Izvor: Danas | Utorak, 07.03.2006.| 16:37

Dragan Domazet, osnivač privatnog Fakulteta informacionih tehnologija u Nišu - studije na daljinu

Nov način studiranja na Fakultetu informacionih tehnologija koji je osnovao Dragan Domazet, bivši ministar za nauku i tehnologiju

Od ove školske godine mladi ljudi koji govore srpski (poželjno je i engleski, da ih ceo svet razume) i žive u bilo kom delu ove zemlje ili sveta, mogu redovno studirati u Beogradu, a da u njega tek povremeno zađu. Otvoren je privatni Fakultet informacionih tehnologija, prvi i jedini fakultet u Srbiji "na daljinu", na kojem se čitava nastava odvija - preko interneta

Može li se živeti i raditi na jednom, a uspešno studirati na drugom kraju sveta, koji uživo niste videli ili ga posećujete retko? Zašto da ne, odavno poručuju globalisti. I pri tom izgovaraju jednu od mantri - internet. Ma koliko se trudili da ne bude tako, globalizam i internet nisu zaobišli ni Srbiju, koja je, htela to ili ne, samo jedna od kuća izvikanog globalnog sela.


Od ove školske godine mladi ljudi koji govore srpski (poželjno je i engleski, da ih ceo svet razume) i žive u bilo kom delu ove zemlje ili sveta, mogu redovno studirati u Beogradu, a da u njega tek povremeno zađu. Otvoren je privatni Fakultet informacionih tehnologija, prvi i jedini fakultet u Srbiji "na daljinu", na kojem se čitava nastava odvija - preko interneta, naravno. Osnivač je Dragan Domazet, bivši ministar za nauku i tehnologiju i aktuelni predsednik Odbora Demokratske stranke za nauku, tehnologiju i univerzitet.

Ove školske godine upisali smo prvu generaciju studenata, njih više od trideset. Oni pohađaju nastavu na srpskom jeziku, i mogu studirati na klasičan način ili preko interneta. Ovo drugo, studiranje preko globalne mreže, izabralo je čak 80 odsto studenata. Oni celokupnu nastavu pohađaju na internetu, uz pomoć elektronske pošte i foruma za diskusiju. Preko interneta prate predavanja, rade testove i kolokvijume, učestvuju u projektima. Njihov rad se svakodnevno prati. Ukoliko se nekoliko dana ne jave, zovemo ih, jer je to izostanak iz nastave, koji, naravno, nije poželjan. U prostorije fakulteta moraju doći samo kada polažu ispit, pošto to zahteva Zakon o visokom obrazovanju, koji bi u tom smislu trebalo promeniti. Jer, i ispiti se mogu organizovati preko interneta i uz odgovarajuću kontrolu u mestima u kojima studenti žive, to je poznato iskustvo u svetu - kaže Domazet

On navodi da na ovom fakultetu zasad postoje studije informacionih tehnologija, a od sledeće godine će biti uvedene i one za operacioni menadžment i grafički dizajn, kao i magistarske studije u oblasti informacionih sistema i softverskog inženjeringa. Studije su organizovane po evropskom modelu i američkim programima. Fakultet i nastava u skladu su sa zahtevima Bolonjske deklaracije i domaćeg pozitivnog zakonodavstva. Pošto Fakultet ima dozvolu za rad (klasičnu i internet nastavu) koju je izdalo resorno ministarstvo, njegove diplome važe u zemlji, a mogu biti priznate u svetu, posebno zbog toga što će se iz njih videti "miks" najnovijih evropskih i američkih standarda u sticanju znanja.
- Zasad imamo studente iz Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i nekoliko studenata iz SAD. Interesantni smo, dakle, za mlade ljude koji ne žive u Beogradu, već su zaposleni ili žele da ostanu u svojim gradovima. Budući da nam je namera da budemo fakultet i za srpsko govorno područje, i za dijasporu u celom svetu, od sledeće godine ćemo se proširiti na Nemačku i zemlje Evropske unije, kao i na Kanadu. Biće to interesantno rešenje za mlade ljude koji žive i rade u inostranstvu, ali nisu dobro savladali strane jezike, ili ih govore dobro, ali žele da studiraju na svom, matičnom jeziku - objašnjava naš sagovornik.

On navodi da su studenti obavezni da pohađaju i takozvanu praktičnu nastavu. Moraju da rade u preduzećima sa kojima je fakultet ugovorio takvu saradnju, i koja, naravno, ne moraju biti u Beogradu. To je korisno svetsko iskustvo, koje doprinosi da mladi ljudi po okončanju studija imaju i praktično, a ne samo teorijsko znanje, na kojem insistiraju srpski državni univerziteti.

U skladu sa Bolonjskom deklaracijom, na Fakultetu informacionih tehnologija diploma se stiče posle tri godine, odnosno položenih 28 do 30 ispita. Svi predmeti su jednosemestralni i imaju ih pet u toku semestra. Trogodišnje klasične studije staju 9.000 evra (tri hiljade po godini), dok studiranje preko interneta košta 4.500 evra (1.500 po godini). Magistarske studije traju dve godine i imaju 12 predmeta.

Stipendije i posao

Fakultet Informacionih tehnologija od 1. marta ove godine organizuje takmičenje učenika četvrtih razreda srednjih škola pod nazivom FIT EMASTER 2006, na kojem će se oni takmičiti u izradi WEB sajtova i WEB aplikacija. Cilj takmičenja je motivisanje najtalentovanijih učenika da se opredele za informacione tehnologije i pružanje prilike starijim srednjoškolcima da nauče više i steknu nova iskustva u ovoj oblasti. Pored znanja iz informatike, takmičenje će kod njih razviti i veštinu prezentiranja rada u javnosti, na koje će biti obavezni.


Prva nagrada je besplatno studiranje na ovom fakultetu, odnosno stipendija od 9.000 evra koju daje niška AIK banka u kojoj će dobitnik po okončanju studija dobiti zaposlenje. Druga nagrada takođe besplatno studiranje, odnosno 9.000 evra koje donira kompanija SBS, u kojoj, međutim, laureat nije obavezan da radi. I sam Fakultet informacionih tehnologija će stipendirati jednog od najboljih učenika na konkursu. Biće dodeljeni i IBM PC desktop računar i digitalni fotoaparati. Škola koja je na prvom mestu po broju prijavljenih radova dobiće Pantheon ERP softver, a ona na drugom- licencirani Kasperski softver za računarsku učionicu.

Rok za prijavu takmičara je 20. mart, radovi se predaju do 20. maja, a pobednik se objavljuje do 30. maja ove godine. Učenici se mogu direktno prijaviti popunjavanjem formulara na FIT portalu www.fit.edu.yu, navodeći ime škole, kao i mentora ukoliko ga imaju. Na ovom portalu i nastavnici i mentori mogu prijavljivati svoje učenike

Demokratija
- Srbiji je neophodna decentralizacija na svim planovima. Studije "na daljinu" predstavljaju bitnu demokratizaciju i decentralizaciju studiranja. Jer, postaje potpuno nevažno gde je sedište fakulteta, koji je dostupan ma gde student živeo i radio - kaže Domazet i dodaje da je i nastavni kadar "demokratizovan", jer je pola profesora iz Beograda, a pola iz Niša

(tekst preuzet iz lista Danas)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.