Da li će trgovci u Velikoj Britaniji sprečiti uvođenje depozitnog sistema za ambalažu?

(Foto: Unsplash/Nick Fewings)

Sistem koji podrazumeva vraćanje ambalaže prvi put je najavljen 2018, a pet godina kasnije, i dalje nema dogovora o tome kako bi trebalo da izgleda i kada da se počne sa primenom.

Britanska vlada procenjuje da se godišnje koristi 14 milijardi plastičnih flaša za piće i devet miliona konzervi, a cilj depozitnog sistema je povećanje stope recikliranja ambalaže.

Depozitni sistem se već primenjuje u 10 evropskih zemalja, a najavljen je u bar još 25.

U Velikoj Britaniji trebalo je da bude uveden ove godine, ali trgovci traže odlaganje zbog inflacije. Savetnica Konzorcijuma britanskih trgovaca Nadija Katel-Arutjunova kaže da više od 200 kompanija članica nisu principijelno protiv depozitnog sistema. Oni podržavaju ekološki cilj, ali ne veruju da je pravo vreme da vlada podvrgne njihovu industriju dodatnim troškovima. Faktori koji su doprineli nespremnosti trgovaca za uvođenje novog sistema su Bregzit zajedno sa inflacijom, uz manjak radne snage i prekide lanaca snabdevanja.

- Predloženi depozitni sistem će imati kompleksan i remetilački uticaj na našu industriju u vreme kada se trgovci bore ne samo sa inflacijom, već i pokušavaju da uvrste promene u lance snabdevanja kako bi odgovorili na nove kontrole granica – kaže ona i dodaje da će uvođenje 2025. biti "neverovatno izazovno".

Ako se nastavi sa odlaganjem, troškovi će biti sve veći

Ipak, neki biznisi su razočarani odlaganjem, prvenstveno zbog velikih investicija u pakovanja. Drugi, poput BRITA UK, korišćenjem filtera pokušavaju da smanje upotrebu flaširane vode. Direktor ove kompanije Dajvid Hol upozorava da ako se nastavi sa odlaganjem, problem će samo postati još teži, a troškovi sve veći.

Patrik Mejhon iz socijalnog preduzeća Common Seas slaže se da će uvek biti zahteva trgovaca za odlaganjem ili čak odustajanjem. Argument danas mogu biti visoki troškovi života, a sutra klimatska kriza. Kako kaže, ironija je da odlaganje zelenih politika može doprineti da se krize pogoršaju i zato apeluje na trgovce da razmišljaju o dugoročnim posledicama. On podseća da je Vlada sprovela analizu troškova i koristi depozitnog sistema koja je pokazala da se on dugoročno isplati. To je delimično zbog toga što omogućava da društveni troškovi plastičnog otpada koje trenutno plaća javni sektor, budu prebačeni na privatni sektor. Tu je i čista ekonomska korist.

- Ovaj sistem omogućava visoku stopu sakupljanja čistog jednokratnog pakovanja. Budući da se proizvodi sakupljaju odvojeno, dobijate visoko kvalitetan materijal koji ima visoku vrednost za recikliranje – kaže Mejhon.

Nije vreme jedini kamen spoticanja. Stavovi se razlikuju i kad je reč o tome da li sistem treba da uključi ambalažu svih veličina i materijala. Sistem koji vlada predlaže isključuje staklo, polazeći od činjenice da su plastične flaše i konzerve najčešće nalaze na otpadu.

S druge strane, Škotska koja je deo Velike Britanije će u svoj sistem uključiti staklo. Inače, depozitni sistem u Škotskoj trebalo je da bude uveden u avgustu ove godine, ali je takođe odložen, i to za, najverovatnije, mart sledeće godine.

M. D.