(AG Magazin) Beogradski Zoološki vrt postaje sve lepši, kamen kao dominantni materijal

Pečat u vremenu

Kroz istoriju je neprestano gradio za sebe i svoje potomke. Mnogo toga vremenom je stradalo usled raznih uticaja, nešto ljudskim destruktivnim delovanjem a nešto je zub vremena zauvek izbrisao sa površine zemlje. Ipak, ponešto je ostalo i za buduće generacije. Graditelje nije vodila misao da građevina bude samo funkcionalna i da služi određenoj nameni, već i da njihovo građevinsko umeće večno traje i živi, da ostane kao neka vrsta njihovog pečata. Mnogi od njih su u tome uspeli, a mnogi su pali u zaborav.

U današnjem savremenom i modernom vremenu, kada se pored umeća traže i kreativnost, nove ideje, poštovanje standarda, visoki kvalitet, ekološki - neškodljivi materijali i pošto je čovek savremenog obrazovanja znatno upućeniji u gradnju objekata, mnoge teze koje su vekovima bile aksiomi u graditeljstvu trebale bi biti odbačene, ali, one su ipak opstale i dalje se promovišu. Parametar koji je uvek bio i ostao primaran je postojanost, odnosno, dugotrajnost materijala od koga se izgraduje objekat. Upotreba kamena u gradevinarstvu datira od samog početka ljudske civilizacije o čemu govore rezultati geoloških nalazišta. Teza da se gradilo u kamenu samo tamo gde ga je bilo u neposrednoj blizini takode nije tačna, jer mnogi dokazi govore da se kamen do gradilišta prevozio stotinama, pa i hiljadama kilometara (Piramide, Tadž Mahal...). Čak i tvrdnja pojedinih istraživača da se kamen ugrađivao u obliku u kakvom je i pronalažen ili je bivao samo grubo obrađivan, takode nije tačna, jer su mnogi spomenici kulture širom sveta dokaz da se kamen obrađivao sa izuzetnom preciznošću, koja se danas postiže korišćenjem sofisticiranih tehnologija za obradu kamena.

Kamen je kao građevinski materijal uvek bio cenjen i omiljen, posebno kada se od građevine zahtevalo da bude stabilna i postojana. Dijapazon ugradnje kamena u svetu je neograničen. Ugrađuje se i u enterijere i eksterijere, ali se koristi i u mnogim drugim oblastima. Kod upotrebe kamena važno je poznavati njegove karakteristike (čvrstoću, otpornost na lomljenje i habanje, poroznost, otpornost na promenu temperature itd.). Što se tiče estetskih karakteristika kamena, zastupljen je u svim bojama, a najefektniji je kada se kombinuje više nijansi ili sa nekim drugim materijalom. Na našim prostorima, iako je veoma rasprostranjen, primenjuje se oskudno i u malim količinama. Mnoge arhitekte i neimari ga izbegavaju, pravdajući se da je to jedan od najskupljih vidova gradnje!?! Možda bi njihova tvrdnja i bila tačna da nemamo dokaze širom sveta koji to demantuju. I na našim prostorima postoje ljudi koji drugačije misle i koji svojim poduhvatima i projektima to poriču.

Primer iz okruženja

Direktor beogradskog Zoološkog vrta (BEO Z00 VRT) magistar Vuk Bojović, od svog dolasaka u tada izuzetno zapušteni vrt, ugradio je u eksterijer vrta, tokom njegove dugogodišnje adaptacije, verovatno na hiljade kubika kamena. Od samog početka njegov princip je bio da sve što se radi u vrtu bude kvalitetno urađeno i dugoročno. Mnogi sumnjivi arhitekti i neimari nisu zadovoljili njegove visoke kriterijume. Iako po obrazovanju nije građevinac već vajar, nepogrešivo je vodio obnovu vrta. Okupio je saradnike iz svih oblasti (i domaće i strane) i opredelio se za gradnju postojanim materijalom - gradnju kamenom. Uprkos mnogim opstrukcijama, nije bilo odustajanja a trud se na kraju ipak isplatio. Njegov PEČAT U VREMENU već se sada jasno vidi. Od neugledne i zapuštene ruine Zoološki vrt je postao ponos Beograda. Moglo bi dvosmisleno da se shvati, ali bilo bi dobro kada bi ceo Beograd izgledao kao Zoološki vrt. Naravno, u estetskom smislu i po prijatnom ugođaju koji pruža - čistoći, doteranosti, prijatnosti ambijenta i ljudstva koji ga opslužuje.

Ovom prilikom prikazan je samo mali deo ambijenta koji je godinama ulepšavan i sređivan i kakav zaista zaslužuju Beograd i njegov Zoološki vrt. Desetine fontana, potočića i jezeraca oplemenjuju prostor vrta koji, ipak, treba da se uživo vidi i čuje, ali pre svega da se oseti. Stotine hiljada građana iz cele zemlje, strani turisti, mnoge diplomate, poslovni ljudi, a posebno deca posećuju Kalemegdan zbog Zoološkog vrta u kome pronalaze svoj mir, opuste se ali i edukuju, a na kraju posete ostaje im prijatni osećaj zadovoljstva jer vrt zrači pozitivnom energijom koju su mu ugradili osoblje vrta na čelu sa Vukom Bojovićem i vrsni neimari koji su zaslužili njegovo poverenje.