Izgradnja malih hidroelektrana i proizvodnja električne energije u Srbiji - Procena uticaja na životnu sredinu i tehnička dokumentacija

Procena uticaja na životnu sredinu je veoma značajan elemenat u postupku izgradnje elektrane. U postupku pribavljanja energetske dozvole neophodno je izraditi analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine. Ukoliko nadležni organ utvrdi za potrebno, za izdavanje građevinske dozvole (samo za elektrane snage preko 2 MW) mora se uraditi studija o proceni uticaja male hidroelektrane na životnu sredinu.

Uredbom o Listi projekata za koje je obavezna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Lista I) i Listi projekata za koje se može zahtevati izrada ove studije (Lista II), utvrđeno je da se za izgradnju male hidroelektrane snage preko 2 MW može tražiti izrada studije, jer se nalaze na Listi II ove uredbe. Za male hidroelektrane snage ispod 2 MW nije potrebna izrada ove studije.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu je utvrđeno, kada se radi o maloj hidroelektrani preko 2 MW, s obzirom na to da ona spada u grupu objekata za koje se može tražiti Studija procene uticaja na životnu sredinu, da nosilac projekta za ovaj objekat podnosi Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu. Nadležnost organa u postupku utvrđivanja potrebe izrade Studije o proceni uticaja je ista kao i kod utvrđivanja nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole, što znači da je u ovom postupku nadležan organ jedinice lokalne samouprave (*81).

Zahtev o potrebi procene uticaja podnosi se na propisanom obrascu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj zahtev na osnovu koga se odlučuje o potrebi procene uticaja sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije, 3) opis karakteristika projekta, 4) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 5) opis činilaca životne sredine
kolji mogu biti izloženi uticaju, 6) opis značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu, 7) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih uticaja, 8) druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa.

Uz navedeni zahtev se mora priložiti i 1) informacija o lokaciji ili potvrđeni urbanistički projekat (ne stariji od godinu dana), 2) idejno rešenje ili idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta; 3) grafički prikaz mikro i makro lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija (*82) pribavljeni u skladu sa posebnim zakonom; 5) dokaz o uplati republičke administrativne takse; 6) drugi dokazi na zahtev nadležnog organa. Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i javnost o podnesenom zahtevu u roku od 10 dana.

Zainteresovani treba da dostave svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja. Nadležni organ odlučuje o zahtevu u daljem roku od 10 dana. Ako je odlučeno da je za razmatranu hidroelektranu od preko 2MW potrebna procena uticaja, u istoj Odluci se može odrediti i obim i sadržaj studije o proceni uticaja. Ako se utvrdi da procena uticaja nije potrebna, nadležni organ u Odluci može utvrditi minimalne uslove zaštite životne sredine.

Odluka se dostavlja nosiocu projekta, zainteresovanim organima i javnosti u roku od tri dana od dana donošenja odluke. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu, a nadležni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Ako je po zahtevu o proceni uticaja dobijena Odluka kojom je odlučeno da je procena uticaja potrebna i ukoliko u istoj Odluci nadležni organ nije odredio obim i sadržaj studije o proceni uticaja, nosilac projekta mora nadležnom organu podneti zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja i to na propisanom obrascu.

Navedeni zahtev sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije, 3) opis projekta, prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 4) opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, 5) opis značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu, 6) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja, i otklanjanja značajnih štetnih uticaja, 7) netehnički rezime podataka za tačke 2) do 6), 8) podatke o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije, 9) druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa.

Uz navedeni zahtev se mora priložiti i Informacija o lokaciji ili potvrđeni urbanistički projekat (ne stariji od godinu dana), idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta, grafički prikaz makro i mikro lokacije, uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa, dokaz o uplati takse i drugi dokazi na zahtev nadležnog organa. Nadležni organ obaveštava zainteresovanu javnost o podnesenom zahtevu u roku od 10 dana. Zainteresovani moraju podneti svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja. Nadležni organ donosi odluku o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja u roku od 10 dana. Odluka se dostavlja nosiocu projekta i zainteresovanoj javnosti u roku od 3 dana.

Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu, a nadležni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Detaljnija procedura za izradu studije o proceni uticaja male hidroelektrane na životnu sredinu regulisana je Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i podzakonskim aktima ovog zakona (*83). Ovim zakonom je utvrđeno da je konkretna studija o proceni uticaja male hidroelektrane na životnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ili uz prijavu početaka izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti).

