tekstilne fabrike u toj zemlji su u najvećem broju slučajeva privatizovane putem zajedničkih ulaganja, tako da veliki broj akcija u rumunskim preduzećima danas imaju nemačka fabrika tekstilne opreme Phaff i francuska modna kuća Naf-Naf. Međutim, nedovoljno je poznato, ističe potpredsednik PKS, da je i Srbija stranim investitorima obezbedila velike olakšice u poslovanju. Primera radi, u pitanju su oslobađanje od plaćanja poreza na dobit na deset godina, odobravanje poreskih kredita u iznosu od osamdeset odsto investicija u osnovna sredstva i poreske olakšice za otvaranje novih radnih mesta u trajanju od dve godine. Kao direktan rezultat uvedenih olakšica u poslovanju i stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini tekstilom sa EU krenuli su da pristižu i upiti o mogućnostima prihvata proizvodnje italijanskih, nemačkih i engleskih preduzeća. Dušan Đurđević kaže da je Privrednoj komori Srbije takav upit poslat pre nekoliko meseci. „Italijani su dosad ispoljili interesovanje za proizvodnju prediva za čarape, kupaćih kostima i obuće, pri čemu traže hale od dve do šest hiljada kvadrata i obučenu radnu snagu. Međutim, i dalje nisu našli nešto što bi im odgovaralo“, zaključuje

Đorđević.

( pozov na pretplatu na časopis

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.