Kako povećati zeleno finansiranje u Srbiji - Evo šta kažu najveći svetski kreditori u ovoj oblasti

(Foto: eKapija)

Sajam je održan u okviru Evropske zelene nedelje 2023, u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Samo 21% kompanija ulaže u energetsku efikasnost

Uvodnu reč na panelu imao je Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

On je naveo da je EIB Global, koji pomaže Srbiji da napreduje na svom putu ka pristupanju EU, uključujući Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, jedan od glavnih svetskih finansijera klimatskih i održivih projekata - u 2022. godini udeo investicija EIB-a u ove sektore porastao je na 36,5 milijardi evra, ili 58% godišnjeg obima kreditiranja Banke.

Govoreći o uključivanju privatnog sektora u zelenu agendu, Bragonci je rekao da kompanije na Zapadnom Balkanu i dalje zaostaju u poređenju sa sličnim zemljama, prema istraživanju preduzeća koje su sproveli EIB, EBRD i Svetska banka:

- Iako 10% firmi prijavljuje gubitke zbog ekstremnih vremenskih prilika, samo 21% kompanija ulaže u energetsku efikasnost, dok 59% smatra da takvo ulaganje nije prioritet. Izveštaj pokazuje da kompanije treba da unaprede svoje strateške ciljeve u vezi sa životnom sredinom, povećaju uključenost menadžmenta i pristup finansijama.

- Projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji" koji podržavamo zajedno sa UNDP-om i drugim partnerima u Srbiji je svakako pravi put napred kada je u pitanju podrška zelenim inovacijama i energetskoj tranziciji privreda u regionu – istakao je Bragonci.

AFD u Srbiju uložio mil EUR

Maksim Lebovic iz Regionalne kancelarije Francuske razvojne agencije (AFD) za Zapadni Balkan, naveo je da je AFD od 2020. uložio blizu 600 mil EUR u zeleno finansiranje u Srbiji, a milijardu evra na Zapadnom Balkanu.

- Prošle godine je Srbija bila naš "broj 1" partner u ovoj oblasti u celom svetu, tako da smo uložili više novca u infrastrukturu i reforme politika nego u mnogo većim ekonomijama, poput Indonezije ili Brazila – izneo je Lebovic.

Istakao je da to pokazuje dinamiku razvoja zelene agende u Srbiji, koja, kako je ocenio, dobro napreduje.

- Kroz razgovore sa kolegama iz ostalih IFI fondova, nisam stekao utisak da jedni drugima "krademo" posao ovde, naprotiv ovaj kolač se stalno povećava, viđamo sve više projekata i inicijativa – kazao jeLebovic.

Prema njegovim rečima, napredak zelene agende u Srbiji pre svega je prisutan zbog toga što u sektore kao što su transport, energija i tretman i upravljanje otpadom nije bilo dovoljno ulagano uposlednjih 30 godina.

- Međutim, važno je što Srbija ima i resurse za finansiranje zelene agende i volju vlasti da poveća kreditnu sposobnost zemlje kako bi mogla da privuče sredstva razvojnih banaka, ocenio je Lebovic.

On je dodao da je prednost Srbije i to što je ona duboko u evropskom prostoru, što daje sigurnost investitorima.

Na pitanje šta je potrebno da zelena agenda napreduje još brže u Srbiji, Lebovic je ocenio da neka ministarstva imaju jako ambiciozne mape puta koje se ne poklapaju sa realnošću, u smislu dovoljnog broja ljudi koji mogu da se mobilišu za rad na projektima.

- Kvalitet postoji, ali je problem manjak ljudskog resursa koji može da u potpunosti da odgovori na zahteve zelene agende – smatra Lebovic.

Dodaje i da postoji generalna tendencija na Zapadnom Balkanu, pa i u EU, da se usvajaju strategije koje su same sebi cilj.