Studija o proceni uticaja obavezno sadrži: podatke o nosiocu projekta, opis lokacije, opis projekta, prikaz razmatranih glavnih alternativa projekta, prikaz stanja životne sredine na mikro i makro lokaciji, opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu, procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa, opis mera u cilju sprečavanja, smanjenja i mogućeg otklanjanja značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu, program praćenja uticaja na životnu sredinu, netehnički kraći prikaz do sada navedenih podataka, podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.

Uz studiju se prilažu i pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija. Studija sadrži i osnovne podatke o licima koja su učestvovala u izradi, o odgovornom organizacije koja je izradila studiju, a registrovana je za izradu ovakve vrste dokumentacije u Agenciji za privredne registre. (*84) Najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konačne odluke o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je dužan da ponese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja.

Uz zahtev se podnosi studija o proceni uticaja (3 primerka u papirnom i 1 u elektronskom obliku) i odluka nadležnog organa iz prethodne faze ostupka. Javni organ obezbeđuje javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu o studiji, a o njihovom vremenu i mestu obaveštava zainteresovane u roku od 7 dana. Javna rasprava se može sprovesti najmanje 20 dana od dana obaveštavanja. Nadležni organ obrazuje Tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za dobijanje saglasnosti.

Tri dana posle obrazovanja Tehničke komisije, komisiji se dostavlja studija na ocenu. Po završenom javnom uvidu, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja komisiji Izveštaj sa pregledom mišljenja zainteresovanih strana. Na predlog Tehničke komisije, nadležni organ može zahtevati od nosioca projekta da u određenom roku izvrši izmene i dopune. Tehnička komisija je dužna da izveštaj sa cenom studije o proceni uticaja i predlogom odluke dostavi nadležnom organu u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od nadležnog organa.

Nadležni organ je dužan da u roku od deset dana od dana prijema Izveštaja od Tehničke komisije obavesti zainteresovane strane o odluci o davanju saglasnosti na ovu studiju ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja,a posebno o: 1) sadržini odluke; 2) glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva; 3) najvažnijim merama koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja. Protiv navedene odluke (nezadovoljni) nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređen je i postupak ažuriranja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zbog proteka vremena. Potrebno je ukazati da je važnost Odluke o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja dve godine, u kom roku je nosilac projekta dužan da otpočne sa izgradnjom male hidroelektrane preko 2 MW. Po isteku ovog roka, nadležni organ može doneti odluku o izradi nove Studije o proceni uticaja ili ažuriranju postojeće.

Ova odluka se donosi na osnovu zahteva nosioca projekta. Ista odluka se donosi i u slučaju da nosilac projekta mora da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izrađena studija o proceni uticaja male hidroelektrane od preko 2 MW na životnu sredinu. U poslednjem slučaju zahtev za izdavanje odobrenja na ažuriranu studiju o proceni uticaja podnosi se pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Zakonom o zaštiti životne sredine utvrđeno je da Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja daje prethodnu saglasnost na odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara. Ovom saglasnošću se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara (vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet) i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti. (*85)

Tehnička dokumentacija

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, a prema tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta. Tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepcije objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta. Tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu lokacijske dozvole, koja sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije. Za razliku od ostalih malih hidroelektrana, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju male hidroelektrane do 1 MW, za koju se ne izdaje energetska dozvola, uz dokumentaciju za dobijanje građevinske dozvole se zbog toga i ne prilaže energetska dozvola. (*86)

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, po Zakonu o planiranju i izgradnji, čine: 1) generalni projekat; 2) idejni projekat; 3) glavni projekat i 4) izvođački projekat. Projekat izvedenog objekta spada u tehničku dokumentaciju koja se izrađuje nakon izgradnje male hidroelektrane, a pre dobijanja upotrebne dozvole. Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi, na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Generalni projekat sadrži podatke o: 1) makrolokaciji objekta; 2) opštoj dispoziciji objekta; 3) tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; 4) načinu obezbeđenja infrastrukture; 5) mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; 6) prirodnim uslovima; 7) proceni uticaja na životnu sredinu; 8) inženjersko-geološkim i geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; 9) istražnim radovima za izradu idejnog projekta; 10) zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; 11) funkcionalnosti i racionalnosti rešenja. Idejnim projektom se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta. (*87)

Situaciono rešenje, koje je neophodni elemenat Idejnog projekta, u zavisnosti od vrste objekta, sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije sa prikazom postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama, spratnost planiranog objekta sa prikazom završne etaže ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. tačka 9) i 20) Zakona o planiranju i izgradnji kada se objekat elektrane nalazi u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima) u skladu sa zakonom i objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom) podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).

Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. Rok za dostavljanje izveštaja ne može biti duži od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva. Troškove revizije projekta snosi investitor. Glavnim projektom se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta.

Pored elemenata glavnog projekta striktno propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji (*88), ovaj projekat sadrži i izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke. Investitor je dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od nadležnih organa, odnosno organizacija, kako je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli. Izvođački projekat sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema glavnom projektu.

Ovaj projekat se izrađuje za potrebe izvođenja radova za građenje, ako glavni projekat ne sadrži razradu detalja potrebnih za izvođenje radova. Projekat izvedenog objekta prikazuje izvedeno stanje objekta i izrađuje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta. Ovaj projekat je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Ukoliko u toku građenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje je vršilo stručni nadzor i izvođač radova potvrđuju i overavaju, na glavnom projektu, da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Pored ostalog, mogu se izraditi prethodna studija opravdanosti (*89) i studija opravdanosti (*90). Prethodna studija opravdanosti sadrži generalni projekat. Studija opravdanosti sadrži idejni projekat. Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata mogu da izrađuju privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom odgovornog projektanta, koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

U slučaju izgradnje malih hidroelektrana, na osnovu dobijene informacije o lokaciji i prikupljenih uslova, uobičajeno je da se uradi projektna dokumentacija na nivou studije sistema, u slučaju složenijih sistema objekata malih hidroelektrana, ili na nivou generalnog projekta-idejnog rešenja za jednostavniji sistem objekata (kakav je najčešće slučaj u trenutnoj praksi (*91)). Obavezne prateće studije generalnog projekta su hidrološka i energetska studija.

Generalni (*92) projekat se radi kada nema plana detaljne regulacije, a kada ovakav plan postoji, onda se izrađuje studija opravdanosti i idejni projekat, i to za objekte iz čl. 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji ukazuje da se po dobijanju lokacijske dozvole može raditi glavni projekat. Glavni projekat predstavlja detaljnu razradu tehničkog rešenja koje je dobijeno u prethodnoj fazi projektovanja (generalnom/idejnom projektu (*93)), a na bazi detaljnih istražnih radova, i uslova definisanih u lokacijskoj dozvoli.

Glavni projekat predstavlja detaljnu projektnu razradu dispoziciono sasvim determinisanog objekta i njegovih pratećih sadržaja. U okviru glavnog projekta proračuni su na najvišem nivou detaljnosti, sa potpunim dokazivanjem svih komponenti stabilnosti objekata: hidrauličke, konstruktivne – statičke i dinamičke, geotehničke, i druge, sagledavaju se svi fenomeni koji utiču na funkcije sistema, a posebno se sagledavaju prelazni režimi u radu hidroelektrane, sa svim delikatnim fenomenima koji prate te procese (problemi vodnog udara, nestacionarni fenomeni u dovodnoj i odvodnoj derivaciji i načini njihovog neutralisanja, problemi vibracija, pulzacije pritisaka, problemi stabilnosti pojedinih hidrauličkih režima tokom eksploatacije objekta i u hidrološki i hidraulički kritičnim razdobljima).

Nakon potpunog konstrukcijskog projektovanja obavlja se tačan predmer količina radova i predračun u skladu sa usvojenim jediničnim cenama. Izradi glavnog projekta prethodi izbor konkretne opreme i konkretnih ponuda proizvođača. To je vrlo bitna međufaza, jer se tek na bazi odabrane opreme konkretnih proizvođača (turbina, generatora i svih pratećih uređaja) može u okviru glavnog projekta raditi sa tačnim gabaritima i masama opreme, dobijenim od proizvođača koji će tu opremu isporučiti. Okvirna razmera glavnog projekta su situacije razmere 1:500 do 1:1000, a za elemente projekta 1:200 do 1:500. Crteži objekata okvirno su u razmeri 1:100 do 1:200, detalji i 1:50.

Investitor je dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od nadležnih organa, odnosno organizacija, kada je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli94. Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli. Tehničku kontrolu glavnog projekta mogu da vrše privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi i finansira investitor.

Tehničku kontrolu glavnog projekta za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

O izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava se izveštaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u subjektu koji je izvršio tehničku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvrđuje na samom projektu. Tehnička kontrola glavnog projekta za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.(*95)

Detalji o zakonskoj regulativi

81 Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za zaštitu životne sredine. U slučaju ako je za izdavanje građevinske dozvole nadležno ministarstvo, onda je isto ministarstvo nadležno i u postupku utvrđivanja potrebe izrade studije o proceni uticaja.

