Jakna od pivskih flaša - "Green grupa" nastavlja ulaganja u reciklažu u Srbiji

Mihail Mateski

Sedenje i spavanje na PET plastičnim bocama nije novi egzibicionistički trend za poboljšanje fizičkog i mentalnog stanja organizma, već svakodnevna navika miliona ljudi širom sveta. Naime, malo je poznato da su sedišta za automobile, trosedi, fotelje, jastuci, zimske jakne i tepisi ispunjeni poliesterskim vlaknima dobijenim preradom plastičnih boca od mineralne vode, sokova i ostalih napitaka. U mnogobrojne prednosti reciklaže PET ambalaže Tajvanci i Japanci uverili su se pre više decenija, a te zemlje danas su svetski lideri zelene industrije. Svoje dugogodišnje iskustvo odlučili su da implementiraju i u Jugosistočnoj Evropi, pa je 2002. godine počela da radi međunarodna "Green grupa" sa sedištem u Rumuniji.

Mreža za reciklažu danas posluje u više evropskih država, a "Greentech Srbija" osnovan je 2005. godine u Novom Sadu, kaže na početku razgovora za "eKapiju" Mihail Mateski, direktor "GreenTecha".

- Grupa je iskoristila odličnu sinergiju iskustva sa Bliskog istoka i raširila mrežu u Evropi, dok u vlasništvu učestvuju Tajvanaci, Japanaci, Švajcarci, itd. Rumunska kompanija "Green fiber" je majka kompanija i ona se bavi prerađivanjem peta do nivoa poliesterskog vlakna, dakle daje finalni proizvod. Ćerka kompanija, "Greentech" posluje u Srbiji, Makedoniji, Rumunji, Ukrajini, Grčkoj i one obavljaju otkup peta i vrše preradu do nivoa PET fleksa (samlevene boce). "Greentech" isporučuje poluproizvod "Green Fiber"-u, a finalni proizvod se iz Rumunije izvozi na tržište EU, najviše Nemačku, gde se plasira oko 80%. Kapacitet postrojenja u selu Mladenovo kod Bačke Palanke je 600 tona mesečo, a za sada se iskorišćava samo 50% tih mogućnosti. Kompanija je od 2005. godine kada je osnovana u Srbiji, preradila 220 miliona tona ambalaže- kazao Mateski.

Mateski objašnjava da se reciklirani PET primenjuje u automobilskoj, industriji nameštaja, građevinarstvu, drvnoj i hemijskoj industriji, metalurgiji, itd. Ipak, najznačajniji aspekt prerade je ekološki, jer je poznato da se jedna plastična boca u prirodi razgrađuje oko 1.000 godina. S druge strane, prema nekim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede 55.000 tona ove ambalaže.

Mihail Mateski

- "Greentech" posluje na celoj teritoriji Srbije preko mreže svojih dobavljača, kojih je oko 80. Uglavnom sarađujemo sa javnim komunalnim pruzećima i privatnim firmama koje se bave sakupljanjem PET-a. Reciklaža je u Srbiji na samom početku, ali se nadamo zanačajnom napretku zbog novog Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom. Taj zakon stvorio je uslove da se ozbiljno pristupi stvaranju infrastrukture za primarnu selekciju, jer će javna komunalna preduzeća uskoro morati da omoguće građanima da odvajaju PET na mestu nastanka. Takođe, propisani su i nacionalni ciljevi za otpad. Prošle godine je to bilo 5%, što je značilo da se samo taj procenat od ukupnog ambalažnog otpada u Srbji reciklira. To je veoma malo, jer propisi u Evropskoj uniji kažu 50%, dok je u nekim zemljama i 80%. Nivo prikupljanja je nizak i varijabilan. Ima komunalnih preduzeća koja uopšte ne rade selekciju, a postoje i ona koja su počela nedavno. Mi smo uspeli da politikom zagarantovanih cena napravimo mrežu pouzdanih parnera, i ostvarimo blagi rast količine, ali i dalje radimo sa 50% kapaciteta.

Zagađivač plaća

Novi zakon je, prema rečima Mateskog, uveo i politiku "zagađivač plaća", tako da će kompanije koje plasiraju amabalažu na tržište i pune sokove plaćati eko takse operaterima zaduženim za upravljanje ambalažnim otpadom, a taj novac će se ulagati u sistem za upravljanje otpadom. Sredstva će biti namenjena kupovini adekvatnih kontejnera, otvaranju reciklažnih centara, širenju sakupljačke mreže.

- Na zapadu postoje različiti sistemi za motivisanje građana – od smanjenja računa za đubre, pa do onih represivnih, odnosno kažnjavanja. Naravno, neophodno je građanima zaista omogućiti da u svojoj blizini imaju mesta na kome mogu selektovano da odlažu otpad. Sistem je vrlo jednostavan- sakupljači prikupljaju PET boce i presuju ih u bale kako bi se lakše transportovale do fabrike. Kada balirane PET boce stignu u fabriku debaliraju se, sortiraju po bojama, melju i peru. Ovim postupkom dobija se nova sirovina PET fleks čijom se daljom preradom dobija poliestersko vlakno.

Sagovornik "eKapije" objašnjava da postoji dosta razlike u kvalitetu, a samim tim i ceni sirovina, odnosno PET bocama. Najskuplji je nebojeni PET, kao što su recimo flaše od mineralne vode, dok je sirovina koja se prikupi na deponiji dosta degradirane, jer dugo stoji na smetlištu.

Greentech d.o.o. Novi Sad je lider u Srbiji u reciklaži PET boca. Preduzeće zapošljava 40 radnika, a od svog nastanka u kontinuitetu radi na razvoju proizvodne tehnologije i širenju mreže dobavljača na teritoriji cele Srbije.

Mihail Mateski

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić kazao je da je poslednje dve godine, od kad su doneti zakoni iz oblasti reciklaže, u reciklažnoj industriji Srbije zaposleno 7.000 ljudi.

- Do kraja mandata ove vlade očekujem da u zelenoj ekonomiji posao dobije 10.000 ljudi- rekao je Dulić.

"Green Group" ulaže 5 mil EUR u izgradnju fabrike za reciklažu električnog i elektronskog otpada u Vojvodini

Delegacija "Green grupe" je, prilikom susreta sa predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajtićem u martu 2011. godine, izrazila spremnost da uloži oko 5 mil EUR u izgradnju nove fabrike za reciklažu električnog i elektronskog otpada u Vojvodini.

Osim toga, zainteresovana je da investira u unapređenje kapaciteta njihove fabrike za reciklažu plastike "Greentech" u Mladenovu kod Bačke Palanke, koja je od 2005. godine kada je osnovana, reciklirala više od 220 miliona PET boca.

"Green grupa" zainteresovana je da uloži sredstva u izgradnju nove fabrike u kojoj će se, prema najsavremenijoj tehnologiji, reciklirati električni i elektronski otpad i koja će zaposliti 100 do 150 ljudi.

T.S.