Srbija, izmene Zakona o akcijskom fondu – aktivnija uloga Fonda u firmama gde je još uvek delimičan državni kapital

Akcijski fond Srbije je još uvek nejveći pojedinačni akcionar u oko 400 preduzeća i većinski akcionar u tridesetak preduzeća do sada nije imao ovlašćenja da zaštiti vrednost državne imovine, a predlozima izmena postojećeg zakona, ta će nejasnoća biti otklonjena.

Postojeće zakonsko rešenje da Akcijski fond ne koristi pravo upravljanja nad prenetim akcijama dovelo je do niza problema i do obezvređivanja vrednosti državne imovine u nekim preduzećima. Akcionarska društva su na svojim organima uprave odlučivala o promeni strukture kapitala, reorganizaciji, zaduživanju, otuđivanju imovine, stavljanju hipoteka i sl. Sada će Akcijski fond uzeti učešće, pismenim izjašnjavanjem o najznačajnim upravljačkim pitanjima preduzeća, kao i svaki drugi akcionar, srazmerno procentu akcija koje poseduje. Fond neće imati pravo veta, već samo pravo glasanja, a pitanje kvoruma će biti vezano za njihove odluke.

Predloženim izmenama nije predviđeno da Akcijski fond imenuje članove upravnog odbora ili predstavnike u skupštini akcionara, osim u preduzećima gde ima većinsko vlasništvo. U drugim preduzećima, Akcijski fond se izjašnjava kao akcionar, ne uzima učešće u vođenju poslovne politike i ne daje saglasnost na već donešene odluke.

Pravo glasa će Akcijski fond koristiti u slučajevima smanjenja, odnosno uvećanja kapitala, reorganizaciji društva, prodaji i opterećivanju dela imovine, uspostavljanju hipoteke i sl. Izričito će postojati 6 slučajeva kada akcionarska društva treba da dobiju mišljenja od Akcijskog fonda, da bi njihove odluke bile validne.

Novi Zakon predviđa i više metoda prodaje akcija iz portfelja Akcijskog fonda. Vrlo je važno napomenuti da akcije koje Akcijski fond prodaje na finansijskoj berzi ili van nje, daju pravo glasa kupcu tih akcija, što do sada nije bio slučaj kod manjinskih paketa.

Privredna društva čije su akcije prenete Akcijskom fondu biće dužna da na zahtev ovog fonda, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, dostave prospekt finansijskoj berzi i zaključe ugovor sa berzom o listingu i kotizaciji, odnosno obezbede uslove za trgovanje akcijama na finansijskoj berzi.

Ako privredno društvo “ne postupi po zahtevu Akcijskog fonda ili po pismenoj inicijativi akcionara koji imaju najmanje jednu desetinu osnovnog kapitala izdavaoca, trgovina akcijama se odvija na finansijskoj berzi bez prospekta”. Na ovaj način, prema predlagačima izmena, sprečiće se manipulativne radnje menadžmenta i obezbediti nesmetano trgovanje akcijama na finansijskoj berzi.

Odgovorno lice privrednog društva koje ne postupi po zahtevu Akcijskog fonda i u odgovoarajućem roku ne dostavi prospekt finansijkoj berzi kazniće se zatvorom od 3-5 godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara. Time se, dakle, uvodi i krivična odgovornost.