82 Ako se radi o projektu koji se realizuje u zaštićenom prirodnom području, onda je neophodno pribaviti prvo Uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije i dostaviti ih uz podneti zahtev.

83 Podzakonski akti Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu merodavni za ovo pitanje su Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu i Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

84 Detaljnije propisana sadržina studije nalazi se u Pravilniku o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

85 Član 15. Zakona o zaštiti životne sredine. Ovaj član bliže je definisan u Zakonu o zaštiti prirode u poglavlju II Zaštita prirode, potpoglavlje Planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih resursa i zaštićenih područja i to od člana 8. do člana 14. i važi i za male hidroelektrane.

86 U propisima postoji nejasnoća u pogledu izdavanja građevinske dozvole za male hidroelektrane ispod 1 MW, jer je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da se ovaj akt za energetske objekte izdaje u skladu sa energetskom dozvolom i drugom propisanom dokumentacijom, a za ove objekte se, shodno Zakonu o energetici, energetska dozvola ne izdaje. To znači da se građevinska dozvola za male hidroelektrane do 1 MW izdaje u skladu sa svim aktima predviđenim Zakonom o planiranju i izgradnji, osim energetske dozvole.

87 Idejni projekat sadrži situaciono rešenje i podatke o: 1) mikrolokaciji objekta;2) funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 3) tehničko-tehnološkim i eksploatacionim karakteristikama objekta; 4) inženjersko-geološkim i geotehničkim karakteristikama terena i tla, sa preliminarnim proračunom stabilnosti i sigurnosti objekta; 5) rešenju temeljenja objekta; 6) tehničkotehnološkim i organizacionim elementima građenja objekta; 7) merama za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu; 8) idejnom rešenju infrastructure; 9) uporednoj analizi varijantnih tehničkih rešenja sa stanovišta svojstava tla, funkcionalnosti stabilnosti, proceni uticaja na životnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje eksploatacije, visini troškova izgradnje, transporta održavanja, obezbeđenja energije i drugih troškova.

88 Glavni projekat sadrži naročito: 1) situaciono rešenje; 2) detaljne inženjersko-geološke i geotehničke uslove izgradnje objekta; 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehničko.tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proračun građevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosit objekta; 7) rešenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geoderskih radova u toku izgradnje; 9) tehničko rešenje infrastructure sa načinom priključenja i uređenja slobodnih površina; 10) uslove zaštite objekta i susednih objekata; 11) tehničko-tehnoločka i organizaciona rešenje za izgradnju objekta; 12) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz odgovarajući tehnološki process; 13) troškove izgradnje i održavanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.

89 Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuju se prostorna, ekološka, društvena, finansijska tržišna iekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Obavezna je za objekte iz člana 133 Zakona o planiranju i izgradnji.

90 Studijom opravdanosti određuje se prostorna, ekološka društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Obavezna je za objekte iz člana 133 Zakona o planiranju i izgradnji.

91 Trenutna praksa ukazuje na standardne dispozicije malih hidroelektrana

92 Cilj izrade generalnog projekta hidroelektrane je da se za te objekte utvrde tehnički i ekonomski parametri na osnovu kojih se može uraditi Prethodna studija opravdanosti, kako bi se Investitor odlučio o svojim daljim aktivnostima na projektu realizacije konkretnog objekta: traženje lokacijske dozvole za tu lokaciju ili traženje nove lokacije, kao i da se potrebni istražni i studijski radovi (geodetski, geološki, geomehanički, hidrološki, i dr.) usmere u najracionalnijem pravcu.

93 Generalni i idejni projekat se radi za objekte iz člana 133. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

94 Član 119. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno treba voditi računa da se na projekte koji mogu imati uticaj na integritet ekološki značajnog područja sa stanovišta ciljeva očuvanja, primenjuje član 10. stav 3. i 4. Zakona o zaštiti prirode, gde je predviđeno da isti obavezno podležu saglasnosti od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, uz obavezno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode.

95 Ukoliko je Izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta pozitivan, tj. nema primedbi koje bi dovele do izmene projektne dokumentacije, na samom projektu - na prvoj strani, navedena firma udara pečat o izvršenoj tehničkoj kontroli koji potpisuje odgovorni projektant tehničke kontrole.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Izgradnja mini hidroelektrana u Republici Srbiji", čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010. godine.