- Puno strategija je na policama ministarstava i to kreira frustraciju jer je glavni cilj usvajanje dokumenta a ne njihova implementacija. Potrebna je akcija – poručio je Lebovic.

Govoreći o konkretnim projektima AFD u Srbiji, on je naveo da Francuska razvojna agencija sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine radi na usvajanju programa za zaštitu vazduha, a na strani investicija, zajedno sa EBRD-om i Ministarstvom, na tome da se ubrza i završi program remedijacije sanitarnih deponija.

- Takođe, sledećeg meseca počinjemo program u saradnji sa Svetskom bankom u 125 opština u Srbiji, koji će promovisati mobilnu infrastrukturu, poput renoviranja skverova i izgradnje biciklističkih staza, kroz javne fondove Srbije.

Lebovic je naveo da AFD finansira i privatni sektor, kroz deo Grupacije AFD, Proparco, a na isti način finansira i komercijalne banke kroz kreditne linije u Srbiji, uglavnom za mere energetske efikasnosti. Dodao je da AFD ima mogućnost i za direktno finansiranje kompanija.

Dekarbonizacija, smanjenje zagađenja i cirkularna ekonomija u fokusu KfW

O prioritetima Nemačke razvojne banke (KfW) u oblasti zelenog finansiranja u Srbiji govorio je Filip Marković, lokalni ekspert za klimatske promene.

On je naveo da su u fokusu KfW dekarbonizacija, smanjenje zagađenja i cirkularna ekonomija.

Od projekata sa javnim sektorom Marković je izdvojio vetropark Kostolac i Transbalkanski koridor, kao i 7 programa podrške lokalnim samoupravama srednje veličine kada je u pitanju tretman otpadnih voda, unapređenje biodiverziteta ili upravljanja pijaćom vodom i čvrstim otpadom.

Podsetio je i na programe iz oblasti energetske efikasnosti u javnim zgradama koji su u toku i najavio programe u obrazovnim institucijama i objektima zdravstvene zaštite, vezane takođe za energetsku efikasnost, koji će tek započeti, a jedan od njih je rekonstrukcija VMA koja če uskoro početi i koja će, kako je naveo, poboljšati i kvalitet usluga te zdravstvene institucije.

- Kada je reč o privatnom sektoru, KfW je kroz saradnju sa komercijalnim bankama u poslednjih 20 godina u Srbiju uložio 380 mil EUR, a dva programa su trenutno aktivna, za mikro, mala i srednja preduzeća koja mogu da dobiju kredite za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine – naveo je Marković.

EBRD ove godine u Srbiju ulaže milijardu evra

I iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja, kao jedan od najvećih investitora na Z. Balkanu, u Srbiju svake godine ulaže oko 700 mil EUR, imali su šta da kažu na ovu temu.

- U aktivnom protfoliju EBRD ima oko 150 projekata vrednih 2,6 mlrd EUR, a u Srbiju ove godine planiramo da uložimo milijardu evra – rekao je Pavle Milekić, glavni bankar EBRD-a i istakao da od ove godine svi projekti EBRD-a moraju da budu usklađeni sa Pariskim sporazumom.

Podsetio je da EBRD u Srbiji ima projekte podrške javnom sektoru iz oblasti upravljanja otpadom, poput deponije Vinča, zatim u oblasti energetike (pametna brojila), ali i projekte razvoja solarnih elektrana, vetroparkova i manjih hidroelektrana sa privatnim investitorima.

- Važno je da država ima strategiju, da obezbedi regulativu za zelene investicije – poručio je Milekić.

Istakao je da zemlje koje imaju jasne planove izlaska iz uglja mogu mnogo lakše da privuku zelene investicije u energetiku od onih koje takve strategije nemaju.

- Neophodno je i nastaviti sa evropskom integracijom i stvoriti što veće tržište. Što je veće tržište to će više zanimati investitore i privući ih da ulažu – zaključio je Milekić.

B. P.